Отворено првенство Њу Хејвена у тенису

Из Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Њу Хејвена
Отворено првенство Њу Хејвена у тенису лого 2011.JPG
Званични назив New Haven Open at Yale
Локација Сједињене Америчке Државе Њу Хејвен
САД
Подлога Тврда
Званична презентација
 АТП
Категорија АТП 250
Жреб 48 појединачно
32 квалификације
16 парови
Укупне финансијске обавезе 663.750 $ (2010)
 ВТА
Категорија Премијер 600
Жреб 30 појединачно
32 квалификације
16 парови
Новчана награда 571.900 $[1]
Укупне финансијске обавезе 637.000 $[1]
ВТА профил

Отворено првенство Њу Хејвена је тениски турнир за жене који се одржава у Њу Хејвену, у САД. Од 1998. до 2008. је био турнир II категорије, а од 2009. дио премијер серије турнира. Мушки турнир се одржавао од 2005. до 2010. као дио АТП 250 серије, а 2011. је премјештен у Винстон-Сејлем.

Историја[уреди]

Турнир је 1998. премјештен из Стоун Маунтина у Њу Хјевен, под спонзорством Пилот оловки.[2] Првим годинама турнира доминирале су Венус Вилијамс, која је освојила четири узастопне титуле, и Линдзи Давенпорт, која је била финалисткиња пет пута и освојила титулу 2005.

Када је премјештен у Њу Хејвен 1998, турнир је био други тениски турнир у Њу Хејвену, поред мушког Pilot Pen International. Када је мушки турнир укинут 1999, женски је остао једини до 2005, када је Тениска асоцијација САД одлучила да купи мушки турнир на Лонг Ајланду.[3]

Турнир је постао посљедњи турнир Љетње америчке серије, први на коме су играли и мушкарци и жене,[4] што је привлачило најбоље тенисере, па су побједници посљедњих година Каролина Возњацки, Светлана Кузњецова, Жистин Енен у женској, односно Џејмс Блејк и Николај Давиденко у мушкој конкуренцији.

Турнир за мушкарце је престао да се одржава 2011, када је пресељен у Винстон-Сејлем, а турнир је промијенио званично име у „New Haven Open at Yale“.[5]

Земљотрес 2011.[уреди]

23. августа 2011. у 13:51 по локалном времену земљотрес у Вирџинији[6] јачине VII степени Меркалијеве скале (веома јак) прекинуо је игру на два сата[7] док су ватрогасци провјерили да ли је стадион оштећен.

Званични назив турнира[уреди]

  • 1998 – 2010: Pilot Pen Tennis
  • од 2011: New Haven Open at Yale presented by First Niagara

Поени и новчана награда[1][уреди]

Жене појединачно[уреди]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 107.000 $
Финале 320 57.000 $
Полуфинале 200 30.500 $
Четвртфинале 120 16.375 $
Осмина финала 60 8.800 $
Прво коло 1 4.800 $

Женски парови[уреди]

Пласман Поени Новчана награда
Побједа 470 33.000 $
Финале 320 17.600 $
Полуфинале 200 9.600 $
Четвртфинале 120 4.900$
Прво коло 1 2.650 $

Протекла финала[уреди]

Жене појединачно[уреди]

Година Побједница Финалисткиња Резултат
1998. Немачка Штефи Граф Чешка Јана Новотна 6–4, 6–1
1999. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт 6–2, 7–5
2000. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Моника Селеш 6–2, 6–4
2001. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт 7–6(6), 6–4
2002. Сједињене Америчке Државе Венус Вилијамс Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт 7–5, 6–0
2003. Сједињене Америчке Државе Џенифер Капријати Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт 6–2, 4–0 предаја
2004. Русија Јелена Бовина Француска Натали Деши 6–2, 2–6, 7–5
2005. Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт Француска Амели Моресмо 6–4, 6–4
2006. Белгија Жистин Енен Сједињене Америчке Државе Линдзи Давенпорт 6–0, 1–0 предаја
2007. Русија Светлана Кузњецова Мађарска Агњеш Савај 4–6, 3–0 предаја
2008. Данска Каролина Возњацки Русија Ана Чакветадзе 3–6, 6–4, 6–1
2009. Данска Каролина Возњацки Русија Јелена Веснина 6–2, 6–4
2010. Данска Каролина Возњацки Русија Нађа Петрова 6–3, 3–6, 6–3
2011. Данска Каролина Возњацки Чешка Петра Цетковска 6–4, 6–1

Женски парови[уреди]

Година Побједнице Финалисткиње Резултат
1998. Француска Александра Фузе
Француска Натали Тозија
Јужноафричка Република Маријана де Сварт
Чешка Јана Новотна
6–1, 6–0
1999. Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Рене Стабс
Русија Јелена Лиховцева
Чешка Јана Новотна
7–6(1), 6–2
2000. Француска Жули Алард-Декужи
Јапан Ај Сугијама
Шпанија Вирхинија Руано Паскал
Аргентина Паола Суарез
6–4, 5–7, 6–2
2001. Зимбабве Кара Блек
Русија Јелена Лиховцева
Flag of FR Yugoslavia.svg Јелена Докић
Русија Нађа Петрова
6–0, 3–6, 6–2
2002. Словачка Данијела Хантухова
Шпанија Аранча Санчез Викарио
Италија Татјана Гарбин
Словачка Јанета Хусарова
7–6, 1–6, 7–5
2003. Шпанија Вирхинија Руано Пасквал
Аргентина Паола Суарез
Аустралија Алиша Молик
Шпанија Магви Серна
7–6(6), 6–3
2004. Русија Нађа Петрова
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
Сједињене Америчке Државе Мартина Навратилова
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
6–1, 1–6, 7–6(4)
2005. Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Саманта Стосер
Аргентина Жизела Дулко
Русија Марија Кириленко
6–2, 6–7(1), 6–1
2006. Кина Зи Јан
Кина Ђе Џенг
Сједињене Америчке Државе Лиса Рејмонд
Аустралија Саманта Стосер
6–4, 6–2
2007. Индија Сања Мирза
Италија Мара Сантанђело
Зимбабве Кара Блек
Сједињене Америчке Државе Лизел Хубер
6–1, 6–2
2008. Чешка Квета Пешке
Сједињене Америчке Државе Лиса Рајмонд
Румунија Сорана Крстеа
Румунија Моника Никулеску
4–6, 7–5, [10–7]
2009. Шпанија Нурија Љагостера Вивес
Шпанија Марија Хосе Мартинез Санчез
Чешка Ивета Бенешова
Чешка Луција Храдецка
6–2, 7–5
2010. Чешка Квета Пешке
Словенија Катарина Среботник
Сједињене Америчке Државе Бетани Матек-Сендс
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси
7–5, 6–0
2011. Република Кина Чуанг Чија-јанг
Белорусија Олга Говорцова
Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи
7–5, 6–2

Мушкарци појединачно[уреди]

Година Побједник Финалистка Резултат
2005. Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк Шпанија Фелисијано Лопез 3–6, 7–5, 6–1
2006. Русија Николај Давиденко Аргентина Агустин Каљери 6–4, 6–3
2007. Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 7–5, 6–4
2008. Хрватска Марин Чилић Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6–4, 4–6, 6–2
2009. Шпанија Фернандо Вердаско Сједињене Америчке Државе Сем Квери 6–4, 7–6(6)
2010. Украјина Сергиј Стаховски Узбекистан Денис ИСтомин 3–6, 6–3, 6–4
Турнир за мушкарце премјештен у Винстон-Сејлем 2011.

Мушки парови[уреди]

Година Побједници Финалисти Резултат
2005. Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез
Сједињене Америчке Државе Раџив Рам
Сједињене Америчке Државе Боби Рејнолдс
6–4, 6–3
2006. Израел Џонатан Ерлих
Израел Енди Рам
Пољска Марјуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6–3, 6–3
2007. Индија Махеш Бупати
Србија Ненад Зимоњић
Пољска Марјуш Фирстенберг
Пољска Марћин Матковски
6–3, 6–3
2008. Бразил Марћело Мело
Бразил Андре Са
Индија Махеш Бупати
Flag of the Bahamas Марк Ноулс
7–5, 6–2
2009. Аустрија Јулијан Ноул
Аустрија Јирген Мелцер
Бразил Бруно Соарез
Зимбабве Кевин Улијет
6–4, 7–6(3)
2010. Шведска Роберт Линдстед
Румунија Хорија Течау
Индија Рохан Бопана
Пакистан Аисам-ул-Хак Куреши
6–4, 7–5
Турнир за мушкарце премјештен у Винстон-Сејлем 2011.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в „Prize Money Breakdowns“. ВТА. pp. 190 Приступљено 8. 1. 2012.. 
  2. ^ pilotpentennis.com (15. 8. 2008.). „2008 Pilot Pen Tennis Press Guide“ Приступљено 22. 8. 2008.. 
  3. ^ Press, Associated (9. 5. 2005.). „USTA buys ATP event, moves it to New Haven“. USA Today Приступљено 22. 8. 2008..  ((en))
  4. ^ USTA (10. 5. 2005.). „USTA purchases ATP men's tournament to create first combined summer event“ Приступљено 19. 10. 2010.. ((en))
  5. ^ „Tennis tournament continues as New Haven Open at Yale“. New Haven Open at Yale website. 21. 10. 2010. Приступљено 9. 1. 2011.. ((en))
  6. ^ http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/recenteqsww/Quakes/se082311a.html ((en))
  7. ^ http://www.huffingtonpost.com/2011/08/23/earthquake-new-haven-open-evacuation_n_934470.html ((en))

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :