Општина Оџак

С Википедије, слободне енциклопедије
Оџак
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Федерација БиХ
Кантон  Посавски кантон
Сједиште Оџак
Становништво
Становништво Пад 18.821
Географске карактеристике
Површина 163 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Нада Ћулап (ХДЗ БиХ)
Позивни број (+387) 31
Веб-сајт www.odzak.ba

Општина Оџак је општина у Федерацији Босне и Херцеговине, на крајњем сјеверу БиХ. Једна је од три општине у Посавском кантону. Сједиште општине је у градићу Оџак.

Географија[уреди | уреди извор]

Општина Оџак се налази у сјеверној Босни, тачније у троуглу који са истока затвара доњи ток ријеке Босне, са сјевера ријека Сава, а са југозапада планина Вучјак. Сјеверна граница општине поклапа се са државном границом БиХ и Републике Хрватске. Подручје општине је претежно равничарско, а у западном дијелу је благо наслоњено на обронке Вучјака. Највиша тачка општине је врх Кадар на 204 метара надморске висине.

Становништво[уреди | уреди извор]

По посљедњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Оџак је имала 30.056 становника, распоређених у 14 насељених мјеста.

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 16.338 (54,35%) 15.430 (55,31%) 14.995 (57,89%)
Муслимани [а] 6.220 (20,69%) 5.371 (19,25%) 4.777 (18,44%)
Срби 5.667 (18,85%) 5.361 (19,21%) 5.881 (22,70%)
Југословени 1.147 (3,81%) 1.276 (4,57%) 85 (0,32%)
остали и непознато 684 (2,27%) 457 (1,63%) 163 (0,62%)
Укупно 30.056 27.895 25.901

У границама данашњих општина национални састав 1991. године је био сљедећи:

  • Општина Оџак (са дијелом општине Босански Брод и дијелом општине Босански Шамац који је припао ФБиХ)
Националност[1] 1991.
Хрвати 15.976 (55,52)
Муслимани [б] 6.216 (21,60)
Срби 4.796 (16,66)
Југословени 1.113 (3,86)
остали и непознато 674 (2,36)
укупно 28.775
Националност[1] 1991.
Хрвати 1.513 (51,58)
Срби 1.186 (40,43)
Муслимани [в] 8 (0,27)
Југословени 81 (2,76)
остали и непознато 145 (4,96)
укупно 2.933

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, највећи дио бивше општине Оџак ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушла су насељена мјеста: Гнионица, Јошавица и Срнава, те дијелови насељених мјеста: Оџак, Поточани и Врбовац. Од овог подручја формирана је Општина Вукосавље. Насељено мјесто Пруд, које је до рата било у саставу некадашње општине Босански Шамац, послије Дејтона ушло је у састав општине Оџак. Општини Оџак је исто тако припао и дио насељеног мјеста Брусница Мала, које се до рата налазило у саставу бивше општине Босански Брод.

Ада (дио), Брусница Мала (дио), Горња Дубица, Горњи Свилај, Доња Дубица, Доњи Свилај, Нови Град, Ново Село, Оџак (дио), Посавска Махала и Пруд.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
  2. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.
  3. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]