Органска архитектура
Из Википедије, слободне енциклопедије
Органска архитектура је стил савремене архитектуре који гаји хармонију између природе и чевека кроз дизајн који је толико интегрисан у околину да делови објекта, намештај и околина постају део јединствене међусобно одређене композиције са краја 20. века. Реч Органска архитектура је први пут свесно употребио архитекта Френк Лојд Рајт.
Садржај |
[уреди] Карактеристике и појам
Органска архитектура је уопште архитектура која је инспирисана циљевима функцијом и природношу тзв. „жива“ архитектура. Органски значи устројни, уцељени, у сувисности је са биљним и животињским организмом, онај који природно следи и разложно је распоређен. Уопштено то је архитектура која је инспирисана природом. Први пут је израз органски у теорији употребио 1841. године француски естетичар де Ламенсе („H.F.R. de Lammenaise“) у делу „De l´Art et du beau“ (О уметности и лепоти) а 1843. године амерички вајар Хорацио Гранџ („Horatia Greenougha“) даље је овај термин употребљавао Луис Саливен а свесно ју је као теорију разрадио Френк Лојд Рајт у вези са његовим програмским повратком ка природи. Ова архитектура је и архитектура 60.- тих година у делу мађарског архитекте Имре Маковица који у својим делима употребљава органске материјале као дрво и трску и снажно се инспирише облицима из природе.
Теоретичар Давид Пирсон је предложио листу правила по којих би се требало држати у органској архитектури:
Дизајн мора:
- бити инспирисан од природе и бити самоодржив, здрав, економичан и разнолик
- расти изнутра као из семена
- постојати у трајној садашњости и почињати увек поново
- пратити токове те бити флексебилан и прилагодљив
- подмирити социочошке, физичке и духовне потребе
- израсти из околине и бити јединствен
- славити дух младости, игре и изненађења
- изразити ритам музике и снагу плеса
Класичан примјер органске архитектуре је кућа на водопадима коју је Френк Лојд Рајт дизајнирао за Кауфман фамилију. Кућа је изграђена на месту које је било изазовно због стрмог брда на врху водопада и које је очито инспирисало Рајта. Мешајући природни оближњи камен са храбрим истуреним гредама обојеним у светло смеђу боју да се уклопе у амбијент, објекат се са својим дизајном једино да том месту може успешно уклопити.
Рајтова „органска архитектура“ није ништа друго него одбацивање сваке схеме према којој би он изводио грађевине по својим пројектима и поклањање пажње на околину у који би уклапао своје објекте сваки пут прилазећи на други начин уз одговарајући избор материјала. Рајт од самог пошетка усмерава своје напоре на теме изван архитектуре, па твреди: “Органска архитектура уначи мање- више организовано друштво. Архитектура која се руководи овим идеалом не жели да се подвргне законима што их прописује естетика или чак само укус, у истој мери као што би и организовано друштво морало одбити обавезе које немају никакве везе са животом и које су у противречности са природом и карактером човека који своје место и посао, на којем може бити срећен и користан, нашао у једној њему одговарајућој форми живљења.“. [1]
Не постоји никакаво прописано или успостављено спољашње стилско средство и оно је сам уметничи закон сам, пропорције пластичност, боја материјали а правила су од самих заступника органске архитектуре различито наглашавана односно дефинирана и можемо их пратити у делима Антони Гаудиа, Ерих Менделсона или Френк Лојд Рајта. Хармонија зграда и пејсажа и један прикладан избор матаријала од које се градња изводи - органски из функције развијена форма као и биолошке, психолошке и социјалне сврхе архитектуре треба да се задовоље
[уреди] Изабрани представници
- Френк Лојд Рајт („Frank Lloyd Wright“)
- Луис Саливен („Louis Sullivan“)
- Бруно Зеви („Bruno Zevi“)
- Алвар Алто („Alvar Aalto“)
- Херман Финстерлин („Hermann Finsterlin“)
- Иго Херинг („Hugo Häring“)
- Густав Стиклеј („Gustav Stickley“)
- Имре Маковец („Imre Makovecz“)
- Ханс Шарон („Hans Scharoun“)
- Антони Гауди („Antoni Gaudi“)
[уреди] Референце
[уреди] Литература
- Udo Kuterman, Savremena arhitektura, Novi Sad, 1970.
- H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd, 1962.
- Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
- Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1959.
- Мала просветина енциклопедија, Београд, 1959.
[уреди] Спољашње везе
- www.organische-architektur.org
- http://www.nzz.ch/nachrichten/kultur/literatur_und_kunst/der_bauingenieur_als_kuenstler_1.527669.html „Der Bauingenieur als Künstler“],NZZ, 14. Juli 2007
- A Low Impact Woodland Home
- ADAO - The International Web Portal of Organic Architecture
- www.organic-architecture.com
- KEYBAR - Friends of Keybar, Bruce Goff and Organic Architecture
| Покрети у уметности |
| Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам |
| ХХ век |
| Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам |
