Офанзива Керенског

Из Википедије, слободне енциклопедије
Офанзива Керенског
Део Првог светског рата
Операције на источном фронту 1917.
Операције на источном фронту 1917.
Време: 1. јул 191719. јул 1917.
Локација: Галиција, Централна Европа
Резултат: Одлучна победа Немачке и Аустроугарске
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Русија Руска република Застава Немачког царства Немачко царство
Застава Аустроугарске Аустроугарска
Заповедници
Алексеј Брусилов фон Ботмер
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
XI,VII,VIII армија јужна немачка армија и VII и III аустријска армија
Губици
400.000  ?
{{{подаци}}}

Офанзива Керенског или Јулска офанзива или Галицијска офанзива је била задња руска офанзива у Првом светском рату. Одиграла се у јулу 1917. године.

Увод[уреди]

Министар рата Привремене руске владе Александар Керенски одлучио је да подузме офанзиву у јулу 1917. Таква одлука је дошла у јако лоше време. Након Фебруарске револуције у Русији је постојало јако расположење за миром, посебно унутар армије, чија се бојева готовост битно смањивала највише захваљујући револуционарним агитаторима и смањивањем ауторитета официрског кадра.

Смањење дисциплине у руској војсци[уреди]

После цареве абдикације дисциплина се битно смањивала унутар руске војске. Привремена влада је декретом значајно ослабила официрску моћ и дала је права војничким комитетима. Један од значајних фактора смањења дисциплине унутар војске је и укидање смртне казне, а и присуство револуционарних агитатора, првенствено бољшевичких агитатора, који су ширили дефетистичку пропаганду. Побуне у јединицама на фронту постале су редовна појава, а официри су редовно били претучени или чак убијани. Политика нове Привремене владе је била више усмерена на испуњење руских обавеза према савезницима, а мање на борбу да се победи, тако да је војска била слабо мотивисана да ратује.

Ипак, Керенски се надао да ће значајном победом на фронту подићи популарност своје владе и на тај начин повратити војнички морал. Надао се да ће победом ојачати слабу привремену владу и доказати ефикасност „најдемократскије војске на свету“, како је сам описивао руску војску.

Офанзива[уреди]

Офанзива је започела руским нападом на аустроугарску војску у Галицији 1. јула 1917. Напад је био усмерен према Лавову.

Операције су укључивале 11, 7. и 8. руску армију. Аустроугарска војска је у Галицији располагала са аустро-немачком јужном армијом под командом генерала фон Ботмера и 7. и 3. аустријску армију.

После почетног успеха офанзива је заустављена, јер су се руски војници побунили и одбили да се боре. Офанзива је пропала 16. јула. Аустријске и немачке снаге су извршиле контранапад 18. јула суочавајући се са веома слабим отпором. Напредовале су кроз Галицију и Украјину до реке Збруч. Руске линије су пробијене 20. јула, а до 23. јула Руси су се повукли 240 километара.

Руска Привремена влада је јако ослабљена са том војном катастрофом, а повећала се могућност бољшевичког државнога удара. Уместо да ојача руски морал, та офанзива је доказала да више нема војничког морала у руској војсци. Више ниједан руски генерал није могао рачунати да ће војници под његовим заповедништвом заиста извршавати наређења.

Још једна битка се одвијала између Немаца и Руса у томе рату. Немци су 1. септембра напали и освојили Ригу.

Руски војници, који су требали бранити град, одбили су да се боре и побегли су испред Немаца.

Спољашње везе[уреди]


Источни фронт
СталупоненГумбиненТаненберг1. ЛавовКрасникМазурска језера IПшемислВислаЛођБолимовМазурска језера IIГорлице-ТарновВаршавајезеро НарочБрусиловљева офанзиваОфанзива Керенског