Опсада Беча (1529)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили опсаду 1683, погледајте чланак Опсада Беча (1683).
Disambig.svg
Уколико сте тражили операцију 1945, погледајте чланак Бечка офанзива.
Опсада Беча
Део војних похода Сулејмана Величанственог
Опсада Беча 1529.
Опсада Беча 1529.
Време: 27. септембар - 14. октобар, 1529.
Локација: Беч, Хабсбуршка монархија
Резултат: Повлачење Османлија
Узрок битке: Османлијске аспирације освајања Европе
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Аустрија са савезницима Османско царство
Заповедници
Никлас гроф Салм Сулејман Величанствени
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
око 23.000[1][2] око 120.000[1][3]
Губици
непознати, вероватно велики губитак цивила[4] око 14.000[4]
{{{подаци}}}

Опсада Беча или Прва битка код Беча догодила се између 27. септембра и 14. октобра 1529., када је османлијска војска предвођена султаном Сулејманом Величанственим, продрла најзапдније у средњу Европу. Османлијска војска бројала је око 120.000 војника.

Међу свим претходним биткама између хришћанских и муслиманских војски, ова опсада је наговестила крај напредовања претходно незаустављивих турских снага, које су ипак и након тога наставиле освајања делова Мађарске под контролом Аустрије.

Ова битка се у османлијским војним изворима назива „Прва битка код Беча“, јер се догодила и „Друга битка код Беча1683. године.

Пре опсаде Беча, Османлије су напале Будимпешту, коју није бранио велики број војника. Упркос обећању војницима да их неће побити, ако се предају, Османлије су поступуле супротно. Вест о том догађају је стигла до Беча, где је одлучено да предаја не долази у обзир. Османлијска војска је бројала око 800 лађа на Дунаву и око 20.000 дева, које су преносиле опрему. Дошло је и око 12.000 припадника елитних јединица јањичара. Браниоци Беча су поделили град на више сектора и тако децентрализовали одбрану. На челу је био Немац Никлас гроф Салм, који се био истакао у бици код Павије.[5] Седиште одбране је било смештено у катедрали св. Стефана. Ојачани су одбрамбени зид око града и улаз у град.

Османлије су до Беча дошле уморне од дугог пута и лошег времена. Покушале су да уговоре предају, али им је та понуда одбијена. Артиљеријом су напале одбрамбене зидове без већих успеха. Копале су подземне тунеле испод градских зидина. Браниоци су то открили, па су вођене борбе у којима су подељени уз велике губитке. Почеле су да падају јаке кише. Османлије су имале недостатак хране и воде, разбољевале су се, а део војске је дезертирао. Јањичари су тражили да се одлучи шта даље. Дана 12. октобра 1529, Османлије су се одлучиле да коначни завршни ударац, који је био неуспешан по њих. Следећих дана је пао снег, што је додатно погоршало ионако лоше стање у османлијској војсци, те су прекинуле опсаду Беча и повукле се у Угарску. Вођа одбране града Никола гроф Салм, који је тада имао 71 годину, рањен је у последњој бици, и преминуо је од последица рањивања у пролеће следеће године.[6] Османлије нису доживеле потпуни пораз, јер су ослабиле Аустрију, која након ове битке није имала довољно средстава да припреми противнапад на Турке, па су учврстили свој положај у Угарској. Неуспехом опсаде Беча почело је слабљење Османског царства.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Turnbull (2003), стр. 50.
  2. ^ Keegan and Wheatcroft suggest 17,000. Who's Who in Military History, p 283; Some estimates are just above 20,000, for example: "Together with Wilhelm von Roggendorf, the Marshal of Austria, Salm conducted the defense of Vienna with 16,000 regulars and 5,000 militia." Dupuy, Trevor, et al., The Encyclopedia of Military Biography, p 653.
  3. ^ Christopher Duffy suggests "Suleiman led an army of 125,000 Turks". Siege Warfare: Fortresses in the Early Modern World 1494-1660, p 201. For higher estimates, see further note on Suleiman's troops.
  4. ^ а б Turnbull (2003), стр. 51.
  5. ^ Turnbull (2003), стр. 49.
  6. ^ Dupuy, Trevor Nevitt; Johnson, Curt; Bongard, David L. (1992). The Encyclopedia of Military Biography. I. B. Tauris, Limited. ISBN 978-1-85043-569-3. 

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]