Основи есперанта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Есперанто > Основа есперанта


Основи есперанта (на есперанту: Fundamento de Esperanto) је књига Лудвига Лазара Заменхофа објављена у пролеће 1905, и озваничена Четвртим параграфом „Декларације о суштини Есперантизма“ на Првом есперантском конгресу 9. августа 1905. у Булоњу на Мору.

Настанак[уреди]

Основе се састоје из четри дела: Предговора (Antaŭparolo), Граматике (Gramatiko), Вежбанке (Ekzercaro) и Речника (Universala Vortaro). Изузев Предговора, сви потичу из ранијих Заменхофових издања.

Истог ранга са Основима су Службени додаци (до сада постоји осам службених додатака). У предговору је Заменхоф написао: „Касније, када највећи део нових речи буду сазреле у употреби нека будућа институција од ауторитета ће их увести у речник као Додатак уз Основе“.

Неки делови Основа су писани на националним језицима (француском, енглеском, немачком, руском и пољском), као и Граматика и Речник. У књизи Fundamenta Krestomatio може се наћи верзија на есперанту ове Граматике, али се сматра да ова Хрестоматија није део Основа.

Улога Основа, описана у Предговору, је да овај документ послужи као „непроменљиви водећи документ“ који нико нема права да мења. Главна намера је да: „због јединства наше ствари сваки прави есперантиста треба изнад свега да познаје основу нашег језика“.


Шта чини основу есперанта?[уреди]

„Основи“ (сачинио их је Заменхоф) из 1905. састоје се из четири одељка:

  1. Предговора, у којима аутор есперанта указује на неопходност да се сачува од сваке промене текст књиге као базични текст, као апсолутни услов за јединство језика, и објашњава услове за јединство језика у којима се есперанто може без раскида са тим јединством, обогаћивати мало по мало, додавањем нових речи и нових облика који се покажу неопходним.
  2. Граматике, представљене у 16 концизних правила.
  3. Вежбанке, брижљиво пробране, којом се комплетира граматика, и показује њена примена.
  4. Речника, који садржи првих 1800 речничких коренова, са преводом на пет језика.

Озваничење[уреди]

Према декларацији прихваћеној на Првом конгресу 1905. у Булоњу на Мору Основи су проглашени непроменљивом основом есперанта у којој нико нема права да чини било какве измене.

Суштина идеје[уреди]

Дајемо концизни текст Заменхофовог Предговора који гласи:

Да би међународни језик могао најбоље и што правилније да напредује, и да би он имао пуну сигурност, да никад не пропадне у лакомисленим корацима неких његових будућих пријатеља, најважнији је један услов: постојање јасно дефинисаних, никад додирљивих и никад променљивих Основа језика. Када наш језик буде званично прихваћен од влада најзначајнијих земаља, и када све те владе путем специјалног закона буду гарантовале Језику сигуран живот и употребу, и пуну безбедност у односу на сваки лични каприц или жељу, тада ће нека ауторитетна комисија, изабрана уз сагласност свих тих влада, имати права да у основу језика учини све жељене измене, ако се те промене покажу нужним; али до тог времена основа језика есперанто мора најригорозније да сачува непроменљивост наших основа, јер чврста непроменљивост наших основа је најважнији разлог наших досадашњих напредака и најважнији услов нашег правилног и мирног будућег напредка. Ни једна особа ниједно друштво нема права да самовољно у нашим Основима прави било и најмању измену! Овај врло важни принцип есперантиси су веома добро упамтили и увек су се енергично борили против сваког покушаја, јер од тог момента би почелао изумирање језика и покрета...



Да владавина буде чврста и славна и да се може здраво развијати, неопходно је да сваки владар зна да никад не зависи од каприча ове или оне особе већ да обећа увек сасвим јасне и сасвим одређене темељне законе своје земље који су подједнако обавезне и владаоцима и поданицима и који нико нема права да мења по својој жељи нити да прави било какве додатке. Исто тако да наша ствар добро напредује неопходно је да сваки есперантиста има потпуну сигурност да законодавац неће бити не нека особа већ једно јасно дефинисано дело. Због тога да би се избегла свакаки неспоразум и свака дискусија и да би сваки есперантиста знао потпуно јасно чега да се придржава, аутор есперанта је одлучио да изда књигу од три дела, које је по прећутној сагласности свих есперантиста већ дуго времена постала Основа есперанта који молим да своје погледе упиру, не један у другог, већ у ову књигу. Све до времена, када ће једна за све ауторитетна и несумњива институција одлучити другојачије, све што је насупрот Књизи нужно је гледати као лоше, чак ако је из пера есперантског ауторитета. Само горе поменута три дела објављених под именом Основи есперанта треба сматрати званичним; све друго што сам писао или ћу написати, саветовати, исправљати, одобравати итд. су само приватна дела која есперантисти – ако их буду сматрали корисним за јединство нашег покрета – могу гледати као на модел, али не и као обавезу...


Саставни делови Основе[уреди]

По прећутном договору свих есперантиста, већ од почетних времена следећа три дела се сматрају фунаментом есперанта:

  1. 16 правила граматике,
  2. Општи речник,
  3. Вежбанка.

Значај за даљи развој[уреди]

Основи есперанта се више не морају сматрати као најбољи уџбеник и речник есперанта. Штавише, ко жели да се усавршава у овом језику, могу му се препоручити многе књиге, уџбеници и речници много бољи и шири, које су се кроз разрастање есперантског покрета континурано појављивале или се још увек појављују. Међутим Основи есперанта се морају наћи при руци сваком ко жели да има једном за увек нормирани водећи документ који се уважава од свих у намери да се језик коректно савлада, и да се избегну могуће двосмислености.

Спољашње везе[уреди]