Орјахово

Орјахово буг. Оряхово
Орјахово - градско средиште

Основни подаци
Држава	Бугарска
Област	Врачанска област
Становништво
Становништво	5.837 (2010. г.)
Густина становништва	114 ст/km²
Положај
Координате	43°43′59″N 23°58′01″E / 43.733, 23.967
Надморска висина	173 m
Површина	50,79 km²
Орјахово Орјахово на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна	www.oriahovo.bg

Координате: 43° 43′ 59" СГШ, 23° 58′ 01" ИГД Орјахово (буг. Оряхово, рум. Rahova) је град у Републици Бугарској, у северном делу земље, седиште истоимене општине Орјахово у оквиру Врачанске области.

Природни услови [уреди]

Положај: Орјахово се налази у северном делу Бугарске, н самој граници са Румунијом (граница је река Дунав). Од престонице Софије град је удаљен 180 km северно, а од обласног средишта, (Враце град је удаљен 70 km северно.

Рељеф: Област Орјахова се налази у југозападном делу Влашке низије. Град се налази у брежуљкастом подручју изнад Дунава. Делови града су на знатној разлици у надморској висини - док је доњи део града са пристаништем на обали Дунава (40 м н.в.), главнина града је брду изнад обале, на 150-180 м .н.в.

Клима: Клима у Орјахову је конитнентална.

Воде: Орјахово се налази на десној (бугарској) обали Дунава, који је овде граница ка суседној Румунији.

Историја [уреди]

Област Орјахова је првобитно било насељено Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске. 1396. године овде се десила велика битка између Турака и Хришћанских снага.

Крајем 14. века област Орјахова је пала под власт Османлија, који владају облашћу 5 векова.

У 19. веку Орјахово је било једно од средишта бугарског народног препорода. 1878. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље постоје убрзо средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем. Насеље добија градска права 1970. г.

Становништво [уреди]

По проценама из 2010. године. Орјахово је имао око 5.800 ст. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих деценија град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи.

Претежан вероисповест месног становништва је православна.