Отворени код

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Рачунарство и информатика. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Мандрива Линукс је пример отвореног кода.

Отворен код описује праксу у производњи и развоју који промовишу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као филозофију, а неки као прагматичку методологију. Пре него што је отворен код постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин отворен код је стекао популарност појавом Интернета и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница. Затим, софтвер отвореног кода постаје најчувеније лице отвореног кода.

Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. Отворен код као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу.

Историја

Назив отворен код је проистекао из стратешке акције одржане у Пало Алто-у као одговор на Нетскејп-ово обавештење за објављивање изворног кода Навигатора, јануара 1998. године. Група појединаца у овој акцији укључујући Кристину Петерсон која је предложила „отворен код“ и такође укључујући Тода Андерсона, Ларија Августина, Џона Хала, Сема Окмана, и Ерика Рејмонда. Они су искористили прилику пре објављивања изворног кода Навигатор-а да ослободе себе од идеолошког и сукобљавајућег значења појма бесплатан софтвер. Нетскејп их је послушао и објавио и лиценцирао свој код као отворен код под називом Мозила.