Оштра Глава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оштра Глава

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Пчињски
Град Врање
Градска општина Врање
Становништво
Становништво (2011) 35
Положај
Координате 42°43′22″N 21°49′04″E / 42.722833, 21.817666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 625 m
Оштра Глава на мапи Србије
{{{alt}}}
Оштра Глава
Оштра Глава на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 17507
Позивни број 017
Регистарска ознака VR


Координате: 42° 43′ 22" СГШ, 21° 49′ 04" ИГД
Оштра Глава (до 2012. Остра Глава[1]) је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Према попису из 2011. ово насеље имало је 35 становника (према попису из 2002. имало је 72 становника).

Опис села[уреди]

Оштра глава налази се у северозападном делу Пољанице, на левој страни Ветернице, између села: Студена на истоку, Мијовце и Дупељево на северу, Равни Дел на западу и Големо Село на југу. Размештено је на коси званој Остроглавски рид која је између Остроглавске реке и Остроглавског потока. Од центра Власа удаљена је око 7 км.

Село је некада сматрано за махалу Големог Села. Разбијеног је типа, подељено у две махале: Остру Главу и Синорски Деја.

У Остру Главу се најлакше стиже из Големог Села, путем кроз махалу Грнчарица и поред Остроглавског манастира. Нешто је тежи прилаз са севера из Мелова и Гагинца или са запада преко Копиљака, слабијим сеоским путевима.

Постоје трагови српског села и старог гробља из времена пре насељавања Арнаута. Ти Срби су основали село и дали му име Остра Глава. По доласку Арнаута, Срби су избегли низ Ветерницу у унутрашњост садашње Србије. Остру Главу, као арнаутско село,1861. године помиње аустроугарски путописац Хан (Johann Georg von Hahn). После ослобођена 1878. године, Остру Главу су поново населили Срби, из Големог Села и из Пчиње.

Земља у селу је лошег квалитета и тешка за обраду, али су се становници ипак бавили пољопривредом, са тежиштем на сточарство и ратарство. Богато је буковом, храстовом и јасиковом шумом па се у новије време развила горосеча и израда ћумура.

Испод Иванове чуке, између Манастирске и Остроглавске реке, на месту званом Манастир постојала је развалина старе цркве, где је подигнута нова обична црквица посвећена Рођењу Пресвете Богородице.

Сеоска слава (крсте, литије) је 28. августа, на Велику Госпојину.

Демографија[уреди]

У насељу Остра Глава живи 35 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 53,4 година (48,2 код мушкараца и 61,2 код жена).

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 129 [2]
1953. 153
1961. 120
1971. 105
1981. 96
1991. 84 84
2002. 72 72
2011. 35
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
72 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Статут Града Врања („Службени гласник града Врања“, број 25/12) од 03.08.2012. год.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Риста Т. Николић, Пољаница и Клисура, издање 1905. године, pp. 151. (Српски етнографски зборник, Београд, књига IV, Српска краљевска академија).

Спољашње везе[уреди]