Охридско језеро
Координате: 41° 1′ 50" СГ Ш, 20° 43′ 3" ИГД
| Охридско језеро | |
|---|---|
|
|
|
|
|
|
| Државе басена | |
| Површина | 358,2 km² |
| Запремина | 58,6 km³ |
| Највећа дубина | 289 m |
| Надморска висина | 695 m |
| Највећа ширина | 14,8 km |
| Највећа дужина | 30,8 km |
| Врста језера | природно |
| Отоке | Црни Дрим |
Охридско језеро (мк. Охридско Езеро, алб. Liqeni i Ohrit) је језеро у југозападном делу Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358,2km². Највећа ширина износи 14,8 km, а дужина језера је 30,8 km.
Охридско језеро се убраја у ред већих европских језера, уз Балатонско које се налази у Мађарској, Женевско, Боденско и др. На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 m.
Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине. На истоку је планина Галичица (2255 m), а на западу Мокра Планина и Јабланица (1945 m).
Језеро се налази на надморској висини од 695 метара.
Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на Македонској територији.
Охридско језеро се одликује јединственим екосистемом, богатим ендемским и ретким биљним и животињским врстама. Посебност језера настала је услед географске изолације и велике геолошке старости. Такође и слив Охридског језера се одликује богатим биодиверзитетом и има неколко биљних врста ендемичних за Балканско полуострво.
Обале Охридског језера су биле насељене од праисторијског времена. Најстарије археолошке насеобине датирају из неолитског периода, око 6000 годиа п. н. е. Само на македонском делу слива је открвено више од 170 археолошких места.
Загваљујући оваквим особеностима 1980. године Охридско језеро и град Охрид су проглашени за Светско културно наследство, под заштитом УНЕСКА.
| Природно и културно наслеђе охридског региона* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
|
|
|
| Држава | |
| Врста | природна и културна |
| Критеријум | i, iii, iv, vii |
| Референца | 99 |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Додатни упис | 1980 |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
[уреди] Галерија
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
| Списак језера у Македонији | ||
|---|---|---|
| Природна језера | Тектонска језера | Дојранско језеро • Охридско језеро • Преспанско језеро |
| Ледничкa jезера | Пелистерске очи • Шарпланинскa jезера • Јабланичкa jезера • Корабскa jезера • Дешатскa jезера | |
| Вештачка језера | Језеро Водоча • Гратче • Дебарско језеро • Језеро Калиманци • Језеро Козјак • Липковско језеро • Мавровско језеро • Језеро Матка • Велешко језеро • Прилепско језеро • Тиквешко језеро • Беровско језеро • Слатинско језеро | |