Општина Жабари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Жабари

Општина Жабари у Србији
Општина Жабари у Србији

Грб
Опште информације
Површина 264 km²
пољопривредна 21963 ha
шуме 1628 ha
Становништво 13034 ст.
Природни прираштај -7,5 ‰
Број насеља 15
Администрација
Округ Браничевски округ
Општина Жабари
Статистика
Дужина путева (2008) 95 km
Број запослених становника 1091
Основне школе 15
Број ученика 1105
Средње школе -
Број ученика -

Општина Жабари је једна од општина у Републици Србији. Налази се у централној Србији и спада у Браничевски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).

Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 13034 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа. Последњих деценија општина је погођена белом кугом и старењем становништва.[1]

Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.

Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.

Насељена места[уреди]

У општини, поред насеља

•  Жабари    1442

које је и седиште општине, постоји још 14 села:

•  Александровац 1546
•  Брзоходе 825
•  Витежево 863
•  Влашки До 1310
•  Кочетин 404
•  Миријево 474
•  Ореовица 862
•  Полатна 281
•  Породин 2036
•  Свињарево 213
   
•  Сибница 407
•  Симићево 1465
•  Тићевац 265
•  Четереже 641
   
Општина Жабари у Браничевском округу

И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.

Становништво[уреди]

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 26178 [2]
1953. 26496
1961. 25144
1971. 23298
1981. 21819
1991. 19347 15577
2002. 18239 13034
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
12.316 94,49%
Власи
  
342 2,62%
Румуни
  
107 0,82%
Црногорци
  
18 0,14%
Македонци
  
16 0,12%
Југословени
  
10 0,08%
Хрвати
  
9 0,07%
Роми
  
5 0,04%
Немци
  
4 0,03%
Мађари
  
2 0,02%
Словенци
  
1 0,01%
Албанци
  
1 0,01%
Горанци
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
остали
  
4 0,03%
регионално
  
5 0,04%
неизјашњено
  
73 0,56%
непознато
  
119 0,91%

Референце[уреди]

  1. ^ Еоидемија „беле куге“ („Вечерње новости“, 21. октобар 2013)
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9

Спољашње везе[уреди]