Град Лозница

Из Википедија

Уколико сте тражили неко друго насеље са именом Лозница, погледајте чланак Лозница (вишезначна одредница).

Град Лозница
Опште информације


Површина (2004) пољопривредна шуме	612 km² 35965 ha 19852 ha
Становништво (2002)	86413 становника
Природни прираштај (2004)	-1,3 ‰
Број насеља	54
Положај
Округ	Мачвански округ
Седиште	Лозница
Остало
Дужина путева (2004)	547 km
Број запослених становника (2004.)	17228
Број основних школа (2003/2004) Број ученика	34 7810
Број средњих школа (2003/2004) Број ученика	4 3953
подаци републичког завода за статистику Републике Србије

Град Лозница је град у Републици Србији. Налази се у централној Србији и спада у Мачвански округ. По подацима из 2004. град заузима површину од 612 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35965 ha, а на шумску 19852 ha).

Центар града је градско насеље Лозница. Град Лозница се састоји од 54 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 86413 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -1,3‰, а број запослених износи 17228 људи. У граду се налази 34 основних и 4 средњих школа.

[уреди] Географске одлике

Најсевернија тачка града Лознице налази се код Новог Села на 44°40’ СГШ, док је најјужнија тачка код села Горња Борина на 44°25’ СГШ.

Град Лозница припада Мачванском округу захватајући 19% његове територије. Пре устројства најновије административно-територијалне поделе 1991. године овај град је био општина и припадао је Подрињско-колубарском региону са 10,64% територије и то је географски посматрано био природнији оквир са ширим значајем за њену развојну позицију.

Смештен у приобаљу Дрине и крајњем западу средишњег дела западне Србије, град Лозница је у прошлости имао повољнији географски положај и ширу гравитациону зону него данас. Географски положај града Лознице лошији је у односу на Шумадију и Поморавље, али је бољи у односу на општине које се налазе узводније уз Дрину.

Површина града Лознице је 612 km² по чему је на 46. месту у Србији. По попису становништва 1981. године град је имао 84180 становника и био је на 17. месту, док је по попису становништва 1991. године са 86875 становника био на 29. месту у Србији. По густини насељености Лозница је са 142 становника по km² на 50. месту у Србији. Национална структура становништва је хомогена јер 94,1% чини српско становништво.

Границе града су природно добро дефинисане, на североистоку је планина Цер, на југозападу Гучево и река Дрина на западу. Граничи се са градом Шапцем и општинама Крупањ и Мали Зворник у централној Србији и општинама Бијељина и Зворник у Републици Српској. Границе су врло неодређене на југоистоку према Рађевини односно општини Крупањ. У Рађевину спадају села на левој страни Ликорде и Костајник и Церова који су у сливовима речица што теку Јадром. Од ушћа Ликорде граница иде на североисток и подгорину Влашића оставља Рађевини а подгорину Цера Јадру.

Лозница са градом Шапцем и општинама Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија припада Мачванском округу.

[уреди] Насеља

[уреди] Привреда

У раздобљу 1953-1957. овде је подигнута прва фабрика вискозе у бившој Југославији, „Вискоза“, у оквиру које је изграђено индустријско насеље. На територији општине Лозница регистровано је и привређује 719 приватних - малих и средњих предузећа, 37 друштвених (до 30.11.2005.год. приватизовано 13 предузећа), 32 задруге и 2460 приватне предузетничке радње.

У структури регистрованих малих и средњих предузећа доминирају трговачка предузећа, док се индустријком делатношћу бави 1/4 од укупно регистрованих 80% од укупне индустријске производње представља прерађивачка индустрија која бележи раст код производње канцеларијских и рачунарских машина, текстилних предива и тканина, производња коже и израда предмета од коже, прерада папира, рециклажа, израда металних производа, производња хемијских производа, израда намештаја и сл. Пољопривредна производња одвија се на укупно око 35.000 ха од чега на оранице отпада 29.000 ха, воћњаке 2.300 ха, ливаде 900 ха, пашњаке 2.800 ха. У ратарској производњи најзначајнија је производња житарица на 18.000 ха, индустријског биља на 1.000 ха, поврћа на 3.200 ха, крмног биља на 6.000 ха.