Ото Вагнер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Вагнер

Ото Вагнер 1904. године
Ото Вагнер 1904. године

Информације
Датум рођења 13. јул 1841.
Место рођења Пелцниг (Аустријско царство)
Датум смрти 11. април 1918.
Место смрти Беч (Аустроугарска)
Дела

Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пелцниг, 13. јул 1841Беч, 11. април 1918) је био аустријски архитекта. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Био је професор уметничке академије у Бечу.

Биографија[уреди]

Зграда поштанске штедионице у Бечу

Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Ј. Г. Семпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. Главни је представник бечке сецесије. Његово последње дело се у значајном смислу приближава пуристичкој архитектури.

Дела[уреди]

  • Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
  • Жидовска синагога у Будимпешти
  • Вила Вагнер I.
  • Вила Вагнер II.
  • "Majolikahaus", Беч (1899.)
  • Црква у Штајнхофу (1902.–1904.)
  • Царска и краљевска приватна аустријска банка у Бечу
  • Бечка подземна жељежница
  • Поштанска штедионица у Бечу (1904.–1912.)
  • Палата Хојос (амбасада Републике Србије, Беч, крај 19. век)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]