Орашко Брдо
Орашко Брдо | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Унско-сански кантон |
| Општина | Босански Петровац |
| Становништво | |
| — 2013. | 0 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 39′ 02″ С; 16° 05′ 43″ И / 44.6505234° С; 16.0952391° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Орашко Брдо Орашко Брдо на карти Босне и Херцеговине | |
Орашко Брдо је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Босански Петровац, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, ово насеље је без становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Село Орашко Брдо је смјештено на висоравни изнад бихаћког села Орашац, између шуме зване Крш и брда које се зове Лупина. Село граничи са петровачким селима Пркоси (на југу) и Врточе (на југоистоку), те са бихаћким селима Орашац (на западу), Ћукови (на сјеверозападу), Липа (на сјеверу) и Теочак (на истоку). Крајњи сјеверни дио Орашког Брда пресјеца магистрални пут Петровац – Бихаћ.
Граница са Пркосима иде преко пространог поља које се дијели на Брђанско поље (на Орашком Брду) и Пркошко поље (на Пркосима). Ово поље је са запада омеђено шумом Крш, која се протеже кроз Орашко Брдо и Пркосе, а са истока брдом Лупина, које се такође протеже кроз оба ова села. Границу ка Врточу чини брдо Лупина. Међа ка Орашцу и Ћуковима иде врховима изнад Крша. Идући од југа ка сјеверу, то су: Кота 752, Јерковића вршељак (777 m), Градина (817 m), Талића врх, Градина (798 m), те кота 790, која је тромеђа Орашког Брда, Ћукова и Липе. Границу према Липи чини Ћуковско поље, док се граница ка Теочаку пење од магистралног пута, преко Брусовца, до Лупине.
На западу села протеже се шума и кршевити крај који се зове Крш или Крај, а којег надвисују поменути врхови. Један дио шуме назива се Збијег. На истоку села налази се брдо Лупина, са врховима Тукови (943 m) и Каменица (1128 m). Од сјевера ка југу, Лупину пресјецају драге и косе, од којих су веће Миљевића драга, Ћулибркова коса, Борића коса и Маурина драга. Од поља и ливада значајнији су Брђанско поље, Ћуковско поље и Попрекуша. У југозападном дијелу села налази се бунар Цигановац. Село нема цркву. Има три већа гробља.
Орашко брдо има пет заселака. У Кршу (Крају) налази се заселак Поткрајчани. Заселак се још назива и Под Кршом, Под Крајом или Поткрај. Заселак Под Кршом граничи са истоименим пркошким засеоком. У овом засеоку су до избјеглиштва 1995. године живјели Чубриле, Дрљаче, Вујиновићи и Јерковићи. Према Липи и Теочаку налази се заселак Чиче, који се зове и Брусовац. На топографским картама означава се и као Велики Брусовац, будући да постоји заселак Брусовац и у Теочаку, који се на картама означава као Мали Брусовац. У Чичама су живјели Чиче и Зорићи. У засеоку Мандића драга живјели су Мандићи. Заселак Крстине, носи и назив Поткрстине. Овдје су били Петровићи, Дрљаче и Зорићи. Подлупина (Под Лупином) протеже се ка Пркосима и граничи са истоименим пркошким засеоком. Њу су насељавали Миљевићи, Каракаши, Ћулибрци, Пилиповићи, Егеље, Лабуси, Босанчићи и Ожеговићи (који су били крајња кућа према Пркосима). Подлупина је била највећи брђански заселак.[1]
Орашко Брдо представља крајње село на сјеверозападу петровачке општине, а на подручју овога села налази се крајња западна тачка општине. Границе села поклапају се са границама Катастарске општине Орашко Брдо. Скупа са Врточем и Пркосима чини Мјесну заједницу Врточе.
Историја[уреди | уреди извор]
На Орашком Брду, у дијелу који се назива Крш, налази се тврђава из илирског периода Градина у Кршу. Ово је једна од највећих тврђава у петровачком крају. Градина је дугачка 580 метара, а широка је 284 метра. На појединим мјестима има петоструке концентричне камене бедеме, чији се крајеви завршавају на југозападној страни, на ивици стрме стијене. Сјеверозападни бедем висок је 4 метра, а југоисточни 6 метара. Унутар бедема нађени су остаци посуђа, направљеног од иловаче.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Становници Орашког Брда зову се Брђани.
| Националност[3] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 64 | 139 | 173 |
| Југословени | 1 | ||
| остали и непознато | 1 | ||
| Укупно | 65 | 140 | 173 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1885. | 396 | |
| 1895. | 542 | |
| 1910. | 518 | |
| 1921. | 562 | |
| 1953. | 278 | |
| 1961. | 244 | |
| 1971. | 173 | |
| 1981. | 140 | |
| 1991. | 65 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
|
|
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Миладин Зорић Гарача, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- Никола Војводић Војвода, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Именик насељених мјеста НР БиХ. Сарајево: Завод за статистику НР БиХ. 1955. стр. 46.
- ^ Ћурчић, Вејсил (април 1902). „Старине из околине Бос. Петровца”. Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини. 14: 229—255.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Карановић, Милан (1925). Поуње у Босанској Крајини. Београд: Српска краљевска академија. стр. 557.
