Орлеан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Орлеан
фр. Orléans

France Orleans Cathedrale 02.jpg
Катедрала Свето Срце

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Центар
Департман Лоаре
Становништво
Становништво (2006) 113.130
Агломерација 403.000
Географске карактеристике
Координате 47°54′09″N 1°54′32″E / 47.9025, 1.909
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 90–124 м
Површина 27,48 км²
Орлеан на мапи Француске
{{{alt}}}
Орлеан
Орлеан на мапи Француске
Остали подаци

Орлеан (фр. Orléans) је град у Француској, око 130 километара југозападно од Париза. Налази се на реци Лоари у региону Центар и департману Лоаре. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 113.130. Шире подручје града има 275.000 становника. Јованка Орлеанка је спасила Орлеан у средњем веку и у Орлеану се налазе њени споменици. У Орлеану се производи 70% фармацеутских производа у Француској.

Историја[уреди]

Споменик Јованки Орлеанки

Келтско племе Карнута основали су Орлеан као галски град-државу Кенабум. Јулије Цезар је освојио подручје 52. п. н. е. Римски цар Аурелијан је поново основао град 275. и дао му име Аурелианум, тј град Аурелија.

Вандали су заједно са Аланима харали Лоаром 408. Једна од њихових група прихватила је предлог да се придружи римској војсци.

Хунски вођа Атила је 451 покушао да заузме и опљачка град. Међутим спречила га је комбинована војска Визигота под командом краља Теодорика I и римског генерала Аеција у бици на каталаунским пољима.

Орлеан је био главни град краља Меровинга Клодомира од 511. до 524.

За време Стогодишњег рата одвијала се велика опсада Орлеана од 1428. до 1429. Орлеан је био спашен девет дана након доласка Јованке Орлеанке. Опсада Орлеана је била једна од великих прекретница тога рата.

У новије време један огранак Бурбона су били Орлеани. Краљ Луј Филип Орлеански је био из орлеанског огранка Бурбона. Амерички град Њу Орлеанс добио је име по Орлеану.

Демографија[уреди]

Демографија
1982. 1990. 1999. 2006.
102,710 105,111 113,126 113,130

Универзитет и високо образовање[уреди]

Школе Орлеана рано су постале међу најпознатијим. У 6. веку краљ Бургундије Гонтран је ту образовао свога сина. Касније је Теодолфус унапредио школе у Орлеану, па су Карло Велики и Иго Капе слали своје синове у Орлеан. Орлеанско школство је било најпознатије од 11. века до средине 13. века. Слава орлеанских школа раширила се до Италије и Енглеске, одакле су долазили студенти.

Када су 1230. једно време били распршени професори Универзитета у Паризу, многи од њих су нашли уточиште у Орлеану. Када је папа Бонифације VIII 1298. промовисао једну књигу позвао је професоре Орлеана и Болоње да је коментаришу.

Универзитет у Орлеану основан је 1235, а папском булом 1305. добио је и све привилегије универзитета. Био је један од најстаријих универзитета. Ван Италије су само Сорбона, Кембриџ и Тулуза били старији.

Знаменитости[уреди]

  • Катедрала свето срце (фр. Cathédrale Ste-Croix) је напознатији споменик Орлеана. Основана је 1278. Катедрала је током историје била на удару бројних ратова и претрпјела је бројне штете. Највеће разарање је било калвинистичко разарање 1568, а обновљена је 1601. у доба краља Анрија IV.
  • Звоник цркве светог Павла изграђен између 1620. и 1627.
  • Црква Нотр Дам Де Рекувранс (фр. Église Notre-Dame-de-Recouvrance) изграђена између 1513. и 1529.
  • Хотел Гросло изграђен од 1550. до 1555.
  • Трг Матруа, представља симболичко срце града, где се налази монументална статуа Јованке Орлеанке на коњу.

Индустрија[уреди]

  • фармацеутска индустрија. Око 70% фармацеутске производње Француске долази из Орлеана.
  • козметичка индустрија са производњом парфема. Само Диор запошљава око 1500 људи у Орлеану.
  • информатика, електроника и инструменти
  • транспорт и логистика

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :