Пажња

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пажња је вољна ментална усмереност и усредсређеност на одабран број релевантних елемената који имају средишње место у свести, уз занемаривање мноштва осталих, ирелевантних. Током процеса пажње, повећана је напетост мишића, повећана циркулација крви у мозгу, ширење зеница и сл., чији је смисао бољи пријем дражи и јасније опажање. Данас се сматра да је за будност одговорна нервна структура ретикуларна формација. Она бројним ипулсима одржава мозак у будном стању.[1]

Пажња има неколико својстава од којих су најважније усмереност и селективност. Усмереност је прилагођавање организма за бољи пријем дражи, а селективност последица јасније свести на дражи на које смо усмерили пажњу.

Критеријуми пажње:

  • обим,
  • трајање,
  • флуктуација,
  • интензитет.

Пажња је својство свих психичких процеса.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.