Палеобалкански језици

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Палео-балкански народи)

Палеобалкански језици су различити изумрли индоевропски језици који су говорени на простору Балканског полуострва у античкој доба. Хеленизација, романизација и словенизација на балканском подручју узроковале су да су једини савремени насљедници модерни грчки језик, који поријекло води од старогрчког, и албански, који је еволуирао из палеобалканског језика, да ли илирског, трачког или дакијског или неког другог сличног говора.[1][2][3]

Језици[уреди | уреди извор]

Антички грчки и римски писци биљеже да се на Балканском полуострву говоре сљедећи језици, поред грчког:

Иако су сви ови језици дио шире индоевропске језичке породице, међусобна веза између њих је непозната. Класификација језика који су говорени у региону је озбиљно отежана, јер су извори веома оскудни. Штавише, многи појединци су објавили студије о овим језицима које имају снажне националистичке интересе, а што може угрозити научну вриједност њиховог рада. На примјер, током првог десетљећа 21. вијека Македонска академија наука и умјетности је промовисала обману да је египатско демотско писмо на Камену из Розете писано раним словеним идионимом, сродно данашњем македонском, а то је био изворни језик античких Македонаца.[6][7][8]

Хипотеза о подгрупама[уреди | уреди извор]

Илирски је група познатих индоевропских језика чија је повезаност са другим индоевропским језицима, као и са језицима палеобалканске групе, од којих многе могу бити изданци илирског, слабо схваћена због недостатка података и још се испитује. Илирски језици се често сматрају кентумским дијалектима,[тражи се извор] али се ово не потврђује јер постоје назнака сатемизације. Данас, главни извори ауторитативних информација о илирском језику састоји се од неколико илирских ријечи цитираних у класичним изворима, као и у бројним примјерима илирских антропонима, етнонима, топонима и хидронима.

Груписање илирског са месапским је предлагано већ један вијек, али то остаје непотврђена хипотеза. Теорија је заснована на класичним изворима, археологији, као и на ономастичким разматрањима. Месапска материјална култура има бројне сличности са илирском материјалном културом. Поједини месапски антропоними су веома блиски илирским еквивалентима.

Груписање илирског са венетским и либурнским, који је говорен на подручју сјевероисточне Италије и Либурније, такође је предложено. Сада постоји консензус да је илирски био потпуно другачији од венетског и либурнског,[9] али блиски језички однос није искључен и још се истражује.

Друга хипотеза предлаже груписање илирског са дакијским и трачким у трачко-илирску грану,[10] а конкурентна хипотеза предлаже уклањање илирског из дако-трачке групе у корист мизијског.[11] Класификација самог трачког је несигурна.

Мјесто пенијског остаје нејасно. У проучавању пенијског није утврђено много тога, а поједини лингвисит не препознају подручје пенијског као одвојено од илирског или трачког. Класификација старомакедонског и његова веза са грчким је такође предмет истраживања, са чврстим изворима који указују да је старомакедонски заправо варијација дорског грчког, али постоји и могућност да су само повезани преко мјесног језичког савеза.[12]

Фригијски, с друге стране, сматра се да је највјероватније уско повезан са грчким.[13]

Албански[уреди | уреди извор]

Албански језик се сматра тренутни лингвистичким консензусом који се развио из негрчких, античких индоевропских језика региона. Поједини научници вјерују је изведен из илирског, док други сматрају да своје коријене има у трачког језику.[14][2]

Савремене студије[уреди | уреди извор]

Савремене студије[15][16][17] показују да тврње о блискости грчког и фригијског () са јерменским нису потврђене у језичком материјалу.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Introduction to Albanian”. lrc.la.utexas.edu (на језику: енглески). Приступљено 29. 6. 2019. 
  2. ^ а б Quiles & López-Menchero 2009, стр. 89.
  3. ^ Wilkes (1995, стр. 280): "...the Albanian culture...is an inheritance from the several languages, religions and ethnic groups known to have inhabited the region since prehistoric times, among whom were the Illyrians."
  4. ^ Strazny, Philipp (2013). Encyclopedia of Linguistics (на језику: енглески). Routledge. стр. 116. ISBN 9781135455224. Приступљено 29. 6. 2019. 
  5. ^ Tomic, Olga M. (2006). Balkan Sprachbund Morpho-Syntactic Features (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 38. ISBN 9781402044885. Приступљено 29. 6. 2019. 
  6. ^ Tome Boshevski, Aristotel Tentov, Tracing the script of the Ancient Macedonians. This paper presents the results of research realized within the project "Deciphering the Middle Text of the Rosetta Stone", supported by Macedonian Academy of Sciences and Arts, 2003 – 2005.
  7. ^ Tome Boševski, Aristotel Tentov, Rosetta Stone - The Monument of Ancient Macedonian Pre-Slavic Script and Language. This paper presents the results of research realized within the project "Deciphering the Middle Text of the Rosetta Stone", supported by Macedonian Academy of Sciences and Arts, 2003 – 2005.
  8. ^ Boševski, Tome; Tentov, Aristotel (9. 3. 2017). „COMPARATIVE ANALYSIS OF THE RESULTS OF DECIPHERING THE MIDDLE TEXT ON THE ROSETTA STONE”. Contributions, Section of Natural, Mathematical and Biotechnical Sciences. 31 (1-2). doi:10.20903/csnmbs.masa.2010.31.1-2.23. 
  9. ^ Wilkes, J. J. (2000). The Illyrians (на језику: енглески). B. Blackwell. стр. 183. Приступљено 29. 6. 2019. „We may begin with the Venetic peoples, Veneti, Carni, Histri and Liburni, whose language set them apart from the rest of the Illyrians... 
  10. ^ Cf. Paglia, Sorin (2002),"Pre-Slavic and Pre-Romance Place-Names in Southeast Europe." 'Proceedings of the 8th International Congress of Thracology', Sofia, Bulgarian Institute of Thracology – Europa Antiqua Foundation - Bulgarian Academy of Sciences, I, 219–229, who states: "According to the available data, we may surmise that Thracian and Illyrian were mutually understandable, e.g. like Czech and Slovak, in one extreme, or like Spanish and Portuguese, at the other."
  11. ^ Vladimir Georgiev (1960), Raporturile dintre limbile dacă, tracă şi frigiană, "Studii Clasice" Journal, II, 1960, 39-58.
  12. ^ Masson, Olivier (2003) [1996]. „[Ancient] Macedonian language”. Ур.: Hornblower, S.; Spawforth A. The Oxford Classical Dictionary (revised 3rd изд.). USA: Oxford University Press. стр. 905—906. ISBN 0-19-860641-9. 
  13. ^ Brixhe, Cl. "Le Phrygien". In Fr. Bader (ed.), Langues indo-européennes, pp. 165-178, Paris: CNRS Editions.
  14. ^ Austin (2005, стр. 698): "Some argue that the language has its origins in ancient Illyrian; others hold that it has its roots in ancient Thracian tongue."
  15. ^ Vavroušek P. (2010). „Frýžština”. Jazyky starého Orientu. Praha: Univerzita Karlova v Praze. стр. 129. ISBN 978-80-7308-312-0. 
  16. ^ J. P. Mallory, Douglas Q. Adams. (1997). Encyclopedia of Indo-European culture. London: Fitzroy Dearborn Publishers. стр. 419. ISBN 9781884964985. 
  17. ^ Brixhe C. (2008). „Phrygian”. The Ancient Languages of Asia Minor. New York: Cambridge University Press. стр. 72. 

Литература[уреди | уреди извор]