Оптичка густина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Оптичка густина или апсорбанција (А) је хемијска величина у спектроскопији која представља логаритамски однос интензитета упадног зрачења (I_1) и пропуштеног зрачења (I_0) кроз узорак.[1][2] Често се мери у аналитичкој хемији.

 A_\lambda = -\log_{10} \left(\frac{I_1}{I_0} \right),

где је A_\lambda апсорпција одређене таласне дужине светлости (\lambda), I_1 је интензитет зрачења (светлост) који је прошао кроз материјал (емисионо зрачење), I_0 је интензитет зрачења пре него што прође кроз материјал (инцидентно зрачење).

Изван области аналитичке хемије, нпр када се користи са подешавање диодног ласера ​​апсорпционом спектроскопијом (ТДЛАС) техником, апсорбанција се често дефинише помоћу природног логаритма уместо заједничког логаритма, односно као:

A_\lambda = -\ln(I_1/I_0)\,


У физици, појам спектрална апсорпција и има нешто другачије значење: део зрачења се апсорбује на одређеној таласној дужини.

Количина светлости која се преноси кроз материјал опада експоненцијално, јер путује кроз материјал. Пошто се апсорбанца узорка мери као логаритам, директно је пропорционална дебљини узорка и концентрацији апсорбције материјала у узорку.

Референце[уреди]

  1. ^ Zitzewitz, Paul W. (1999). Glencoe physics. New York, N.Y.: Glencoe/McGraw-Hill. стр. 395. ISBN 0-02-825473-2. 
  2. ^ Mehta, A. UV-Visible Spectroscopy- Derivation of Beer-Lambert Law

Литература[уреди]