Општина Кладањ
| Кладањ | |
|---|---|
|
|
|
| Опште информације | |
| Површина | 325 km² |
| Становништво | 14.806 (2012)[1] |
| Становништво (1991) | 16.070 |
| Положај | |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Начелник општине | Јусуф Чавкуновић (СДУ БиХ) |
| Остало | |
| Позивни број | (+387) 35 |
| Интернет страница | www.kladanj.ba |
Општина Кладањ се простире долином реке Дрињаче, у подножју планине Коњух. Насеље Кладањ је смјештено на путу Жупања-Тузла-Сарајево. Општина Кладањ се налази у Тузланском кантону у Босни и Херцеговини.
Садржај |
Географија [уреди]
Надморска висина је 560 метара, површина 325 km². На овом подручју је 1991. живјело 16.028 становника. Подручје је богато шумом, добре изворске воде су присутне на скоро свим подручјима Кладња. Кладањ је град паркова, зимских скијашких центара и излетишта.
Насељена мјеста [уреди]
Братељевићи, Брдијељи, Бргуле, Брлошци, Бушево, Цријевчићи, Доле, Гојаковићи, Гојсалићи, Голетићи, Јелачићи, Јошје, Кладањ, Коњевићи, Ковачићи, Кривајевићи, Лупоглаво, Мајдан, Мала Кула, Матијевићи, Младово, Ноћајевићи, Обрћевац, Оловци, Пауч, Пелемиши, Пепићи, Плаховићи, Пријановићи, Пријевор, Равне, Рујићи, Старић, Ступари - Центар, Ступари - Ново Насеље, Ступари - Село, Суљићи, Тарево, Тухољ, Велика Кула, Врановићи, Вучинићи и Заграђе.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Кладањ ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушло је насељено мјесто Мајдан и дијелови насељених мјеста: Доле и Пелемиши.
Историја [уреди]
Град Кладањ први пут се спомиње у 12. веку, тачније 1138. године, у списима мађарског великана, и кроз цео средњи век постоји као урбана средина.
Током маја и почетка јуна 1992, припадници ТО општине Кладањ су извршили напад на 9 српских насеља у овој општини, током чега је протјерано око 3.000 Срба.[2] Приликом напада је убијено 13 Срба, а 150 је заробљено у логору Ступари, гдје су остали заточени годину и по дана.[2]
Привреда [уреди]
Носитељ развоја је дрвна индустрија „Соколина“, која уз живинички „Коњух“ представља највиталнији привредни капацитет града. Експлоатација шума почело је још у аустроугарском периоду. Поред дрвнопрерађивачке индустрије, постоје и погони текстила и производња магнезита. Подручје Кладња има повољне услове за зимски туризам, за лов на крупну дивљач и за риболов. Кладањ је чувен и по минералној води.
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Кладањ |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Кладањ је имала 16.070 становника, распоређених у 43 насељена места.
Према подацима из 2011. године, на подручје општине се вратило 10 Срба повратника.[2]
| Становништво општине Кладањ | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 11,621 (72,31%) | 10,578 (67,62%) | 9,300 (66,35%) | |||
| Срби | 3,952 (24,59%) | 4,323 (27,63%) | 4,487 (32,01%) | |||
| Хрвати | 36 (0,22%) | 40 (0,25%) | 66 (0,47%) | |||
| Југословени | 277 (1,72%) | 538 (3,43%) | 63 (0,44%) | |||
| остали и непознато | 184 (1,14%) | 162 (1,03%) | 99 (0,70%) | |||
| укупно | 16,070 | 15,641 | 14,015 | |||
Извори [уреди]
- ^ Saopćenje Federalnog saveza za statistiku 31. oktobar 2012. godine, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ а б в „Печат: Страдање Срба у општини Кладањ (28 мин)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 17. 11. 2011. Приступљено 18. 11. 2011.
