Очај

Из Википедије, слободне енциклопедије

Очај је негативна астенична емоција, или стање свести, везан за осећај немогућности особе да задовољи неку потребу. Очај може довести до депресије или је и сам један од симптома и узрочника депресије.[1]

Механизам очаја[уреди]

Најчешће се очај јавља као последица јаког негативног утицаја на живот човека. То може бити смрт ближњег, велики важан неуспех и т.д. Човек, схватајући, да не може да контролише тај негативни утицај, почиње да мисли, да не може никако да исправи ту ситуацију, што код њега резултује појавом субјективног осећаја безизлазности и сопствене немоћи.[2][3]

Референце[уреди]

  1. ^ „Major Depressive Disorder“. American Medical Network, Inc. Приступљено 15. 1. 2011.. 
  2. ^ Olsen LR, Jensen DV, Noerholm V, Martiny K, Bech P (2003). „The internal and external validity of the Major Depression Inventory in measuring severity of depressive states.“. Psychological medicine 33 (2): 351–6. PMID 12622314. 
  3. ^ Marino, Gordon (17. 3. 2012.). „The Danish Doctor of Dread“. New York City: The New York Times Приступљено 18. 5. 2013.. 

Види још[уреди]