Острва Принца Едварда

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Острва Принс Едуард)
Не поистовећивати са Острвом Принца Едварда.
Острва Принца Едварда
Острва Принца Едварда и Марион
Острва Принца Едварда и Марион
Географија
Државе Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република
Локација Индијски океан
Координате 46°46′23″S 37°51′09″E / -46.773056, 37.8525
Површина 335 km2
Висина 1.242 m
Број острва 2
Најважнија острва Марион и Острво Принца Едварда
Геологија вулкански архипелаг
Администрација
Статус Посебни Природни резерват под управом ЈАР

(ненасељена прекоморска територија)

Остале информације
Откриће 1663 Холандски морепловци
Острва Принца Едварда на мапи Индијског океана


Острва Принца Едварда и Марион или кратко Острва Принца Едварда (енгл. Prince Edward Islands) два су мала вулканска острва у Индијском океану, под контролом Јужноафричке Републике.

Географија[уреди]

Велико острво зове се Марион, а 20 км на североистоку се налази и мање острво по имену Острва Принца Едварда. Острва су окружена многим стенама и гребенима.

Острво Марион има димензије 19х12 км, а површина му износи око 290 км², највиша тачка на острву је 1230 м изнад нивоа мора. Оба острва су вулканска, а последња ерупција на овом острву забележена је 2004. године.

Острво Принца Едварда се налази североисточно од Мариона. Острво обухвата око 45 км², а највиша тачка на острву је 672 м надморске висине. (Напомена: Како постоји истоимено острво које се налази под канадским суверенитетом, пожељно је да се уз име овог острва ставља и име припадајуће државе - јужноафричко Острво Принца Едварда).

Острва Марион и Принца Едварда се налазе на око 1.700 километара југоисточно од града Порт Елизабет у Јужноафричкој Републици.

Клима[уреди]

Клима је влажна и ветровита. Количина падавина је око 2.000 мм годишње, и углавном је у виду кише. Више од 300 дана на острвима пада киша. Више од 100 дана у години просечна дневна брзина ветра прелази 100 км/х, а удари ветра, понекад достиже и 200 км/х.

Температура у зимском периоду износи од -5 °C до +18 °C у летњем периоду.

Флора и фауна[уреди]

Острва су дом за многе пингвине, фоке и морске птице, најчешће албатроси и птеродроме. На острву су живели бројни мишеви, па се страховало да не угрозе животну средину острва.

Како би се контролисао број мишева, године 1949. довезено је свега пет мачака. Међутим, мачке су се брзо размножавале, а 1970. њихов број на острву Марион је прелазио више од три хиљаде.

Други пример људског утицаја на острву је донето семе купуса са острва Кергелен. Та биљка је убрзано почела де се шири острвом, потискујући домаће биљке.

Историја[уреди]

Оба острва откривена су 1663. године од стране Холанђана. Координате су им врло прецизно уцртане, а велико острво је тад добио име по имену брода експедиције Марсевен, док је мање острво названо Деан. Године 1772. француски капетан Марион Дифрен поново је нашао острва, али се није искрцавао на њих.

Прва искрцавања на острва забележена су 1803. године. То су били ловци на фоке, међутим током њиховог боравка на острву нашли су доказе ранијег људског становања По свој прилици, то су такође били неки ловци на фоке који су много година пре њих посетили острва.

У периоду 1947-1948. године, на источном делу Мариона, влада Јужноафричке Републике је саградила метеоролошку станицу и након тога ова острва су проглашена као прекоморска територија Јужноафричке Републике.

У близини острва 22. септембра 1979. године, забележена је епидемија, која је класификована као последица теста нуклеарног оружја. Ниједна земља није преузела одговорност за експлозије. Веровало се да су тест над нуклеарним наоружањем спроведена Јужноафричка Република или Израел. Али како у том тренутку Јужноафричка Република није могла имати нуклеарно оружје, а Израел је негирао умешаност, верује се да се радило о заједничким тестовим ове две државе. Ипак, постоје и верзије које не искључују и природан узрок епидемије који је изазван падом великог метеорита.

Спољашње везе[уреди]