Опус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оригинални нотни запис Ј. С. Баха: почетак Прелудијума из Свите за лауту у G молу BWV 995.
Почетна 32 такта оригиналног рукописа Шопенове Полонезе у Aс дуру, Op. 53, 1842.
Оркестарска партитура почетка првог става Моцартовог концерта за кларинет и оркестар у A дуру, K. 622, написаног 1791. године за кларинетисту Antonа Stadlerа.
Оригинални рукопис Октета у F дуру,
D. 803 Ф. Шуберта, компонованог марта 1824.
Скица рукописа Бетовене клавирске Сонате No 28, А дур, Оп. 101, Allegro, 1816.

Реч опус (фр. numéro, engl. opus number, итал. numero, нем. Opuszahl)[1]потиче из латинског језика и значи дело.

Овај термин може да се односи на књижевност, сликарство, позориште, балет, филм, музику и, уопште, све области уметничког стваралаштва.

Два значења опуса[уреди]

Опус може да има два значења:

1. Појединачно дело неке особе:

Рецимо: Бетовенов Трећи клавирски концерт, це мол, опус 37.

2. Целокупно стваралаштво неке особе:

Рецимо: "Опус архитекте Ћосића је огроман...", „Цели уметнички опус графичара је врло вредан...", „Његов књижевни опус обухвата комедије, приповетке, књижевну и позоришну критику."

У музици реч опус такође има двојако значење:[2]

1. музичко дело (композиција),
2. целокупно стваралаштво једног музичара.

Опис процеса нумерације музичких дела[уреди]

Композитори и музиколози (људи који студирају и пишу о музици) реч опус (или скраћено Оп.)[3] користе да би означили (ради лаког увида) хронолошки редослед настанка уметничких дела или однос радова у композиторовој целокупној колекцији, а некада се тако означава један период композиторовог стварања. Они уз наслов дела напишу и број опуса. На пример, када композитор компонује своју прву композуцију, да јој наслов и означи је као „Опус 1" (Оп. 1). Следећа композиција би била „Опус 2" (Оп. 2) и тд.

Који су разлози за вршење нумерације музичких дела[уреди]

Овакав начин организовне каталогизације музичких композиција једног уметника умногоме помажу и олакшавају увид у композиторов стваралачки опус и брзо и лако сналажење сваког музичара или интересента за његов рад или његов одрећени комад.

Бетовен је написао много клавирских соната. Сонату у А-дуру оп.26 написао је кад је био млад. Много година касније, написао је још једну клавирску сонату (такође у А-дуру), али она (да би се разликовала) има Опус 101 (види задњи нотни пример десно доле).

Историјски аспект нумерисања музичких дела[уреди]

Ознака Опус se кроз историју користила још од 17. века па све до данашњих дана. Познато је да је Лудвиг ван Бетовен био веома систематичан и ажуран у томе.

Другачије нумерације музичких дела[уреди]

Сем класичне ознаке Оп., музиколози су композицијама које нису имале ознаке давали и другачије нумерације (уочи различите нумерације дела исписане курзивом испод нотних примера у десној колони). Прикажимо само неке најпознатије:

  • KV или K (Köchel-Verzeichnis)[5] су ознаке за композиције Волфганга Амадеуса Моцарта које је приредио Ludwig von Köchel. Познато је да Моцартова музика није имала бројеве опуса. Музиколог Köchel направио је хронолошки попис свих Моцартових дела и дао им К нумерацију (К према Köchel). Köchelova нумерација иде до броја 622.
1. L (Alessandro Longo)[8] су биле до 1906. ознаке за композиције Доменика Скарлатија. Приредио их је Alessandro Longo.
2. К или Кк (Ralph Kirkpatrick)[9] је нова ознака за композиције Доменика Скарлатија која је заменила горњу каталогизацију L 1953. од стране Ralphа Kirkpatrickа.
3. P (Giorgio Pestelli)[10] је нове ознака за композиције Доменика Скарлатија начињена од стране Giorgio Pestellija 1967. године.

Референце[уреди]

Извори[уреди]