Оп уметност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Једна оптичка илузија од мађарског уметника Виктора Вазарелија

Оп уметност (скраћено из енглеског Optical Art - „оптичка уметност“) јесте правац у историји сликарства и уметности и правац у развоју савремене уметности који је настао и развијао се крајем педесетих и почетком шездесетих година 20. века.

Назив[уреди]

Назив је први пут употребљен 1964. године на припремама за изложбу „The Responsive Eye“ (реагујуће око) у Музеју уметности у Њујорку а име је изведено од имена једног другог правца у савременој уметности — поп арта.

Карактеристике правца[уреди]

Аутори дела оптичке уметности користе познавање геометрије, физиологије ока и оптике. Труде се да помоћу врло често само црно-белих геометријских образаца, растера, узајамно се прекривајућих линијских и плошних форми, досегну оптичке илузије и утисак покрета или нестабилности у својим делима. У свим уметностима које су се јавиле током дуге историје, па чак и у примитивно доба, присутна је нека врста оптичке варке, у неком смислу, а новост у њеној примени у оптичкој уметности јесте у томе што она користи оптичку варку у свим могућим правцима. Оптичка уметност за своје илузије узима могућности светла и покрета и оне губе своје квалитете када се репродукују фотографским средствима, јер се ту користе особености ока које су најмање сличне камери.

Историја оптичке уметности[уреди]

Порекло оптичке уметности можемо потражити код Пита Мондријана, или пак Робера Делонеа па чак и код Салвадора Далија, у чијим сликама су се облици и ликови мењали из једних у друге. Међутим, за данашњи развој оптичке уметности можемо у првом реду захвалити мађарском уметнику који је живео у Паризу, Виктору Вазарелију, који се појављује и као теоретичар и најинвентивнији практичар овога правца. Већина његових слика је у црно-белој изведби, у којој се правилности нарушавају извијањем линија, стварајући квадратне форме које подсећају на шаховске табле и које у току покрета посматрача и његовом мењању положаја у току перцепције слике изазивају утиске покрета, динамике једне врсте таласања, растезања и скупљања. Оп уметност суочава посматрача са делом на нови начин који се заснива на покрету и уводи динамичност користећи очне варке које ће бити значајне и примењиване и у будућности.

Најзначајнији представници оптичке уметности[уреди]

Један од најзначајнијих представника у овој уметности је мађарски уметник Виктор Вазарели, као и Бриџет Рилеј, Јесус-Рафаел Сото, Јури Месен – Јашин, Рихард Анускијевич, Јулијан Станчак, Карлос Круз-Диаз и други.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам