Отшелник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пустињак Онуфрије Египатски из 4. века.

Отшелник или пустињак је човек који је из духовних разлога отишао од света, да би живео на осамљеном, пустом месту. Пустињаци су се још називали и еремити (грч. ἔρημος - пустиња), анахорети (грч. ἀναχωρέω - повући се, узмицати) или монаси (грч. μόνος - сам, осамљен), премда су неки од ових назива временом добили одређенија значења.

Први пустињаци појавили су се у хришћанству почетком 4. века, кад су престали прогони хришћана и када је хришћанство постало службена религија Римског царства. Пустињаштво се развило најприје у египатској и синајској пустињи, а најпознатији пустињак био је свети Антоније Велики. Из Египта, пустињаштво се проширило најпре на подручје Јудејске пустиње, где је успостављено неколико средишта пустињачкога живота, а потом и целим Блиским истоком одакле долази и на Запад. У Католичкој цркви се временом развило више пустињачких редова, а најпознатији су картузијанци и камалдолези.

Познати пустињаци[уреди]

Спољашње везе[уреди]