Павел Сухој

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павел Сухој

1995. Stamp of Belarus 0114.jpg
Павел О. Сухој познати конструктор авиона

Пуно име Павел Осипович Сухој
Датум рођења: 10. јули 1895.
Место рођења: Глубокое (Руска Империја)
Датум смрти: 15. септембар 1975.
Место смрти: Москва (СССР)

Павел Осипович Сухој (рус. Павел Осипович Сухой, блр. Павел Восіпавіч Сухі); (Глубокое, 10. јул 1895Москва, 15. септембар 1975) је био конструктор авиона који је за преко четири деценије конструисао више од 30 типова авиона. Посебно познат по серији млазних ловачких и јуришних авиона пројектованих за потребе совјетског ратног ваздухопловства. Пројектант је првог совјетског млазног авиона и првог суперсоничног авиона. Био је успешан пројектант авиона, у светским размерама.[1]

Биографија[уреди]

Павел Осипович Сухој је рођен 10. јул 1895. у месту Глубокое Вигебска губернија Белорусија у учитељској породици. Завршио је основну школу у родном месту а Гомељску гимназију 1914. године са сребрном медаљом. Регрутован је у војску 1916. године да би 1920. био отпуштен због слабог здравља. После војске се уписује на Московску Вишу техничку школу названу по Бауман-у где дипломира у класи професора А. Тупољева.[2] 1925. године. Исте године се запошљава у ЦАГИ институту у бироу Тупољева где напредује од пројектанта, шефа бригаде до заменика главног пројектанта. У то време радио је на пројектима: АНТ-5/(И-4); АНТ-31/(И-14); АНТ-25/(РД) као и авионима изведеним из њега АНТ-36/(ДБ-1); АНТ-37/(ДБ-2), затим АНТ-29/ДИП и на крају АНТ-51 који је према њему добио име Сухој Су-2[3]

Од 1939. године Сухој је постављен за руководиоца конструкционог бироа ОКБ-51 при фабрици авиона у Харкову, међутим то Сухоју није одговарало јер је био изолован од научно техничког потенцијала који је пружао ЦАГИ институт у Москви. Копао је и ногама и рукама да га врате у Москву и у томе успева 1940. године са својим сарадником Ј. А. Иванивим[2] (који је био у стању да направи све оно што је Сухој пројектовао) враћа се на аеродром у Подмосковљу. У то време ради на пројекту јуришног авиона Су-6. За време рата је биро био дислоциран из Москве због опасности од продирања Немаца у њу. Завршава авион Су-6 за који добија 1943. године Стаљинову награду али авион није ушао у серијску производњу и поред свих својих квалитета. После рата се враћа у Москву за заменика главног пројектанта у ОКБ-156 код Тупољева. Ту ради до 1953. године, да би се након Стаљинове смрти поново реактивирао његов конструкциони биро у коме 1956. године постаје главни пројектант.

У послератном периоду ради на пројекту првог совјетског авиона на млазни погон Су-9, затим читаве серије успешних авиона, па С-1 први совјетски суперсонични авион, Су-24 авион са променљивом геометријом крила, па све до Су-27 који је започео али није имао среће да доживи његов лет. Умро је у Москви 1975. године после дуже болести која га је постепено одвајала од посла али није успела сасвим, тек га је смрт одвојила од његових авиона којима је посветио читав живот.[4][5][6]

Галерија слика[уреди]

Попис авиона које је пројектовао или био вођа пројекта П. О. Сухој[уреди]

Државне награде[уреди]

  • двоструки херој социјалистичког рада 1957 и 1965. године,
  • седмоструки добитник Стаљинове награде 1943. године,
  • добитник Лењинове награде 1968. године,
  • добитник Државне награде Совјетског Савеза 1975. године (постхумно),

Одликовања[уреди]

Споменик П. О. Сухоју у граду Гомељу
  • троструки носилац ордена Лењина 1945, 1957 и 1975. године,
  • орден Окробарске револуције,
  • орден Црвене заставе за рад 1938. године,
  • носилац ордена Црвене звезде 1933. године

Медаље[уреди]

  • двоструки добитник златне медаље „Срп и чекић“ 1957. и 1965. године,
  • добитник медаље „Орден части“ 1936. године,
  • добитник је прве златне медаље са називом „А. Тупољев“ 1975. године.

Признања[уреди]

  • посланик врховног совјета Совјетског Савеза од 1958 до 1974. године,
  • доктор техничких наука од 1940. године и професор,
  • једна улица у Москви је 2004. године добила његово име,
  • подигнута су му два споменика у Москви (надгробни) и у Гомељу биста,
  • Државни технички универзитет у Гомељу је добио његово име,
  • У државној школи Nо 1 у Глубоку родном месту П. О. Сухоја је 1985. године отворен музеј „Сухој“,
  • Авијациона холдинг компанија за пројектовање и производњу авиона у Москви носи његово име „ОАО Сухој“.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович“ (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 
  2. ^ а б „Кто есть кто“. www.airforce.ru. 
  3. ^ Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на ((en))). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3.
  4. ^ http://www.sukhoi.org/history/okb/
  5. ^ „Su“. www.aviation.ru. 
  6. ^ „Дважды Герой Соц. Труда Сухой Павел Осипович :: Герои страны“. www.warheroes.ru. 

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Kramer, Andrew E. (2006) (на ((en))). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times. 
  • Angelucci, Enco; Matricardi Paolo (на ((en))). Combat Aircraft of World War II. ISBN 978-0-517-56843-9. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Rzheshevsky, O.A. (на ((ru))). Who was who in the Great Patriotic War. ISBN 5-250-02435. 
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович“ (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 
  • Prokhorov, Aleksandr M. (1982). „Sukhoi, Pavel Osipovich“ (на ((en))). Great Soviet Encyclopedia, Том 25. Michigen: Macmillan. стр. 25. 
  • Books, LLC (2010) (на ((en))). Belarusian Engineers: Pavel Sukhoi, Vitaly Lagutenko, Vyacheslav Kebich, Semyon Kosberg, Isaac Shoenberg. General Books. ISBN 978-11-5834-204-4. 
  • Institut zur Erforschung, UdSSR (1958). „Sukhoi“ (на ((en))). Biographic directory of the USSR. New York: Scarecrow Press Inc.. стр. 636. 
  • Шавров, В. Б. (1994) (на ((ru))). История конструкций самолетов в СССР 1938-1950 гг. Москва: Машиносроение. стр. 45. 
  • Кузьмина, Лидија М. (1985) (на ((ru))). Генеральный конструктор Павел Сухой. Минск, Белорусија: Военная литература. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-0128. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996) (на ((en))). Tupolev: The Man and His Aircraft. Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Гречко, Андрей (1979). „СУХОЙ, Павел Осипович“ (на ((ru))). Советская военная энциклопедия: Радиоконтроль-Тачанка, Том 7. Москва: Военное изд. Министерства обороны СССР. стр. 603. 

Спољашње везе[уреди]