Орикс антилопа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Орикс
Oryx gazella (Chudop).jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Artiodactyla
породица: Bovidae
потпородица: Hippotraginae
род: Oryx
Биномијална номенклатура
Oryx gazella
(Linnaeus, 1758)
Екологија таксона

Орикс или ређе сабљаста антилопа (лат. Oryx gazella) је велика антилопа изражене обојености, а живи у сувим травнатим пољима, шикарама и у правим пустињама Африке. Веома је прилагођена за очување воде: не дахће и не зноји се све док телесна температура не пређе 45 °C; бубрези производе мокраћу високе концентрације, а измет је врло сув. Највише је распрострањена у југозападној Африци.

Исхрана[уреди]

Главни део исхране орикс антилопе чине траве и ниско жбуње, као и дивљи краставци, диње и сл. биљке са великом количином воде. Као и многе друге пустињске врсте, и орикс се храни током читаве године опортунистички (свом храном која је доступна).

Орикс може да издржи без воде и до месец дана. Потребна му је храна која је пуна минерала.

Организација[уреди]

Номадска крда броје до 25 животиња, а састоје се од женки, младунаца и неколико мужјака.

Трудноћа и младунчад[уреди]

Женке орикса рађају младунчад једном годишње, и то у пролеће.

После времена од 260 до 300 дана женка рађа једно младунче (ређе два), које 6 недеља остаје сакривено у близини крда, а мајка повремено долази да га доји.

Борба за преживљавање[уреди]

У врућим поднебљима орикс антилопе преживљавају тако што паси и хладнијем делу дана, углавном у сумрак или ноћу. Њихова посебна бела длака одбија Сунчеве зраке и топлоту чак и до 60 степени Целзијусових. Од 10 до 14 или 15 сати окупљају се у хладовини. Код многих врста антилопа боравак толиког броја животиња на малом простору изазвало би борбе за доминацију или сукобе око парења. Међутим, ради опстанка у суровом станишту, то се код орикс антилопа не дешава.

Угроженост[уреди]

Због великих рогова, орикс антилопе биле су популарне у 20. веку. Безобзирни ловци на просторима Саудијске Арабије убијали су све више орикса, и на крају су их довели до ивице угрожености. На просторима Арабије избројено их је 65, од којих су биле само 4 женке. Тада је почела Операција орикс у Азији и у Јужној Америци. Стање популације орикса било је алармантно и то је забринуло зоологе. На простору пустиња где живе орикси постављени су ловци у широком кругу. То је требало да реши проблем криволоваца, али није. Велика група криволоваца успела је да се пробије кроз заштитни круг неопажено, и популација орикса се опет смањила. Тада су зоолози схватили да морају да преселе ориксе у мање резервате, где ће имати већу заштиту. Све је изгледало савршено; имали су сигурно место за живот, без природних непријатеља и са много хране и хлада. Али, проблем је био у томе што су орикси јели биљке са великом количином минерала, што им је било потребно. Људи у резервату нису могли то да им приуште. Ускоро се за брзо време повећала популација орикса и опет су враћени у њихова природна станишта. Тада их је било бише од 300, али су ипак ишли у одвојеним крдима (10-25 чланова) где могу у миру да се опусте у хладу. Орикси су још увек на листи угрожених врста, јер увек постоји опасност да се опет смањи њихов број. Али, засад су сигурни.

Извори[уреди]

  1. ^ IUCN SSC Antelope Specialist Group (2008). Oryx gazella. 2008 IUCN crvena lista ugroženih vrsta. IUCN 2008. Dobavljeno 13 November 2008.Database entry includes justification for why this species is listed as Least concern.

Литература[уреди]

  • Животиње: Младинска књига Београд; уредник: Јелка Јовановић; тираж 7.000 примерака; У Београду 2007
  • Политикин Забавник: издање 1.5.2010. године. (бр.3037)