Мојковац
Из Википедија
| Мојковац | |||
| Држава |  Црна Гора |
||
| Град | [[Град |]] | ||
|---|---|---|---|
| Општина | Мојковац | ||
| Положај | 42° 57′ 50" СГШ 19° 34′ 57" ИГД |
||
| Површина | km² | ||
| Популација (2003) - број становника - густина |
4120 ст./km² |
||
| Поштански број | 84205 | ||
| Позивни број | |||
| Регистарска ознака | BP | ||
  Мојковац
Мојковац на мапи Црне Горе
|
|||
Мојковац је град у Црној Гори који се налази у долини ријеке Таре у подножју планина Бјеласице и Сињавине, а припада Брдима сјевероисточног дијела Републике Црне Горе између националних паркова Биоградска гора и Дурмитор.
Према попису из 2003. било је 4.120 становника (према попису из 1991. било је 4.429 становника).
Од Мојковца до Подгорице има 90 km, а до Београда 380 km. Мојковац је повезан са осталим местима Јадранском магистралом, жељезничком пругом Београд-Бар и регионалним путем за Жабљак-Пљевља. Надморска висина Мојковца је 820 метара. Кроз Мојковац протиче ријека Тара, чији је кањон други по дубини у свијету, а заштићен је код УНЕСКО-а.
Садржај |
[уреди] Демографија
У насељу Мојковац живи 3046 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,5 година (33,1 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 1215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2003.[2] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Црногорци | 2.221 | 53,90% | ||
| Срби | 1.707 | 41,43% | ||
| Југословени | 14 | 0,33% | ||
| Муслимани | 13 | 0,31% | ||
| Македонци | 4 | 0,09% | ||
| Бошњаци | 4 | 0,09% | ||
| Словенци | 2 | 0,04% | ||
| Хрвати | 1 | 0,02% | ||
| Албанци | 1 | 0,02% | ||
| непознато | 8 | 0,19% | ||
| м | ж | |||
| ? | 9 | 5 | ||
| 80+ | 8 | 20 | ||
| 75-79 | 27 | 49 | ||
| 70-74 | 47 | 67 | ||
| 65-69 | 79 | 111 | ||
| 60-64 | 68 | 88 | ||
| 55-59 | 72 | 87 | ||
| 50-54 | 134 | 128 | ||
| 45-49 | 162 | 156 | ||
| 40-44 | 158 | 182 | ||
| 35-39 | 159 | 166 | ||
| 30-34 | 123 | 125 | ||
| 25-29 | 160 | 160 | ||
| 20-24 | 163 | 182 | ||
| 15-19 | 198 | 189 | ||
| 10-14 | 164 | 150 | ||
| 5-9 | 157 | 146 | ||
| 0-4 | 125 | 96 | ||
| просек | 125 | 28 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1567 | 602 | 894 | 48 | 20 | 3 |
| Женски | 1715 | 523 | 892 | 230 | 68 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 568 | 24 | - | - | 61 | 20 | 18 | 52 | 27 | 77 |
| Женски | 472 | 33 | - | - | 63 | 7 | 3 | 89 | 51 | 9 |
| Оба | 1040 | 57 | - | - | 124 | 27 | 21 | 141 | 78 | 86 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 5 | 156 | 57 | 22 | 34 | - | - | 10 | |
| Женски | 5 | 4 | 31 | 79 | 64 | 25 | - | - | 9 | |
| Оба | 10 | 9 | 187 | 136 | 86 | 59 | - | - | 19 |
[уреди] Историја
Мојковац је утемељен за вријеме владавине српског краља Уроша (1242-1276) у средишту жупе Брсково, која је била у саставу српске краљевине Рашке.
Познат је из тог периода српски сребрени новац који се ковао у Брскову, тако да ово мјесто постаје центар истоимене жупе, рударски и трговачки центар са караванском станицом између Котора и Новог Брда и конзулатом Дубровацке Републике.
У дугој и богатој историји народ Потарја је пружао отпор освајачима који су настојали да поробе ову област. Дизао је буне и устанке и борио се против стране силе и свих оних који су насртали на његову слободу.
Простор општине Мојковац са лијеве обале ријеке Таре ослобођен је 1878. године после Берлинског конгреса, а простор са десне обале 1912. године током Првог балканског рата, послије вишевјековне владавине Отомнанског царства. За Божић 1916. овде је вођена Мојковачка битка, гдје су брањена сјеверна врата Мојковца и Црне Горе, а тиме и повлачење српске војске у Првом светском рату. Сердар Јанко Вукотић се са својом војском одупрео се вишеструко надмоћнијој војсци Аустро-Угарске. У Другом светком рату 348 грађана Мојковца дало је своје животе за слободу, међу њима и 7 народних хероја. Спомен-обиљежја која подсјећају на славну прошлост овога краја се налазе у Мојковцу и у центрима мјесних заједница, образовних и културних институција (у центру града, непосредно код мостова на Тари, Гротуља спомен гробље, Мједено гувно, Градина на Брскову, на Бојној Њиви и др.).
[уреди] Привреда
Мојковац има основну и средњу школу, центар за културу са салом која има 300 сједишта, библиотеку са читаоницом и простор за развој културног аматеризма. Центар организује филмски фестивал Мојковачка филмска јесен, Мојковачки сабор на Преображење и др.
Здравствена заштита се организује стационарно и амбулантно у Дому здравља и у центрима мјесних заједница. Мојковац има стадион и спортску дворану за такмичење у фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци и борилачким вјештинама. Планинари "Брскова" су изградили планинарски дом на Бјеласици. Ријеком Таром се сплавари. Организован је лов и риболов.
Привредни субјекти су дрвна индустрија у примарној и финалној преради, металопрерада, производња кожне и текстилне конфекције.
Хотел „Палас“ има 80 лежаја, мотел „Равњак“ у Бистрици има 18 лежајева. У области приватног предузетништва има око 200 регистрованих предузећа и самосталних радњи са 300 запослених. Укупно запослених има око 1.500 грађана, а на бироу за запошљавање евидентирано је 2.200 незапослених грађана. У области комуналне дјелатности постоји Јавна установа Градац која се бави водоснабдијевањем, чистоћом и локалним саобраћајем.
Развојни планови општине Мојковац базирају се на искоришћавању сопствених ресурса: пољопривреду – производњу здраве хране, шумарство – дрвопрерада и туризам са развојем постојећих капацитета, металопрераду, кожну и текстилну конфекцију. У области туризма валоризација постојећих капацитета кроз изградњу СКИ центра на сјеверозападној страни планине Бјеласице, за што постоје оптимални услови.
[уреди] Култура
Манастир Светог Ђорђа у Добриловини, најзначајнији културно-историјски споменик, спомиње се у записима из 1592. године, удаљен је 25 km од Мојковца у правцу Жабљака. Постоје и други објекти материјалне и духовне културе из прошлости:
- Црква Светог Архангела Михајла у Штитарици,
- Црква Благовијести у Пољима,
- Црква Свете Петке – Ружица на Сињавини,
- Цркве у Прошћењу из 12.вијека, која је реконструисана и коју је пископ Будимљанско-никшићки Јоаникије освештао на Тројичин дан 2004.
- Започета је и изградња Храма Христовог рожденства у Мојковцу.
[уреди] Спољашње везе
- Званична страна
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
[уреди] Референце
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
Координате: 42° 57' 50" СГ Ш, 19° 34' 57" ИГД
| Насељена места општине Мојковац |
|---|
|
Бистрица • Бјелојевићи • Бојна Њива • Брсково • Гојаковићи • Добриловина • Жари • Лепенац • Мојковац • Подбишће • Поља • Прошћење • Стевановац • Урошевина • Штитарица |
