Павле Вуисић

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Павле Вујисић)
Павле „Паја“ Вуисић

Павле Вуисић на поштанској марки 2013.
Павле Вуисић на поштанској марки 2013.

Пуно име Павле Вуисић
Датум рођења 10. јул 1926.
Место рођења Београд (Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Краљевина СХС)
Датум смрти 1. октобар 1988. (62. године)
Место смрти Београд (Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ)
Активни период 1950—1986
Супружник Мирјана Вуисић
IMDb веза

Павле „Паја“ Вуисић (Београд, 10. јул 1926Београд, 1. октобар 1988) је био српски глумац.

Биографија[уреди]

Рођен је 10. јула[1] 1926. године у Београду. Живео је у Београду са супругом Мирјаном[2] .

Млађи брат Душан Вуисић је био такође глумац.

Студирао је право и све до почетка педесетих огледао се у новинарству (Радио Београд). Непуну сезону глумио је у Панчевачком позоришту, истовремено је статирао на филму Чудотворни мач (1950) Воје Нановића и безуспешно покушао да се упише на Академију.

Снимио је велики број филмова и телевизијских серија. Није имао формалног глумачког образовања. Био је глумац широког дијапазона, те глумио у разним улогама.

Умро је 1. октобра 1988. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду[1].

Филмска каријера[уреди]

Филмску каријеру отпочиње 1955. епизодном улогом у филму „Шолаја“ Воје Нановића. Убрзо након те улоге добија главну улогу у Нановићевом филму „Три корака у празно“ (1958). За ту улогу добија Златну арену на фестивалу у Пули.

Већ од 1957. почиње сарадњу са бројним редитељима, играјући разноврсне улоге:

Глумио је у више телевизијских серија (Сервисна станица, Више од игре), а Камионџије су му донеле посебну популарност.

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Павла Вуисића
Год. Назив Улога
1950.-те
1950. Чудотворни мач Витез
1953. Циганка Гута
1955. Шолаја Бубало
1957. Суботом увече Редар
1958. Четири километра на сат Газда кафане
1958. Погон Б Мане Каракаш
1958. Рафал у небо Коста
1958. Те ноћи Драгиша
1958. Три корака у празно Лађар Обрад
1959. Кампо Мамула Милић
1959. Осма врата Жандар
1959. Сам Шарац
1960.-те
1960. Боље је умети Мане Каракаш
1960. Друг председник центарфор Радиша
1960. Кота 905 Павле шерпа
1961. Не дирај у срећу Инструктор
1961. Нема малих богова Директор
1961. Парче плавог неба Чеда
1961. Велика турнеја Крста
1962. Чудна девојка Професор
1962. Мачак под шљемом Илија Капара
1962. Звиждук у осам Директор
1963. Десант на Дрвар Васина
1963. Двоструки обруч Марко
1964. Мушки излет Никола Келнер
1964. Народни посланик Секулић
1964. Прометеј с отока Вишевице Шјор Жане
1964. Свануће Илија
1964. Вртлог Стојан
1965. Доћи и остати Милета
1965. Гласам за љубав поп
1965. Горки део реке рибар
1965. Инспектор шеф рачуноводства
1965. Непријатељи
1966. Коњух планином Ћутљиви
1966. Понедељак или уторак
1966. Сретни умиру двапут Као Заја
1966. Време љубави
1967. Боксери иду у рај Свети Петар
1967. Бомба у десет и десет Шпијун
1967. Буђење пацова Крманош
1967. Дим Габен
1967. Македонска крвава свадба
1968. Брат доктора Хомера Атанас, вођа банде
1968. Рам за слику моје мајке Ускок
1968. Сунце туђег неба Рајко Ђоковић „Курјак“
1968. Узрок смрти не помињати Столар
1969. Битка на Неретви Шофер Јордан
1969. Догађај Деда
1969. Хороскоп Видаков отац
1969. Кад чујеш звона Гара
1969. Моја страна света
1969. Заседа Домаћин
1970.-те
1970. Бабље лето
1970. Лепа парада Шинтер
1970. Жарки Обрад
1970. Живот је масовна појава Маестро
1971. Доручак са ђаволом Димитрије
1971. Моја луда глава капетан
1971. Опклада Млинар Видоје
1971. Жеђ Вујче из Америке
1971. Црно семе Маки
1972. Мајстор и Маргарита Азазело, Сатанин слуга
1972. Трагови црне девојке Паја
1972. Валтер брани Сарајево Отправник возова
1972. Шешир професора Косте Вујића Професор Коста Вујић
1973. Камионџије Павле Паја Чутура
1973. Паја и Јаре Павле Паја Чутура
1973. Размеђа Пајо
1975. Доктор Младен Радован Тадић
1975. Наивко газда Веља
1975. Сељачка буна 1573. Фрањо Тахи
1976. Чувар плаже у зимском периоду Буда
1976. Повратак отписаних Поштар Јоца
1976. Салаш у Малом Риту Паја
1977. Бештије Пијаниста
1977. Хајка Филип Бекић
1977. Лептиров облак Крцков отац
1977. Пас који је волео возове Стриц
1978. Није него Марков отац
1978. Павиљон VI Никита
1978. Последњи подвиг диверзанта Облака Облак
1978. Тигар Тигров тренер
1978. Трен Љуба „Кврга“
1979. Другарчине Ћале
1979. Паклени оток Бартул
1979. Последња трка Микош
1979. Прико сињег мора
1980.-те
1980. Хајдук Газда Урошевић
1980. Ко то тамо пева Кондуктер
1980. Мајстори, мајстори Домар
1980. Петријин венац Кафеџија
1980. Посебан третман Директоров отац
1981. Берлин капут Обрен Јакшић
1981. Лаф у срцу Зидар
1981. Шеста брзина Психијатар
1981. Сјећаш ли се Доли Бел? Ујак (дајџа)
1981. Сок од шљива Љуба
1982. 13. јул Периша Благотин
1982. Далеко небо
1982. Идемо даље Драгиша
1982. Маратонци трче почасни круг Милутин
1982. Мирис дуња Јозо
1982. Недељни ручак друг Јерковић
1982. Сутон
1983. Хало такси Чистач ципела
1983. Медени мјесец Лаза
1984. Камионџије опет возе Павле Паја Чутура
1984. О покојнику све најлепше Вук Лукић
1984. Камионџије поново возе Павле Паја Чутура
1984. Рани снег у Минхену
1984. Војници Пријатељ Мишиног оца
1985. Дебели и мршави Јован Купусић
1985. Отац на службеном путу Маликов деда
1985. Живот је леп Газда кафане Крушчић
1986. Од злата јабука Страхиња

Награде и признања[уреди]

Године 1959. добио је тек основану Седмојулску награду СР Србије за филмску уметност, а касније и награду за животно дело „Славица“ на фестивалу у Нишу.

Иако често у ситуацији да прихвати све што му понуде, глумио је и у филмовима најистакнутијих редитеља, па му је улога дједа Јуре у „Догађају“ (1969) Ватрослава Мимице донела „Октобарску награду“ града Београда и „Цара Константина“ у Нишу, улоге у филмовима „Хајка“ (1977) Жике Павловића, „Бештије“ (1977) Живка Николића и „Повратак отписаних“ (1976) Александра Ђорђевића.

Златну арену“ на фестивалу у Пули 1977. године добија за исте филмове, а уједно и за улогу у остварењу „Лептиров облак“, иначе ауторско остварење редитеља З. Рандића. Исте године за ову улогу добија и награду „Цар Константин“ у Нишу.

За улогу у филму „Размеђа“ из 1973. године, редитеља Креше Голика добија „Гран При“ на фестивалу у Нишу.

Занимљивости[уреди]

  • Надимак Павла Вуисића је био Паја, али и Паја Чутура по истоименом лику из серијала Камионџије.
  • Није имао успеха у покушају да се упише на глумачку академију.
  • Био је боем[3] и особењак посебне врсте (слободно време је проводио на реци Сави, далеко од друштвене и културне јавности, никада није изговарао текст како је написан, није прихватао своје материјално учешће у филму, непрофесионалност, губљење времена, свој је рад наплаћивао одмах).
  • Двадесет једну годину после Павлове смрти, 2009. године је објављен документарни роман о његовом животу. Романсирана биографија аутора Александра Ђуричића[3], објављена је у издању издавачке куће ВБЗ Београд и Блица и носи наслов „После фајронта” (ISBN 978-86-7998-085-4.).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

 IMDb  Павле Вуисић на IMDb-ју ((en))