Остружња Доња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Остружња.
Остружња Доња

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Град Добој
Становништво
Становништво (1991) 1.131
Положај
Координате 44°43′55″N 17°51′55″E / 44.7319, 17.8653
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Остружња Доња на мапи БиХ
{{{alt}}}
Остружња Доња
Остружња Доња на мапи БиХ
Остали подаци


Координате: 44° 43′ 55" СГШ, 17° 51′ 55" ИГД
Остружња Доња је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у граду Добој које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 1.131 становника.

Географија[уреди]

Остружња Доња је удаљена око 20 километара од Добоја и налази се у близини Станара.[1] Насеље окружују три ријеке: Остружња, Радња и Врањак, које чине природну границу ка насељима: Остружња Горња, Радња Доња и Церовица.[1] Смјештена је на обронцима Крњина.[1] Насеље је разуђеног типа, а куће су разбацане по брежуљцима.[1]

Назив[уреди]

Остружња је добила назив по стругари која је постојала у прошлости, а становништво се бавило обрадом и прерадом дрвета.[1]

Историја[уреди]

Остружња се први пут помиње у 14. вијеку.[1] У насељу се налази „Илешев гроб“, на коме се из генерације у генерацију обнавља крст који га означава.[1] Према предању, хајдук је отео дјевојку која није хтјела да се уда за њега, након чега их је стигао њен отац и на том мјесту убио отмичара.[1]

Култура[уреди]

У Остружњи Доњој се налази храм Српске православне цркве посвећен Усјековању главе светог Јована Крститеља[2] (Светом Јовану).[1] Градња цркве је започета 1997. а трајала је око три године.[1] Изграђена је добровољним прилозима и радом становника насеља.[1] Освештана је 5. августа 2001. године.[2] Прије изградње храма, становници су посјећивакли оближње цркве у Станарима и Церовици.[1] Најчешћа слава коју прославња око двије трећине становништва је Свети Стефан.[1] Слава Остружње Доње је Спасовдан (Вазнесење Господње).[1]

Образовање[уреди]

У насељу постоји подручно одјељење Основне школе „Десанка Максимовић“ (Станари).[1] У школи предаје наставница Аница Коваћевић, која је извела три генерације ђака.[1]

Привреда[уреди]

Већи број становништва је радио у руднику Станари, што је утицало на смањену стопу расељавање становништа на овом подручју.[1]

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.098 1.098 1.018 919
Југословени 17 5 2 1
Црногорци 3 1
Хрвати 3 2 2 2
Муслимани 2 1 1
остали и непознато 11 10 1 1
Укупно 1.131 1.120 1.024 924
Демографија
Година Становника
[3]
1961. 924
1971. 1.024
1981. 1.120
1991. 1.131

Презимена[уреди]

  • Продановић (поријеклом из Чечаве)[1]
  • Пекељевић[1]
  • Стевановић[1]
  • Кутић[1]
  • Ковачевић[1]
  • Видовић[1]
  • Радић[1]

Знамените личности[уреди]

  • Стојко Видовић, професор, доктор (генетика и молекуларна биологија) и сарадник Академије наука и умјетности Републике Српске

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у „Огњишта: Остружња“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 20. 12. 2010. Приступљено 20. 12. 2011.. 
  2. ^ а б „Освећени храмови, Светосавски домови и рукопожени свештеници“ (на ср). Српска православна црква: Епархија зворничко-тузланска. 2011. Приступљено 20. 12. 2011.. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]