Османско-немачки споразум

Османско-немачки савез је успостављен између Османског царства и Немачког царства 2. августа 1914. године. То је узајамно савезништво које је увело Османско царство у Први светски рат на страни Централних сила.

У Османском царству је постојао покрет који је заговарао савезништво са Француском и Уједињеним Краљевством. Људи попут Талат-паше фаворизовали су савезничке силе. Међутим, било је немогуће бити у савезу са Француском, јер је главни савезник Француске била Русија, дугогодишњи непријатељ Османског царства.

Султан Мехмед V је тражио да његово царство остане по страни али притисак Немачке и Мехмедових саветника водили су да Османско царство буде у савезу са Централним силама.

Немачкој је било потребно Османско царство. Оријент експрес водио је директно у Истанбул од 1889. године, а пре избијања рата постојали су планови да се продужи до Анадолије и Багдада. Ово би појачало везе Османског царства са индустријализацијом Европе, а у исто време би Немчкој дало лакши приступ афричким колонијама и трговању са Индијом. Како би зауставила придруживање Османског царства силама Антанте, Немачка је охрабрила Румунију и Бугарску да приђу Централним силама.

Тајни споразум је потиписан 2. августа 1914. године, са уласком у рат на страни Централних сила један дан након што Немачка објави рат Русији.^[1] Савезништво је било ратификовано од већег броја турских званичника, укључујући Великог везира Саид Халим Пашу, министра рата Енвер-пашу, министра унутрашњих послова Талат-паше и председника парламента Халил Бега.

Међутим није било потписа од стране Султана. С обрзиром да је Султан био главнокомандујући османске војске, као што је било написано у уставу, ово је довело у питање легитимности савезништва. Султан није желео да потпише споразум, јер је желео да Османско царство остане неутрално.