| Општина Жабари |
|
Општина Жабари у Србији
|
 |
| Опште информације |
| Површина (2004) |
264 km² |
| пољопривредна |
21963 ha |
| шуме |
1628 ha |
| Становништво (2002) |
13034 ст. |
| Природни прираштај (2004) |
-7,5 ‰ |
| Број насеља |
15 |
| Администрација |
| Округ |
Браничевски округ |
| Општина |
Жабари |
| Статистика |
| Дужина путева (2008) |
95 km |
| Број запослених становника |
1091 |
| Основне школе (2007/2008) |
15 |
| Број ученика |
1105 |
| Средње школе (2007/2008) |
- |
| Број ученика |
- |
Општина Жабари је једна од општина у Републици Србији. Налази се у централној Србији и спада у Браничевски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 264 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 21963 ha, а на шумску 1628 ha).
Центар општине је насеље Жабари. Општина Жабари се састоји од 15 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 13034 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,5‰, док је у општини био запослен 1091 човек. У општини се налази 15 основних школа.
Општина је смештена у средишњем делу доњег Поморавља, на надморској висини између 90 и 200 метара. Ауто-пут и железничка пруга Београд-Ниш су 13 километара удаљени од седишта општине.
Жабари постају општина први пут 1839. године, а варош 1882. године. После Другог светског рата постоји Жабарски срез у оквиру Пожаревачког округа, а реорганизацијом 1955. године постају општина.
Насељена места [уреди]
У општини, поред насеља
које је и седиште општине, постоји још 14 села:
|
|
|
|
|
Општина Жабари у Браничевском округу
|
И поред тога што су Жабари седиште општине, у општини постоје већа насеља: Породин, Александровац и Симићево.
Становништво [уреди]
- График промене броја становника током 20. века
|
|
| Етнички састав према попису из 2002.[2] |
|
| Срби |
|
12.316 |
94,49% |
| Власи |
|
342 |
2,62% |
| Румуни |
|
107 |
0,82% |
| Црногорци |
|
18 |
0,14% |
| Македонци |
|
16 |
0,12% |
| Југословени |
|
10 |
0,08% |
| Хрвати |
|
9 |
0,07% |
| Роми |
|
5 |
0,04% |
| Немци |
|
4 |
0,03% |
| Мађари |
|
2 |
0,02% |
| Словенци |
|
1 |
0,01% |
| Албанци |
|
1 |
0,01% |
| Горанци |
|
1 |
0,01% |
| Украјинци |
|
1 |
0,01% |
| остали |
|
4 |
0,03% |
| регионално |
|
5 |
0,04% |
| неизјашњено |
|
73 |
0,56% |
| непознато |
|
119 |
0,91% |
|
Референце [уреди]
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
Спољашње везе [уреди]
|
Градови и општине Републике Србије |
|
¹ општине званично не постоје по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије, али фактички постоје и функционишу на територији Косова и Метохије.
|
|
.gif)
