Град Крагујевац

Град Крагујевац;
	; Зграда скупштине града Крагујевца
	; Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Седиште	Крагујевац
Становништво
Становништво	171.186 (2022)
Географске карактеристике
Површина	835 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Градоначелник	Радомир Николић (СНС)
Веб-сајт	www.kragujevac.rs

Град Крагујевац је град у Шумадијском округу у централној Србији. Средиште града као и округа је градско насеље Крагујевац. Према подацима са последњег пописа 2022. године у граду је живело 171.186 становника^[1] (према попису из 2011. било је 179.471 становника).^[2]

Географија[уреди | уреди извор]

Територија града Крагујевца се налази у средишњем делу Србије. Она је смештена у источном пределу Шумадије и захвата углавном сливно подручје Лепенице, на обронцима планина Рудник, Црни врх и Гледићких планина. Крагујевац је административно средиште града, налази се у централном делу градске територије.

Град Крагујевац се граничи на северу општином Тополом, на североистоку општином Рачом и општином Баточином, истоку градом Јагодином, југу са општином Рековац, југозападу територијом града Краљева, на западу општином Кнић и северозападу општином Горњим Милановац.

Налази се на надморској видини од 185 до 220 m. а има површину од 835 km². Главни град Београд је удаљен око 140 km. Земљишни фонд је 83.475ha, од чега 63,9% припада руралном подручију, а 36,1% територије припада урбаној зони града. Броји укупно 57 насеља просечне величине од 14,65 km² и 62 катастарске општине просечне величине од 13,48 km².

Крагујевац је са Коридором X повезан Државоим путем IБ реда 24, Баточина — Крагујевац који ји у наредном периоду требало да постане ауто–пут. Пут је већим делом магистрални пут са две саобраћајне траке, док је деоница између Градца и Крагујевца изграђена као ауто-пут у конфигурацији 2+2, са одвојеним тракама за саобраћај, зауставним тракама и раскрсницама ван нивоа. Међутим за саобраћај је до сада пуштена само деоница од Крагујевца до Ботуња.^[3]

Клима[уреди | уреди извор]

У Крагујевцу влада умерено-континентална клима.

Надморска висина 180—220m
Најхладнији месец — јануар -5 °C
Најтоплији месец — јул +27 °C
Просечна годишња температура +11.5 °C
Највлажнији месец — децембар — влажност 79%
Најсувљи месец — септембар — влажност 39%
Просечна годишња количина падавина 550 l/m²
Дани са температуром преко 25 °C — 92
Број ледених дана (испод нуле) — 96
Број дана под снегом — 34 (највише јануар)
Највише падавина — јун — просек 83 l/m²
Најмање падавина — фебруар — просек 32 l/m²
Просечан број сунчаних сати — 5.5 h/дан
Најмањи број сунчаних сати — децембар 2.1 h/дан
Највећи број сунчаних сати — јун 8.8 h/дан

Рељеф[уреди | уреди извор]

На територији града Крагујевца разликујемо у погледу рељефа виши планински, средњи побрђе и ниски равничарски део. Побрђе које обухвата највећи део, простире се од села Ђурисела до села Лужнице на западу и побрђе источног обода од села Трмбаса до села Ботуња, као и побрђе по дну крагујевачке котлине. Високо побрђе јавља се по дну и ободу Горњолевачке котлине у Горњој и Доњој Сабанти, Великим Пчелицама и Великој Сугубини. У Крагујевачкој котлини јавља се углавном ниже побрђе, и то на простору од Корићана до села Ресника која се налазе са леве стране Лепенице и до села Ботуња са десне стране ове реке. Најпознатија и највећа брда на подручју града Крагујевца су: Жежељ (481m) у селу Доња Сабанта, Ливада (480m) у селу Горња Сабанта, Голија (450m) у селу Букоровац, Градина (416m) у селу Доње Грбице, Шљивовачка главица (495m) у селу Шљивовац, Рујевица (472m) у селу Драча.

На истоку територије Града пружају се обронци Црног врха, планине високе 707 m. Познатији врхови су: Селаково брдо (541m) у Великој Сугубини, Котрљане (570m) у Букоровцу, Дренак (553m) у Горњим Комарицама, Печене Ливаде (500m) у Доњим Комарицама. Највиши врхови на Гледићким планинама које се пружају од Западне Мораве до Крагујевца су Стражара (652m) у Доњој Сабанти, Гувниште (657m) у Великим Пчелицама, Клик (517m) у Грошници, Вучја коса (587m) у Аџиним Ливадама, Црни врх (895m) у Дулену и др.^[4]

Хидрографија[уреди | уреди извор]

На подручју града има преко 400 извора, па се може рећи да у просеку један извор долази на један квадратни километар. Река има доста, али су слабе водом. Лепеница је највећа река и извире на Гледићким планинама, а поред Крагујевца тече кроз општину баточина и улива се након 48 km у Велику Мораву на територији Лапова. Она има многобројне притоке: Драчку реку, Дивостински поток, Ердоглијски поток, Сушички поток, Петровачку реку и Цветојевачки поток, Грошничку реку, Ждраљицу, Бреснички поток и Кормански поток. Поред Лепенице значајне су и Дуленска река, Белица и Осаница.

Постоји неколико вештачких језера, док природних нема. Шумаричко језеро има декоративан значај. Подигнуто је са циљем улепшавања спомен парка Шумарице. Ово језеро има велику посећеност, нарочито током летњег периода, такође је једно од најпознатијих купалишта у Шумадији. Дуго је 1.500 метара, а широко 175 метара. Заузима површину од око 22 хектара.

Језеро Бубањ спада у вештачка језера али је оно настало природним путем. У почетку, на подручју данашњег језера, је било неколико мањих локви. Локве су расле и од њих је настало мало језеро, које се постепено повећавало. Оно је површине преко 3 ha и просечне дубине је око 1,2 m. Напаја се са јаког извора Бубањ и падавинама.^[5]

Грошничко језеро је вештачко језеро на Грошничкој реци и грађено је у периоду 1931—1938. године, а 1957. је надвишена брана за 5,5 метара. Касније је ова акумулација повезана са акумулацијом на Дуленској реци (Дуленка) из које се пребацује вода у језеро. Језеро је направљено за потребе снадбневања Крагујевца водом.

Становништво[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Срби	172.052	95,89%
Роми	1.482	0,82%
Црногорци	645	0,36%
Македонци	297	0,16%
Хрвати	192	0,10%
Југословени	175	0,09%
Горанци	101	0,05%
Муслимани	97	0,05%
Бугари	41	0,02%
Руси	40	0,02%
Бошњаци	37	0,02%
Мађари	37	0,02%
Словенци	34	0,01%
Албанци	27	0,01%
Украјинци	18	0,01%
Румуни	17	0,01%
Словаци	16	0,01%
Власи	7	0,01%
Русини	6	0,01%
Буњевци	4	0,01%
Немци	4	0,01%
Остали	231	0,13%
Неизјашњени	2.033	1,13%
Непознато	1.613	0,90%
Регионална припадност	211	0,11%
укупно: 179.417

Градска власт[уреди | уреди извор]

Резултати локалних избора 2012.:^[7]

Партија	Број гласова	Бр. посланика
Уједињени региони Србије — Верољуб Стевановић	34.319	37
Покренимо Крагујевац (СНС, НС и ПС) — Томислав Николић	16.694	18
Избор за бољи живот (ДС, СДПС) — Борис Тадић	11.676	12
Ивица Дачић (СПС, ПУПС) — Славица Ђукић Дејановић	9.193	10
Коалиција „Преокрет“ (ЛДП, СПО и СДУ) — Чедомир Јовановић	5.149	5
Демократска странка Србије — Војислав Коштуница	4.864	5
Двери за живот Србије	2.948	0
Српска радикална странка — Александар Мартиновић	2.717	0
Социјалдемократски савез, Социјалдемократски покрет — Драгутин Станојловић	696	0
Нова социјалдемократија — Душан Јањић	2.717	0

Након локалних избора 2012. године по четрвти пут је за градоначелника изабран Верољуб Стевановић из Уједињених региона Србије.^[8] Међутим, у октобру 2014. је он разрешен са функције и на његово место је изабран Радомир Николић из Српске напредне странке.^[9]

Насеља[уреди | уреди извор]

Крагујевац је административно и политички од 2002. до 2008. године био организован као град са 5 градских општина: Аеродром, Пивара, Станово, Стари град и Страгари.

Изменама Статута града од 2008. године .^[10] укинуте су градске општине, али је остављена могућност каснијег формирања градских општина у члану 3. важећег статута града^[11]

У Крагујевцу има 57 насеља

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Цела територија града обилује културним и историјским знаменитостима. У самом граду неке од њих су: Народни музеј Крагујевац, Књажевско-српски театар, Спомен-парк Крагујевачки октобар, Амиџин конак, Музеј Стара ливница, Саборна црква у Крагујевцу, Стара црква, Стара скупштина, Саборна црква у Крагујевцу, Акваријум Крагујевац и др.

На простору града се налази и велики број манастира: Манастир Благовештење Рудничко у Страгарима, Манастир Вољавча у Страгарима, Манастир Денковац у Великим Пчелицама, Манастир Дивостин у Дивостину и Манастир Драча у Драчи, Манастир Ралетинац у Великим Пчелицама

Спорт[уреди | уреди извор]

У граду постоји 111 клубова у 29 спортских грана. Спортско друштво Раднички је најпознатије спортско друштво у Крагујевцу, а фудбалски савез Крагујевца је најбројнији савез са 49 клубова.^[12] Фудбалски савез Крагујевца организује и три градске лиге које представљају пети, шести и седми степен такмичења у Србији. Неки од фудбалски клубова у Крагујевца су: ФК Раднички 1923, ФК Шумадија 1903 (један од најстаријих клубова у Србији), Победа из Белошевца.

КМФ Економац је најуспешнији клуб у Србији у малом фудбалу. Седмоструки је првак Србије и редовни учесник Лиге шампиона. ОК Раднички је два пута био првак Србије у сезонама 2008/09 и 2009/10, а Куп Србије 2007/08. ВК Раднички је освајач Купа Европе 2013. године.^[13]

Постоји још низ клубова који су учесници највиших такмичења: ЖКК Раднички, РК Раднички, ЖРК Раднички, Вајлд борси Крагујевац, Вајлд кетс Крагујевац и др.