Општина Македонски Брод

С Википедије, слободне енциклопедије
Македонски Брод
Македонски Брод

Манастир Порече, центар српске писмености и културе на простору Пореча

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Северна Македонија
Седиште Македонски Брод
Становништво
Становништво 7.141
Густина насељености 8,03 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 888.97 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Градоначелник Живко Силјаноски (СДСМ)
Веб-сајт www.mbrod.gov.mk

Општина Македонски Брод је једна од 13 општина Југозападног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимени градић Македонски Брод.

Положај[уреди | уреди извор]

општина Македонски Брод

Општина Македонски Брод налази се у средишњем делу Северне Македоније. Са других страна налазе се друге општине Северне Македоније:

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Рељеф: Општина Македонски Брод заузима доњи део поречја реке Треске, познат као Порече. Овај крај је планинског карактера са мало равничарског земљишта уз реку. Источно од реке уздиже се планина Јакупица, на југу Бушева планина, а на западу планина Коњаник.

Клима у општини влада оштрија варијанта умерене континенталне климе због знатне надморске висине.

Воде: Најважнији ток у општини је река Треска, а сви мањи водотоци су њене притоке.

Становништво[уреди | уреди извор]

Општина Македонски Брод имала је по последњем попису из 2002. г. 7.141 ст., од чега у седишту општине, граду Македонском Броду, 3.740 ст. (52%). Општина је веома ретко насељена, посебно сеоско подручје.

Национални састав по попису из 2002. године био је:

Број Постотак
Укупно 7.141 100%
Македонци 6.927 97,0%
Турци 181 2,5%
Срби 22 0,3%
остали 11 0,2%

Насељена места[уреди | уреди извор]

У општини Македонски Брод постоји 42 насељена места. Од тога једно насеље је градско, док су остала са статусом села:

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Подручје Пореча познато је по бројним православним грађевинама. У Бродском крају (без Горњег Пореча) се налазе четири манастира и 25 цркава.

  • Манастири:
  • Манастир Порече, посвећен Рођењу Пресвете Богородице, у селу Горњи Манастирец;
  • "Воскресеније Христово" у селу Могилец;
  • "Света Тројица" у селу Црешњево;
  • "Успеније Пресвете Богородице" у селу Доње Ботушје.
  • цркве:
  • "Црква Светог Атанасија", Вир, Модриште;
  • "Црква Пресвете Богородице", Брод, Горњи Манастирец;
  • "Црква Светог Димитрија", Брод, Локвица;
  • "Црква Светог Ђорђа", Девич, Доњи Манастирец;
  • "Црква Светог Јована Крситеља", Брест;
  • "Црква Светог Архангела Михаила", Пешња, Могилец;
  • "Црква Светог Илије", Тажево, Требино;
  • "Црква Светог Николе", Македонски Брод, Вир, Суводол, Калуђерец, Црешнево;
  • "Црква Светог Пантелејмона", Белица;
  • "Црква Свете Петке", Брест, Грешница;
  • "Црква Преображења Господњег", Брест;
  • "Црква Светог Талалеја", Белица, Брест, Инче.

Данас су све православне верске грађевине под надлежношћу канонски непризнате тзв. „Македонске православне цркве“.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]