Оп уметност
Из Википедије, слободне енциклопедије
Оп уметност (скраћано из енглеског Optikal Art- оптичка уметност) јесте правац у историји сликарства и уметности и правац у развоју савремене уметности који је настао и развијао се крајем 50. и почетком 60. година 20. века.
Садржај |
[уреди] Назив
Је први пут употребљан 1964. године на припремама за изложбу „The Responsive Eye“ (реагујуће око) у Музеју уметности у Њујорку а име је одвођено од имена једног другог правца у савременој уметности- поп арта.
[уреди] Карактеристике правца
Аутори дела оптичке уметности користе познавање геометрије, физиогномије ока и оптике. Труде се да помоћу врло често само црно белих геометриских образаца, растера, узајамно се прекривајућих линијских и плошних форми досегну оптичке илузије и утисак покрета или нестабилности у својим делима. У свим уметностима које су се јавиле током дуге историје па чак и у примитивно доба, присутна је нека врста оптичке варке, у некоме смислу, а новост у њеној примени у оптичкој уметности јесте у томе што она користи оптичку варку у свим могућим правцима. Оп уметност за своје илузије бира могућности светла и покрета и оне губе своје квалитете када се репродукују фотограским средствима јер се ту користе особености ока које су најмање слични камери.
[уреди] Историја оптичке уметности
Порекло оптичке уметности можемо потражити код Пит Мондријана, или пак Робер Делонеа па чак и код Салвадор Далија у чијим сликама су се форме и ликови промањивали из једних у друге. Међутим за данашњи рарвој оптичке уметности можемо у првом реду захвалити мађарском уметнику који је живео у Паризу Виктор Васарелију који се појављује и као теоретичар и најинвентивнији практичар овога правца. Већина његових слика је у црно белој изведби у којој се правилности нарушавају извијањем линија стварајући квадратне форме које подсећају на шаховске табле и које у току покрета посматрача и његовом мењању положаја у току перцепције слике изазивају дојмове покрета, динамике једне врсте таласања, растезења и скупљања. Оп уметност суочава посматрача са делом на нови начин који се заснива на покрету и уводи динамичност користећи очне варке које ће бити значајне и примењиване и у будућности.
[уреди] Најзначајнији представници оптичке уметности
Један од најзначајнијих представника у овој уметности је мађарски уметник Виктор Васарели, те још Бриџет Рилеј, Јесус- Рафаел Сото, Јури Месен – Јашин, Рихард Анускијевич, Јулијан Станчак, Карлос Круз- Диаз и други.
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
- WebExhibits - Simultaneous Contrast
- Optical Illusions: a lesson for computer art in the classroom
- An Excellent Color Theory Tutorial
- Opartica - Online Op Art Tool
| Покрети у уметности |
| Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам |
| ХХ век |
| Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |
