Пажња
Из Википедије, слободне енциклопедије
Пажња је вољна ментална усмереност и усредсређеност на одабран број релевантних елемената који имају средишње место у свести, уз занемаривање мноштва осталих, ирелевантних. Током процеса пажње, повећана је напетост мишића, повећана циркулација крви у мозгу, ширење зеница и сл., чији је смисао бољи пријем дражи и јасније опажање. Данас се сматра да је за будност одговорна нервна структура ретикуларна формација. Она бројним ипулсима одржава мозак у будном стању.[1]
Пажња има неколико својстава од којих су најважније усмереност и селективност. Усмереност је прилагођавање организма за бољи пријем дражи, а селективност последица јасније свести на дражи на које смо усмерили пажњу.
Критеријуми пажње:
- обим,
- трајање,
- флуктуација,
- интензитет.
Пажња је својство свих психичких процеса.
Извори [уреди]
- ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
 |
Овај незавршени чланак Пажња везан је за психологију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
