Општина Кладањ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кладањ

Положај општине Кладањ
Положај општине Кладањ у БиХ

Опште информације
Површина 325 km²
Становништво 14.806 (2012)[1]
Становништво (1991) 16.070
Положај
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација БиХ
Кантон Застава Тузланског кантона Тузлански кантон
Начелник општине Јусуф Чавкуновић (СДУ БиХ)
Остало
Позивни број (+387) 35
Интернет страница www.kladanj.ba

Општина Кладањ се простире долином реке Дрињаче, у подножју планине Коњух. Насеље Кладањ је смјештено на путу Жупања-Тузла-Сарајево. Општина Кладањ се налази у Тузланском кантону у Босни и Херцеговини.

Географија[уреди]

Надморска висина је 560 метара, површина 325 km². На овом подручју је 1991. живјело 16.028 становника. Подручје је богато шумом, добре изворске воде су присутне на скоро свим подручјима Кладња. Кладањ је град паркова, зимских скијашких центара и излетишта.

Насељена мјеста[уреди]

Братељевићи, Брдијељи, Бргуле, Брлошци, Бушево, Цријевчићи, Доле, Гојаковићи, Гојсалићи, Голетићи, Јелачићи, Јошје, Кладањ, Коњевићи, Ковачићи, Кривајевићи, Лупоглаво, Мајдан, Мала Кула, Матијевићи, Младово, Ноћајевићи, Обрћевац, Оловци, Пауч, Пелемиши, Пепићи, Плаховићи, Пријановићи, Пријевор, Равне, Рујићи, Старић, Ступари - Центар, Ступари - Ново Насеље, Ступари - Село, Суљићи, Тарево, Тухољ, Велика Кула, Врановићи, Вучинићи и Заграђе.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Кладањ ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Мајдан и дијелови насељених мјеста: Доле и Пелемиши.

Историја[уреди]

Град Кладањ први пут се спомиње у 12. веку, тачније 1138. године, у списима мађарског великана, и кроз цео средњи век постоји као урбана средина.

Током маја и почетка јуна 1992, припадници ТО општине Кладањ су извршили напад на 9 српских насеља у овој општини, током чега је протјерано око 3.000 Срба.[2] Приликом напада је убијено 13 Срба, а 150 је заробљено у логору Ступари, гдје су остали заточени годину и по дана.[2]

Привреда[уреди]

Носитељ развоја је дрвна индустрија „Соколина“, која уз живинички „Коњух“ представља највиталнији привредни капацитет града. Експлоатација шума почело је још у аустроугарском периоду. Поред дрвнопрерађивачке индустрије, постоје и погони текстила и производња магнезита. Подручје Кладња има повољне услове за зимски туризам, за лов на крупну дивљач и за риболов. Кладањ је чувен и по минералној води.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Кладањ

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Кладањ је имала 16.070 становника, распоређених у 43 насељена места.

Према подацима из 2011. године, на подручје општине се вратило 10 Срба повратника.[2]

Становништво општине Кладањ
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани 11,621 (72,31%) 10,578 (67,62%) 9,300 (66,35%)
Срби 3,952 (24,59%) 4,323 (27,63%) 4,487 (32,01%)
Хрвати 36 (0,22%) 40 (0,25%) 66 (0,47%)
Југословени 277 (1,72%) 538 (3,43%) 63 (0,44%)
остали и непознато 184 (1,14%) 162 (1,03%) 99 (0,70%)
укупно 16,070 15,641 14,015

Извори[уреди]

  1. ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ а б в „Печат: Страдање Срба у општини Кладањ (28 мин)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 17. 11. 2011. Приступљено 18. 11. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]