Орден победе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Орден победе

Орден победе (рус. Орден „Победа“) је био највише војно одликовање у Совјетском Савезу. Установљен је Указом Президијума Врховног Савета СССР-а 8. новембра 1943. године, заједно са Орденом славе. То је једно од најређе додељиваних одликовања на свету, а добијали су га само генерали и маршали за „вођење ратних операција на једном или више фронтова које су успешним окончањем донеле радикалну промену ситуације у корист Црвене армије“. Током своје историје био је додељен 20 пута (од чега 5 пута странцима), с тим што је орден додељен Леониду Брежњеву постхумно опозван.

Историја[уреди]

Додела награде британском генералу Монтгомерију

Орден је предложио пуковник Н. С. Неелов у јуну 1943. године и том приликом је предложио назив „Орден за верност домовини“, али је признање ипак добило садашњи назив у октобру исте године.[1] Орден је званично установљен 8. новембра 1943, а први пут додељен 10. априла 1944. године Александру Василевском, Георгију Жукову и Јосифу Стаљину. Касније су га добили и главнокомандујући савезничких снага. Готово сви ордени су додељени за време Другог светског рата, осим оног који је 1978. добио Леонид Брежњев али је тај орден опозван 21. септембра 1989. године.

Орден победе је могао бити додељен више пута истој особи (што је и учињено три пута), али за разлику од осталих совјетских ордена није на себи имао серијски број. Број је био записан само у сертификату који се добијао уз награду. Након смрти носиоца, орден се враћа држави и данас се они чувају у Дијамантском фонду у Кремљу.

Детаљи израде[уреди]

Орден је израђен од платине у облику петокраке звезде са зрацима између кракова. Пречник му износи 72 mm и украшен је са 174 дијаманта укупне тежине 16 карата (3,2 грама), док су кракови звезде израђени од вештачких рубина. У средини се налази сребрни медаљон са златним приказом Кремља, Спаске куле и Лењиновог маузолеја окружених гранама ловора и храста. Између ловора и храста налази се црвени стег са натписом „Победа“. На небу у позадини, украшеним плавим емајлом, налази се натпис „СССР“.[2]

Није познато ко је осмислио садашњи дизајн ордена, али га је лично одабрао Стаљин 20. октобра 1943. године.

Лента[уреди]

Лента

Укупна дужина ленте износи 44 mm и она се углавном носила на парадним униформама.[3] На ленти су бојама представљени следећи ордени (слева на десно):

  • Орден славе - наранџаста са црном пругом у средини,
  • Орден Богдана Хмелнитског - светло плава,
  • Орден Александра Невског - тамно црвена,
  • Орден Кутузова - тамно плава,
  • Орден Суворова - зелена,
  • Орден Лењина - црвена у средини.

Носиоци ордена[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Dmitry Markov, Order of Victory - 1943
  2. ^ Voice of Russia, World Service in English (2005), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Орден Победа, Приступљено 17. 4. 2013.


Спољашње везе[уреди]