Опсидијан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Опсидијан из Орегона

Опсидијан (енгл. Obsidian, фр. obsidienne, нем. Obsidian, рус. обсидиан), често неправилно обсидијан, вулканско је стакло, тј. вулканска стена изграђена скоро потпуно од стакласте материје[1]. Овај тип природног стакла, се створио у екструзивним магматским стенама брзим хлађењем лаве обогаћене лаким материјалима, а посебно силикатима, тако да се нису стигли формирати кристали. Опсидијан се уобичајено налази на крајевима риолитске лаве, где је хлађење лаве брзо. Пошто немају кристала опсидијанске оштрице могу досећи молекуларну танкоћу, тако да се знају користити као оштрице скалпела.

Порекло и својства[уреди]

Стаклена планина, као велики опсидијански ток у Медисин Лејк вулкану

Опсидијан је попут минерала, али није прави минерал, јер нема кристалну решетку. Понекад се класификује као минералоид. Док је стена попут базалта тамна због феромагнетног обогаћења, опсидијан се углавном састоји од силицијум диоксида, обично 70% или више. Његов састав је веома сличан граниту или риолиту. Опсидијан је метастабилан на земљиној површини, тј. временом се стакло кристализује. Због тога нема опсидијана старијег од доба креде. Присуство воде убрзава распад опсидијана.

Док је чисти опсидијан обично таман боја му варира зависно од нечистоћа. Гвожђе и магнезијум обично дају опсидијану тамнозелену до смеђу или црну боју. Понекад постоје умеци кристобалита у опсидијану, па се добија опсидијан снежна пахуљица. Понекад садржи гасове, заостале од тока лаве, тако да се могу наћи и такви интересантни примери опсидијана. Типична тврдоћа је 5 до 5,5, а релативна густина је 2,6

Налазишта[уреди]

Супротно од казаљке сата: опсидијан, пловућац и риолит

Може се наћи на разним локацијама широм света, где су се дешавале риолитске ерупције. Опсидијан се налази у следећим државам и местима:

Некадашња употреба[уреди]

Опсидијански вршак стреле

Опсидијан је био веома цењен у камено доба, јер су се од њега могле правити оштрице и врхови стрела. Могао се и полирати, тако да су се од њега правила и рана огледала.

У Средњој Америци, а посебно Мексику се пре Колумба много користио опсидијан. Користио се за алатке и као декоративни објект. Правили су и један облик мача или сабље помоћу опсидијана стављеног на дрво. То веома оштро оружје наносило је непријатељу тешке ране. Индијанци су налазили опсидијан широм Северне Америке. Сваки вулкан је производио различит облик опсидијана, тако да је то омогућило археолозима да прате порекло артефаката од опсидијана. На исти начин се могло пратити порекло опсидијана и алатки од њега у античкој Грчкој. Опсидијанским сечивима се трговало на велике удаљености од обала. Опсидијан се користио и при прављењу великих камених статуа на Ускршњим острвима.

Савремена употреба[уреди]

Данас се опсидијан користи у хирургији срца, јер су опсидијански скалпели много оштрији од најквалитетнијих челика. Сечива на тај начин постају танка, готово молекуларне танкоће, па је рез чишћи, што изазива брже зацелење и мање ожиљака.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Спољашње везе[уреди]