Павле Јуришић Штурм
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Павле Јуришић Штурм | |
|---|---|
 српски генерал |
|
| рођен: | 22. август, 1848. Згоржелц, Лужица, Пруска |
| преминуо: | 14. јануар, 1922. Београд, Краљевина СХС |
Павле Јуришић Штурм (нем. Paulus Eugen Sturm) је био српски генерал током ослободилачких ратова (1912-1918) и ветеран Француско-пруског рата 1870-1871.
Садржај |
[уреди] Лични живот
Родио се 22. августа 1848. године у Згоржелцу (Лужица), у породици Лужичких Срба. Војну академију је завршио у Вроцлаву (Шлеска). Име му је било Павел Штурм. По завршеној војној школи као официр Пруске са чином водника учествује у француско-пруском рату (1870-1871).
Дошао је у Србију пре српско-турских ратова да предаје на српској војној академији. Заљубио се у Србију, оженио Српкињом и променио име Павел у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи јуриш). Презиме Штурм је задржао као алијас.
[уреди] Павле Јуришић као официр војске Србије
[уреди] Српско-турски ратови 1876.-1878.
По избијању непријатељстава између кнежевине Србије и Отоманске империје 1876. године, долази у Србију и учествује у српско-турским ратовима (1876-1878.). Примљен је као добровољац са чином поручника. Истиче се као командант Шабачког и Посавско-Тамнавског батаљона у српско турском рату 1876.-1877., посебно у борбама код села Лешнице и Попова. Због тога је одликован Орденом Таковског крста и унапређен у чин капетана.
У идућем српско-турском рату 1877.-1878. командује 1. добровољачким пуком, а затим Крајинским комбинованим пуком код Беле Паланке и Пирота. Крај рата је дочекао са чином команданта пука.
[уреди] Српско-бугарски рат 1885.
Командује 6. пуком Дринске дивизије.
[уреди] Балкански ратови 1912.-1913.
Током балканских ратова командује Дринском дивизијом, која се посебно истакла у Кумановској бици пробивши турску одбрану.
[уреди] Први светски рат
Први светски рат дочекао је на челу III армије. Великим залагањем његове III армије спречен је продор аустроугарских трупа у Србију чиме је генералу Степи Степановићу и његовој II армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у тзв. Церској бици.
Као командант III армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици. Током здруженог напада на краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, царевина Немачка и краљевина Бугарска трупе под његовом командом су пружале одлучан отпор XI немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини.
Трећом армијом командује и на Солунском фронту до августа 1916.
[уреди] После рата
Пензионисан је 1921. године, а преминуо у Београду 1922. године. Одликован је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Ореном Белог Орла са мачевима и другим.
[уреди] Кориштена литература
- Војна енциклопедија, Београд, 1972., књига четврта, стране 151 и 152.
 |
Овај незавршени чланак Павле Јуришић Штурм везан је за ратнике. Користећи правила Википедије, проширите га. |
