Ото Вагнер
| Ото Вагнер | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 13. јул 1841. |
| Место рођења: | Пелцниг (Аустријско царство) |
| Датум смрти: | 11. април 1918. |
| Место смрти: | Беч (Аустроугарска) |
Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пелцниг у близини Беча, Аустријско царство, 13. јул 1841 – Беч, 11. април 1918) био је аустријски архитект. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Био је професор уметничке академије у Бечу.
Садржај |
[уреди] Биографија
Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Ј. Г. Семпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. Главни је представник бечке сецесије. Његово последње дело се у значајном смислу приближава пуристичкој архитектури.
[уреди] Дела
- Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
- Жидовска синагога у Будимпешти
- Вила Вагнер I.
- Вила Вагнер II.
- "Majolikahaus", Беч (1899.)
- Црква у Штајнхофу (1902.–1904.)
- Царска и краљевска приватна аустријска банка у Бечу
- Бечка подземна жељежница
- Поштанска штедионица у Бечу (1904.–1912.)
- Палата Хојос (амбасада Републике Србије, Беч, крај 19. век)
[уреди] Литература
[уреди] Спољашње везе
