Осми далматински корпус НОВЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Осми корпус НОВЈ)
Осми далматински ударни корпус
Борци 8. корпуса марширају кроз ослобођени Мостар фебруара 1945.
Постојање7. октобар 19431. март 1945.
Формација9. далматинска дивизија
19. севернодалматинска дивизија
20. далматинска дивизија
26. далматинска дивизија
Јачина13.049 бораца[а]
ДеоНародноослободилачка војска Југославије Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантПавле Илић[а]
Начелник штабаМаксимилијан Баће[а]
Политички комесарИван Кукоч[а]

Осми далматински ударни корпус био је корпус Народноослободилачке војске Југославије формиран је 7. октобра 1943. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита од Девете, Деветнаесте, Двадесете и 26. дивизије и Средњедалматинког, Книнског, Динарског, Мосечко-свилајског, Сегетско-маринског, Имотског, Макарског, Мосорског, Неретванског, Грахово-пеуљског, Гламочког и Ливањског партизанског одреда. При формирању имао је укупно 13.049 бораца. Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 24. октобра 1943. Штабу Осмог корпуса привремено је била потчињена и Морнарица НОВЈ.[1][2]

Први командант корпуса био је Павле Илић Вељко, затим Владо Ћетковић, а након његове погибије, октобра 1944. Петар Драпшин. Политички комесари корпуса били су Иван Кукоч, до 25. јануара 1944. и потом Бошко Шиљеговић, до краја рата.

За постигнути успех приликом ослобођења Книна, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 10. децембра 1944. похвалио Осми корпус, а Главни штаб НОВ и ПО Хрватске му је 25. децембра 1944. доделио назив ударни.

Мобилизацијом нових бораца корпус је крајем децембра 1944. имао око 35.000 бораца, а фебруара 1945. 45.524 борца. Наредбом Генералштаба ЈА Осму корпус је 1. марта 1945. корпус је укључен у Четврту армију ЈА, чим је Штаб корпуса престао да постоји.

Командни састав корпуса[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г Приликом формирања корпуса
  2. ^ погинуо на дужности

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vojna enciklopedija 6 1973, стр. 475.
  2. ^ Leksikon NOR 2 1980, стр. 810.

Литература[уреди | уреди извор]