Општина Илиџа
| Илиџа | |
|---|---|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина
|
| Ентитет |  Федерација БиХ
|
| Кантон |  Кантон Сарајево
|
| Сједиште | Илиџа |
| Становништво | |
| Становништво | 66.730[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 143,4 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Начелник општине | Нермин Музур |
| Позивни број | (+387) 33 |
| Веб-сајт | |
Општина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево. Покрива површину од 143,4 km². Сједиште општине је у насељу Илиџа.
Географија[уреди | уреди извор]
Општина Илиџа је једна од девет општина кантона Сарајево и обухвата његово југозападно подручје. Илиџа се налази на 499 m надморске висине, а највиша тачка територије општине је Црни врх са 1.504 m надморске висине. Простире се у самом подножју планине Игман. Лоцирана је на централном дијелу важног природног магистралног правца који иде долином ријеке Босне и Неретве, спајајући се, на сјеверу, са средњом Европом, и на југу, излазећи на Јадранско море. Илиџа спада у умјерене субалпске области.[2]
Кроз насеље Илиџа пролази ријека Жељезница, а у склопу општине налази се и извор ријеке Босне, популарно излетиште Врело Босне.
Име Илиџа потиче од старе турске ријечи илаџ — што изворно значи и означава мјесто које је здраво, које нуди, даје и осигурава здравље, место које лијечи и на којем свако може наћи лијек.
До 1992. године површина територије општине била је 169,5 km². Дејтонским споразумом мањи дио територије је остао у Републици Српској, тако да сада подручје општине обухвата површину од 143,4 km², односно 84,6% пријератне површине.
Становништво[уреди | уреди извор]
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Илиџа (једна од градских општина града Сарајева) је имала 67.937 становника, распоређених у 14 насељених места.
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани[а] | 29.337 (43,18%) | 18.738 (32,73%) | 12.462 (31,58%) |
| Срби | 25.029 (36,84%) | 22.246 (38,86%) | 18.627 (47,21%) |
| Хрвати | 6.934 (10,20%) | 6.880 (12,01%) | 6.446 (16,33%) |
| Југословени | 5.181 (7,62%) | 7.593 (13,26%) | 954 (2,41%) |
| остали и непознато | 1.456 (2,14%) | 1.786 (3,12%) | 963 (2,44%) |
| Укупно | 67.937 | 57.243 | 39.452 |
Напомена[уреди | уреди извор]
Насељена мјеста[уреди | уреди извор]
Послије потписивања Дејтонског споразума већи дио општине Илиџа ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Горње Младице и Касиндо, те дијелови насељених мјеста: Крупац и Сарајево дио — Илиџа. Од овог подручја формирана је општина Источна Илиџа.
Данас у општини живи око 67.000 становника распоређених у 16 мјесних заједница: Блажуј, Бутмир, Врело Босне, Вреоца, Доњи Которац, Илиџа Центар, Лужани, Осјек, Отес, Раковица, Соколовић-Колонија, Ступ, Ступ II, Ступско брдо, Храсница I и II.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Popis 2013 u BiH - Općina Ilidža”. Приступљено 19. 8. 2020.
- ^ Илиџа данас, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||
