Павле I Романов
Из Википедија
Павле I, цар Русије или Павле I Романов (рус. Павел I Петрович, 1. октобар 1754. — 23. март 1801) био је руски цар од 1796. до 1801. Прожет идејама витештва, бранио је Малту и од Наполеона и од Велике Британије и пружио је заштиту малтешким витезовима. Постао је и велики мајстор малтешких витезова.
Садржај |
[уреди] Детињство
Син је Петра III и Катарине Велике. Након што је убила свога супруга Катарина Велика је говорила да његов отац није Петар III , него њен љубавник Сергеј Салтиков. Међутим дечак је био сличан Петру III. Павле је првих седам година живота провео под контролом старе царице Елизабете.
[уреди] Рани живот
По свој прилици његови односи са мајком нису били најбољи, о чему је сведочио британски амбасадор. Прва супруга му је умрла при породу. По други пут се оженио 1776. са Софијом Доротејом од Виртемберга, која је добила руско име Марија Фјодоровна. У то време је веровао да га је мајка намеравала убити као што је убила његова оца. Катарина Велика га је на то удаљила из дворског савета и држала га на одстојању. Са новом супругом је током живота имао десеторо деце. Када се 1777. родио будући цар Александар I Романов царица им је поклонила велики посед Павловск. Павле и његова супруга су много путовали по Европи од 1781. до 1782. Царица им је 1783. дала велико имање Гачина са пуком војника, које је Павле могао да тренира по пруском моделу.
[уреди] Цар
Павле је постао цар након што је умрла Катарина Велика 5. новембра 1796. Тада се говорило да је царица Катарина оставила тестамент по коме је Павла искључила из линије наслеђивања и да је одредила да цар буде његов син, тј њен унук Александар I Романов. Чим је царица умрла Павле је кренуо у потрагу да нађе и уништи тестамент. Царица је доста дуго држала Павла у страху да он неће бити наследник. Због претрпљеног страха, једна од првих мера новог цара је било доношење закона о наслеђивљу династије Романов.
За време прве године власти поништио је многе законе своје мајке. Дозволио је најпознатијем критичару Катарине Велике Александру Николајевичу Радишчеву да се врати из прогонства у Сибиру. С друге стране оптуживао је људе да су јакобинци и протеривао би их и због ношења француске одеће или читања француских књига. Свога оца Петра III сахранио је са великим почастима. Катарина Велика је пред своју смрт спремал војску за напад на персију. Павле је опозвао и ту одлуку своје мајке.
Осим Радишчева ослободио је Новикова и Тадеуша Кошћушка, али ову двојицу је држао у кућном притвору. Руско племство је сматрао декадентним и корумпираним. Имао је намеру да ствари витешке идеале и да очисти руски двор и племство од неморала из доба владавине његове мајке. Богато је наградио оне који су подржали његова залагања за успоставу витешких идеала у русдком друштву. Казнио је оне, који нису делили његов витешки поглед на свет. Сменио је 7 фелдмаршала и 333 генерала.
Изабран је за Великог мајстора малтешких витезова. Наполеон је заузео Малту, па су малтешки витезови нашли уточиште у Русији. Успоставио је руску традицију малтешких витезова унутар царских редова у Русији. Саградио је три скупа замка око Москве. Са Аном Лопукином је по свој прилици исто имао однос близак платонском односу у његовом идеалу витешког понашања.
[уреди] Ратови
Након Наполеонова освајања Малте 1798. Павле је био разљућен и одлучио је да освети протеривање малтешких витезова. Суделовао је у рату друге коалиције против Наполеона. Русија је 1798. објавила рат Француској. Послао је Суворова да се бори против Наполеона. Суворов је 1799. ослободио северну Италију, а касније крећу на Шајцарску, где је Суворов погинуо. Адмирал Ушаков и руска флота су изводили операције у Средоземљу.
Малту је од Наполеона преотела Велика Британија. Павле је захтевао да се Малти врати независност. Пошто је то Британија одбила Русија је склопила мир са Наполеоном. Тада је разматрао планове да освоји Британску Индију, било са Французима било сам.
[уреди] Атентат
Павле је стекао много непријатеља. Његови покушаји наметања витешког понашања одбијали су и многе његове саветнике. Осим тога открио је да је царски трезор био покрадан. Његова политика је многим племићима представљала сметњу.
Заверу против њега су организовали Петар Алексјевич Пален, Никита Петрович Панин и адмирал Рибас. који је умро пре извршења плана. Завереници су 11. марта 1801. убили цара Павла. Један скуп отпуштених официра предводио је генерал Бенигсен. Покушали су да натерају цара да потпише абдикацију. Цар је пружио отпор, па су га убили. Наследио га је син Александар I Романов, који је био упознат да постоји завера. Завереници су били повезани са Великом Британијом, која је очекивала да ће јој Русија објавити рат због Малте.
[уреди] Деца
- Александар I Романов (1777—1825), наследио је Павла као цар Русије
- Константин Павлович (1779—1831) одреакао се наслеђивања 1822
- Александра Павловна (1783—1801) удала се за надвојводу Јозефа Антона од Аустрије, сина Леополда II
- Елена Павловна (1784—1803)
- Марија Павловна (1786—1859) удала се за Карла фридриха, великог војводу од Захсена-Вајмара-Ајзенаха
- Екатерина Павловна (1788—1819) удала се за војводу Петра од Олденбурга и за другог краља Вилхелма I од Виртемберга
- Олга Павловна (1792—1795)
- Ана Павловна (1795—1865) удала се за краља Вилијама II од Холандије
- Николај I Романов(1796—1855) био је цар Русије од 1825. до 1855.
- Велики војвода Михајл Павлович од Русије (1798—1849)
[уреди] Литература
- A reasonable and balanced picture of Paul I, can be gained from: Hugh (Ed) Paul I: A reassessment of His Life and Reign, University Center for International Studies, University of Pittsburgh, 1979
- For Paul's early life: K. Waliszewski, Autour d'un trone (Paris, 1894), or the English translation, The Story of a Throne (London, 1895), and P. Morane, Paul I. de Russie avant l'avenement (Paris, 1907)
- For Paul's reign: T. Schiemann, Geschichte Russlands unter Nikolaus I (Berlin, 1904), vol. i. and Die Ermordung Pauls, by the same author (Berlin, 1902)
- Other readings: (in Russian) V.V.Uzdenikov. Monety Rossiyi XVIII-nachala XX veka (Russian coinage from XVIII to the beginning of XX century). Moscow - 1994. ISBN 5-87613-001-X
[уреди] Спољашње везе
- http://www.alexanderpalace.org/palace/Paul.html
- ((ру)) Павле I - Prince of Gatchina. сажетак & „Бедни, бедни Павле“ филм Виталија Мељникова
- Питање Павловог лудила
- Од Годунова до Николаја II
| Претходник: Катарина Велика |
 Руски цареви (1796—1801) |
Наследник: Александар I Романов |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
