Отворено првенство Мексика у тенису

С Википедије, слободне енциклопедије
Отворено првенство Мексика
Информације
Званично имеAbierto Mexicano Telcel presentado por HSBC
МестоАкапулко
 Мексико
СтадионFairmont Acapulco Princess
ПодлогаШљака (1993–2013)
Тврда (2014–)
Веб-сајтЗванична презентација
АТП светска турнеја
КатегоријаАТП 500
Жреб32 појединачно
(16 квалификације)
16 парови
(4 квалификације), од 2014.[1]
Новчана награда1.053.560 $[2]
Укупне финансијске обавезе1.204.960 $[2]
АТП профилAcapulco
ВТА турнеја
КатегоријаМеђународни турнири WTA
Жреб32 појединачно
(24 квалификације), од 2016.[3]
16 парови
Укупне финансијске обавезе275.000 $[4]
ВТА профил[1]

Отворено првенство Мексика у тенису, турнир који због спонзора носи назив Abierto mexicano Telcel presentado por HSBC, игра се на отвореним теренима са тврдом подлогом сваке године крајем фебруара. До 2014. играло се на отвореном терену од шљаке када је подлога промењена и од тада се игра на тврдој подлози.

Турнир је први пут игран 1993. и од тада је део АТП светске турнеје као АТП 500, а од 2001. почиње и такмичење жена те он постаје и део првенства WTA. Од 1993. до 1998. и још једном 2000. турнир је игран у Мексико Ситију, пре него је 2001. премештен у Акапулко.

Протекла финала[уреди | уреди извор]

Мушкарци појединачно[уреди | уреди извор]

Томас Мустер (1993–1996) држи рекорде за највише освојених и узастопних титула (4).
Година
Победник
Финалиста
Резултат
1993. Аустрија Томас Мустер Шпанија Карлос Коста 6:2, 6:4
1994. Аустрија Томас Мустер (2) Бразил Роберто Жабали 6:3, 6:1
1995. Аустрија Томас Мустер (3) Бразил Фернандо Мелижени 7:6(7:4), 7:5
1996. Аустрија Томас Мустер (4) Чешка Јиржи Новак 7:6(7:3), 6:2
1997. Шпанија Франсиско Клавет Шпанија Хуан Алберт Вилока 6:4, 7:6(9:7)
1998. Чешка Јиржи Новак Белгија Гзавје Малис 6:3, 6:3
1999.
Није игран
2000. Аргентина Хуан Игнасио Чела Аргентина Маријано Пуерта 6:4, 7:6(7:4)
2001. Бразил Густаво Киртен Шпанија Гало Бланко 6:4, 6:2
2002. Шпанија Карлос Моја Бразил Фернандо Мелижени 7:6(7:4), 7:6(7:4)
2003. Аргентина Агустин Каљери Аргентина Маријано Забалета 7:5, 3:6, 6:3
2004. Шпанија Карлос Моја (2) Шпанија Фернандо Вердаско 6:3, 6:0
2005. Шпанија Рафаел Надал Шпанија Алберт Монтањес 6:1, 6:0
2006. Перу Луис Орна Аргентина Хуан Игнасио Чела 7:6(8:6), 6:4
2007. Аргентина Хуан Игнасио Чела (2) Шпанија Карлос Моја 6:3, 7:6(7:2)
2008. Шпанија Николас Алмагро Аргентина Давид Налбандијан 6:1, 7:6(7:1)
2009. Шпанија Николас Алмагро (2) Француска Гаел Монфис 6:4, 6:4
2010. Шпанија Давид Ферер Шпанија Хуан Карлос Фереро 6:3, 3:6, 6:1
2011. Шпанија Давид Ферер (2) Шпанија Николас Алмагро 7:6(7:4), 6:7(2:7), 6:2
2012. Шпанија Давид Ферер (3) Шпанија Фернандо Вердаско 6:1, 6:2
2013. Шпанија Рафаел Надал (2) Шпанија Давид Ферер 6:0, 6:2
↓  Промењено са шљаке на тврду подлогу  ↓
2014. Бугарска Григор Димитров Јужноафричка Република Кевин Андерсон 7:6(7:1), 3:6, 7:6(7:5)
2015. Шпанија Давид Ферер (4) Јапан Кеј Нишикори 6:3, 7:5
2016. Аустрија Доминик Тим Аустралија Бернард Томић 7:6(8:6), 4:6, 6:3
2017. Сједињене Америчке Државе Сем Квери Шпанија Рафаел Надал 6:3, 7:6(7:3)
2018. Аргентина Хуан Мартин дел Потро Јужноафричка Република Кевин Андерсон 6:4, 6:4
2019. Аустралија Ник Кириос Њемачка Александар Зверев 6:3, 6:4
2020. Шпанија Рафаел Надал (3) Сједињене Америчке Државе Тејлор Фриц 6:3, 6:2
2021. Њемачка Александар Зверев Грчка Стефанос Циципас 6:4, 7:6(7:3)
2022. Шпанија Рафаел Надал (4) Уједињено Краљевство Камерон Нори 6:4, 6:4
2023. Аустралија Алекс де Минор Сједињене Америчке Државе Томи Пол 3:6, 6:4, 6:1

Мушки парови[уреди | уреди извор]

Михал Мертињак (2008, 2009) са Доналдом Џонсоном (2000, 2001), Давидом Марером (2012, 2013), Џејмијем Маријем (2017, 2018) и Бруном Соаресом (2017, 2018) дели рекорд за највише узастопних титула у конкуренцији мушких парова (две).
Година
Победници
Финалисти
Резултат
1993. Мексико Леонардо Лаваље
Бразил Жаиме Онсинс		 Аргентина Орасио де ла Пења
Мексико Хорхе Лозано		 7:6, 6:4
1994. Сједињене Америчке Државе Франсиско Монтана
Сједињене Америчке Државе Брајан Шелтон		 Сједињене Америчке Државе Лук Џенсен
Сједињене Америчке Државе Марфи Џенсен		 6:3, 6:4
1995. Аргентина Хавијер Франа
Мексико Леонардо Лаваље (2)		 Њемачка Марк-Кевин Гелнер
Италија Дијего Наргизо		 7:5, 6:3
1996. Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Сједињене Америчке Државе Франсиско Монтана (2)		 Венецуела Николас Переира
Шпанија Емилио Санчез		 6:2, 6:4
1997. Еквадор Николас Лапенти
Аргентина Данијел Орсаник		 Мексико Луис Ерера
Мексико Маријано Санчез		 4:6, 6:3, 7:6
1998. Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл		 Аргентина Данијел Орсаник
Мексико Давид Родити		 6:4, 6:2
1999.
Није игран
2000. Зимбабве Бајрон Блек
Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон (2)		 Аргентина Гастон Етлис
Аргентина Мартин Родригез		 6:3, 7:5
2001. Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон (3)
Бразил Густаво Киртен		 Јужноафричка Република Дејвид Адамс
Аргентина Мартин Гарсија		 6:3, 7:6(7:5)
2002. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан		 Чешка Мартин Дам
Чешка Давид Рикл		 6:1, 3:6, [10:2]
2003. Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор		 Шпанија Давид Ферер
Шпанија Фернандо Висенте		 6:3, 6:3
2004. Сједињене Америчке Државе Боб Брајан (2)
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан (2)		 Аргентина Хуан Игнасио Чела
Чиле Николас Масу		 6:2, 6:3
2005. Шпанија Давид Ферер
Шпанија Сантијаго Вентура		 Чешка Јиржи Вањек
Чешка Томаш Зиб		 4:6, 6:1, 6:4
2006. Чешка Франтишек Чермак
Чешка Леош Фридл		 Италија Потито Стараче
Италија Филипо Воландри		 7:5, 6:2
2007. Италија Потито Стараче
Аргентина Мартин Васаљо Аргвељо		 Чешка Лукаш Длоухи
Чешка Павел Визнер		 6:0, 6:2
2008. Аустрија Оливер Марах
Словачка Михал Мертињак		 Аргентина Агустин Каљери
Перу Луис Орна		 6:2, 6:7(3:7), [10:7]
2009. Чешка Франтишек Чермак (2)
Словачка Михал Мертињак (2)		 Пољска Лукаш Кубот
Аустрија Оливер Марах		 4:6, 6:4, [10:7]
2010. Пољска Лукаш Кубот
Аустрија Оливер Марах (2)		 Италија Фабио Фоњини
Италија Потито Стараче		 6:0, 6:0
2011. Румунија Виктор Ханеску
Румунија Орија Текау		 Бразил Марсело Мело
Бразил Бруно Соарес		 6:1, 6:3
2012. Шпанија Давид Мареро
Шпанија Фернандо Вердаско		 Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез		 6:3, 6:4
2013. Пољска Лукаш Кубот (2)
Шпанија Давид Мареро (2)		 Италија Симоне Болели
Италија Фабио Фоњини		 7:5, 6:2
↓  Промењено са шљаке на тврду подлогу  ↓
2014. Јужноафричка Република Кевин Андерсон
Аустралија Метју Ебден		 Шпанија Фелисијано Лопез
Белорусија Макс Мирни		 6:3, 6:3
2015. Хрватска Иван Додиг
Бразил Марсело Мело		 Пољска Маријуш Фирстенберг
Мексико Сантијаго Гонзалез		 7:6(7:2), 5:7, [10:3]
2016. Филипини Трит Хуи
Белорусија Макс Мирни		 Њемачка Филип Печнер
Аустрија Александар Пеја		 7:6(7:5), 6:3
2017. Уједињено Краљевство Џејми Мари
Бразил Бруно Соарес		 Сједињене Америчке Државе Џон Изнер
Шпанија Фелисијано Лопез		 6:3, 6:3
2018. Уједињено Краљевство Џејми Мари (2)
Бразил Бруно Соарес (2)		 Сједињене Америчке Државе Боб Брајан
Сједињене Америчке Државе Мајк Брајан		 7:6(7:4), 7:5
2019. Њемачка Александар Зверев
Њемачка Миша Зверев		 Сједињене Америчке Државе Остин Крајичек
Нови Зеланд Артјом Ситак		 2:6, 7:6(7:4), [10:5]
2020. Пољска Лукаш Кубот (3)
Бразил Марсело Мело (2)		 Колумбија Хуан Себастијан Кабал
Колумбија Роберт Фара		 7:6(8:6), 6:7(4:7), [11:9]
2021. Уједињено Краљевство Кен Скупски
Уједињено Краљевство Нил Скупски		 Шпанија Марсел Гранољерс
Аргентина Орасио Зебаљос		 7:6(7:3), 6:4
2022. Шпанија Фелисијано Лопез
Грчка Стефанос Циципас		 Салвадор Марсело Аревало
Холандија Жан-Жилијен Ројер		 7:5, 6:4
2023. Аустрија Александер Ерлер
Аустрија Лукас Мидлер		 Сједињене Америчке Државе Натанијел Ламонс
Сједињене Америчке Државе Џексон Витроу		 7:6(11:9), 7:6(7:3)

Жене појединачно[уреди | уреди извор]

Двострука шампионка Флавија Пенета (2005, 2008) и рекордерка са седам одиграних финала (2004–2009, 2012).
Година
Победница
Финалисткиња
Резултат
2001. Јужноафричка Република Аманда Куцер Русија Јелена Дементјева 2:6, 6:1, 6:2
2002. Словенија Катарина Среботник Аргентина Паола Суарез 6:7(1:7), 6:4, 6:2
2003. Јужноафричка Република Аманда Куцер (2) Аргентина Маријана Диаз Олива 7:5, 6:3
2004. Чешка Ивета Бенешова Италија Флавија Пенета 7:6(7:5), 6:4
2005. Италија Флавија Пенета Словачка Људмила Церванова 3:6, 7:5, 6:3
2006. Њемачка Ана-Лена Гренефелд Италија Флавија Пенета 6:1, 4:6, 6:2
2007. Француска Емили Лоа Италија Флавија Пенета 7:6(7:0), 6:4
2008. Италија Флавија Пенета (2) Француска Ализе Корне 6:0, 4:6, 6:1
2009. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс Италија Флавија Пенета 6:1, 6:2
2010. Сједињене Америчке Државе Винус Вилијамс (2) Словенија Полона Херцог 2:6, 6:2, 6:3
2011. Аргентина Жисела Дулко Шпанија Аранча Пара Сантонха 6:3, 7:6(7:5)
2012. Италија Сара Ерани Италија Флавија Пенета 5:7, 7:6(7:2), 6:0
2013. Италија Сара Ерани (2) Шпанија Карла Суарез Наваро 6:0, 6:4
↓  Промењено са шљаке на тврду подлогу  ↓
2014. Словачка Доминика Цибулкова Сједињене Америчке Државе Кристина Макхејл 7:6(7:3), 4:6, 6:4
2015. Швајцарска Тимеа Бачински Француска Каролин Гарсија 6:3, 6:0
2016. Сједињене Америчке Државе Слоун Стивенс Словачка Доминика Цибулкова 6:4, 4:6, 7:6(7:5)
2017. Украјина Лесја Цуренко Француска Кристина Младеновић 6:1, 7:5
2018. Украјина Лесја Цуренко (2) Швајцарска Штефани Фегеле 5:7, 7:6(7:2), 6:2
2019. Кина Ванг Јафан Сједињене Америчке Државе Софија Кенин 2:6, 6:3, 7:5
2020. Уједињено Краљевство Хедер Вотсон Канада Лејла Ени Фернандез 6:4, 6:7(8:10), 6:1

Женски парови[уреди | уреди извор]

Марија Хосе Мартинез Санчез (2001, 2008, 2009) једина играчица која је троструки шампион Акапулка у паровима.
Нурија Љагостера Вивес (2008, 2009) у пару са Маријом Хосе Мартинез Санчез једина је освојила две узастопне титуле.
Година
Победнице
Финалисткиње
Резултат
2001. Шпанија Марија Х. Мартинез Санчез
Шпанија Анабел Медина Гаригес		 Шпанија Вирхинија Руано Паскуал
Аргентина Паола Суарез		 6:4, 6:7(5:7), 7:5
2002. Шпанија Вирхинија Руано Паскуал
Аргентина Паола Суарез		 Словенија Тина Крижан
Словенија Катарина Среботник		 7:5, 6:1
2003. Француска Емили Лоа
Шведска Оса Свенсон		 Мађарска Петра Мандула
Аустрија Патриција Вартуш		 6:3, 6:1
2004. Аустралија Лиса Макшеј
Венецуела Милагрос Секера		 Чешка Олга Блахотова
Чешка Габријела Навратилова		 2:6, 7:6(7:5), 6:4
2005. Русија Алина Јидкова
Украјина Татјана Перебијнис		 Шпанија Роса Марија Андрес Родригез
Шпанија Кончита Мартинез Гранадос		 7:5, 6:3
2006. Њемачка Ана-Лена Гренефелд
Сједињене Америчке Државе Меган Шонеси		 Јапан Шинобу Асагое
Француска Емили Лоа		 6:1, 6:3
2007. Шпанија Лурдес Домингез Лино
Шпанија Аранча Пара Сантонха		 Француска Емили Лоа
Аустралија Никол Прат		 6:3, 6:3
2008. Шпанија Нурија Љагостера Вивес
Шпанија Марија Х. Мартинез Санчез (2)		 Чешка Ивета Бенешова
Чешка Петра Цетковска		 6:2, 6:4
2009. Шпанија Нурија Љагостера Вивес (2)
Шпанија Марија Х. Мартинез Санчез (3)		 Шпанија Лурдес Домингез Лино
Шпанија Аранча Пара Сантонха		 6:4, 6:2
2010. Словенија Полона Херцог
Чешка Барбора Захлавова Стрицова		 Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи		 2:6, 6:1, [10:2]
2011. Украјина Марија Корицева
Румунија Јоана Ралука Олару		 Шпанија Лурдес Домингез Лино
Шпанија Аранча Пара Сантонха		 3:6, 6:1, [10:4]
2012. Италија Сара Ерани
Италија Роберта Винчи		 Шпанија Лурдес Домингез Лино
Шпанија Аранча Пара Сантонха		 6:2, 6:1
2013. Шпанија Лурдес Домингез Лино (2)
Шпанија Аранча Пара Сантонха (2)		 Колумбија Каталина Кастањо
Колумбија Маријана Дуке Марињо		 6:4, 7:6(7:1)
↓  Промењено са шљаке на тврду подлогу  ↓
2014. Француска Кристина Младеновић
Казахстан Галина Воскобојева		 Чешка Петра Цетковска
Чешка Ивета Мелцер		 6:3, 2:6, [10:5]
2015. Шпанија Лара Аруабарена
Шпанија Марија Тереса Торо Флор		 Чешка Андреа Хлавачкова
Чешка Луција Храдецка		 7:6(7:2), 5:7, [13:11]
2016. Шпанија Анабел Медина Гаригес (2)
Шпанија Аранча Пара Сантонха (3)		 Холандија Кики Бертенс
Шведска Јохана Ларсон		 6:0, 6:4
2017. Хрватска Дарија Јурак
Аустралија Анастасија Родионова		 Колумбија Маријана Дуке Марињо
Парагвај Вероника Сепеде Ројг		 6:3, 6:2
2018. Њемачка Татјана Марија
Уједињено Краљевство Хедер Вотсон		 Сједињене Америчке Државе Кејтлин Кристијан
Сједињене Америчке Државе Сабрина Сантамарија		 7:5, 2:6, [10:2]
2019. Белорусија Викторија Азаренка
Кина Џенг Сајсај		 Сједињене Америчке Државе Дезире Кравчик
Мексико Ђулијана Олмос		 6:1, 6:2
2020. Сједињене Америчке Државе Дезире Кравчик
Мексико Ђулијана Олмос		 Украјина Катерина Бондаренко
Канада Шерон Фичман		 6:3, 7:6(7:5)

Рекорди (тенисери)[уреди | уреди извор]

Највише титула у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Највише титула у конкуренцији парова[уреди | уреди извор]

Најстарији победник у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

Најмлађи победник у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]

  • Шпанија Рафаел Надал: 18 година (2005)

Највише рангирани шампион[уреди | уреди извор]

Најниже рангирани шампион[уреди | уреди извор]

Највише добијених мечева[уреди | уреди извор]

  • Шпанија Давид Ферер: 32

Извор: [5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2014 Abierto Mexicano Telcel – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 24. 07. 2014. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  2. ^ а б „2021 Abierto Mexicano Telcel – draw”. ATP Tour. Приступљено 21. 3. 2021. 
  3. ^ „2016 Abierto Mexicano Telcel – drawsheet”. ITF Tennis. Архивирано из оригинала 11. 05. 2016. г. Приступљено 28. 2. 2020. 
  4. ^ „2020 Abierto Mexicano Telcel – main draw singles” (PDF). WTA tennis. Приступљено 28. 2. 2020. 
  5. ^ „Nadal, Zverev, Kyrgios Return To Action In Acapulco; All You Need To Know”. ATP Tour. 21. 2. 2020. Приступљено 28. 2. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Отворено_првенство_Мексика_у_тенису&oldid=26967176”