Општина Трново (Источно Сарајево)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Трново.
| Трново | |
|---|---|
|
|
|
 Опширније |
|
| Опште информације | |
| Површина | 138 km² |
| Становништво | 3.895 (2006) |
| Становништво (1991) | 2.099 |
| Положај | |
| Ентитет | Република Српска |
| Начелник општине | Горан Вујичић (СНСД) [1] |
| Предсједник СО | Вељко Влашки (СНСД) [2] |
| Остало | |
| Позивни број | 58 |
| Интернет страница | www.trnovo-rs.com |
Општина Трново је општина Града Источно Сарајево у Републици Српској, Босни и Херцеговини. Општина Трново се састоји из два дијела која нису територијално повезана: сјеверни дио, са Кијевом као већим насељем, и јужни дио где се налази насеље Трново и сједиште општине.
Територија општине Трново се на сјеверозападу граничи са територијом општине Пале, на сјеверу са општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа те општином Калиновик на југу. Границу између сјеверног и јужног дијала општине чини териториј федералне општине Трново у Кантону Сарајево.
Садржај |
Географија [уреди]
У међупланинском простору Босне и Херцеговине, јужно од Сарајева, на 25. километру магистралног пута Сарајево-Требиње-Подгорица, смјештена је општина Трново, чија површина износи око 138 km², гдје према последњим процјенама живи око 3.800 становника. Густина насељености је 14,5 становника по km².
На западном дијелу општине налази се планина Бјелашница (2067 m), на јужном Трескавица (2088 m) и сјевероисточном Јахорина (1913 m). На подручју општине и околине извиру ријеке које дају живот овим крајевима: Жељезница, Бијела ријека, Црна ријека, Миљацка, Бистрица и друге.
Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ, смјештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошића и Широкара на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације Босне и Херцеговине. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 km, а његова просјечна ширина је око 1,3 km, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ha. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просјечне ширине око 500 m, те источне и западне падине њеног обода у појасу 400-600 m са просјечном надморском висином од 823 m. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љуште и Широкарнице.
Поред географског и саобраћајни положај има вриједност за општину Трново, обзиром да се Трново налази на магистралном правцу који повезује Јадранско море са континенталним залеђем. Трново има и доста велику надморску висину и одлике умјерено-континенталне климе, па услијед тога саобраћај током зиме се отежано одвија преко планинског превоја Рогој (1161 m), који води према Фочи, односно према мору. С друге стране долином ријеке Жељезнице иде комуникација која ово мјесто повезује са Сарајевом и другим градовима у унутрашњости. [3]
Насељена мјеста [уреди]
Подручје општине Трново чине насељена мјеста:
Богатићи, Кијево, Миље, Подивич, Рајски До, Тошићи, Трново, Турови, Улобићи, Широкари.
(На списку Владе Републике Српске се налазе насељена мјеста: Башци, Богатићи, Бољановићи, Бистрочај, Врбовник, Говедовићи, Годиња, Граб, Грачаница, Дивчићи, Доња Пресјеница, Забојска, Иловице, Јабланица, Кијево, Кланац, Козија Лука, Миље, Подивич, Рајски До, Слављевићи, Тошићи, Трново, Турови и Улобићи)[1]
Насељена мјеста 1991. [уреди]
Општина Трново је 1991. обухватала насељена мјеста:
Балбашићи, Башци, Бистрочај, Бобовица, Богатићи, Бољановићи, Брда, Брутуси, Черужићи, Чешина Страна, Чунчићи, Дејчићи, Делијаш, Дивчићи, Доња Пресјеница, Дујмовићи, Дураковићи, Годиња, Горња Пресјеница, Говедовићи, Граб, Грачаница, Хамзићи, Иловице, Јабланица, Јелачићи, Каровићи, Кијево, Кланац, Козија Лука, Крамари, Крсманићи, Ледићи, Лисовићи, Лукавац, Мађари, Мијановићи, Миље, Обла Брда, Остојићи, Пендичићи, Подивич, Поменовићи, Пречани, Рајски До, Ракитница, Ријека, Сјеверовићи, Слављевићи, Шабанци, Шабићи, Шишићи, Тошићи, Требечај, Трново, Турови, Тушила, Улобићи, Умчани, Умољани, Врбовник, Забојска и Загор.
У састав Републике Српске ушла су сљедећа насељена мјеста пријератне општине Трново: Богатићи, Граб, Јабланица, Кијево, Кланац, Миље, Подивич, Рајски До, Тошићи, Турови и Улобићи, те дијелови насељених мјеста: Трново и Врбовник. Од овог подручја формирана је општина Трново у Републици Српској, а од осталих општина Трново у Федерацији БиХ.
Предратна сарајевска општина Трново подијељена је између Републике Српске и Федерације БиХ, тако да егзистира и општина Трново у Кантону Сарајево.
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Трново |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Трново (једна од приградских општина Града Сарајева) је имала 6.991 становника, распоређених у 63 насељена места.
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Муслимани | 4.790 (68,81%) | 5.693 (69,75%) | 6.342 (66,37%) |
| Срби | 2.059 (29,45%) | 2.242 (27,47%) | 3.093 (32,37%) |
| Хрвати | 16 (0,22%) | 19 (0,23%) | 50 (0,52%) |
| Југословени | 72 (1,02%) | 147 (1,80%) | 12 (0,12%) |
| остали и непознато | 54 (0,77%) | 60 (0,73%) | 58 (0,60%) |
| Укупно | 6.991 | 8.161 | 9.555 |
Извори [уреди]
- ^ Влада Републике Српске: Министарство управе и локалне самоуправе Републике Српске: Уредба о насељеним мјестима која чине подручје јединице локалне самоуправе ((sr))
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||
|
||||||||||
