Палман Брахт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Палман Брахт

Пошаљи фотографију

Датум рођења: нема података 1290.
Место рођења: Штајерска (модерна Аустрија)
Датум смрти: 1363.
Место смрти: највероватније Дубровник

Палман Брахт (лат. Palman (us) Teutonicus Capitanus gentis armigens, *око 1290. -† после 1355), витез пустолов и вођа немачких најамника у Србији за време краља, потом цара Стефана Душана.[1]

Младост и живот до сусрета са Стефаном Душаном[уреди]

Палман Брахт рођен је у аустријској провинцији Штајерској крајем XIII века.[2] Рођен је са дефектом усана познатим као двострука зечја усна. Детињство и младост провео је на очевом двору у Штајерској да би са 13 година постао двородржица (паж). У 16-ој години је отишао у службу Хајнриха од Истрије код кога је започео витешку службу и где је остао све до 1310. године када је због очеве смрти отпутовао натраг у Штајерску где је ступио у службу кнеза од Аустрије, који га је на церемонији удавања своје кћерке прогласио за витеза. Са 27 година је оперисао зечју усну у Венецији због неузвраћене љубави извесне грофице из своје домовине. Међутим, ни то није помогло па је Палман неколико следећих година провео на турнирима широм Немачког царства где је изгубио један прст. Како није успео да добије узвраћена осећања ни после толико доказа своје љубави Палман полази на пут у Свету Земљу, али пролазећи кроз Зету и Приморје одлучује да се са својим сапутницима придружи Стефану Душану као витез најамник са титулом капетана најамничке алеманске гарде.

Служба у Србији[уреди]

Палман је у Душанову службу ступио око 1331. године када му је било око 40 година. Поуздано се зна да је учествовао у боју на Породимљи, после кога је Душан проглашен за краља Србије. Током побуне зетског војводе Богоја и арбанашког кнеза Димитрија Суме један одред немачких најамника (вероватно чета) под вођством Палмановог сестрића Георга је послат у гушење побуне из ког су се вратили као победници. Године 1336. радило се на томе да се Стефан Душан споразумно разведе од Јелене, сестре бугарског цара Јована Александра због Јеленине немогућности да са Душаном има потомке. Истовремено је одлучено да се Душан ожени Јелисаветом, кћерком немачког цара Фридриха Лепог. Палман, као једини на српском двору који течно говори немачки, био је одабран да води преговоре у име Душана, и он је исте године отпутовао за Аустрију. Како је књегињица Јелисавета, чувши за кога треба да се уда, напрасно умрла Палманово посланство се вратило у Србију незавршеног посла.[3]

Када је Стефан Душан склопио савез са византијским бегунцем Јованом Кантакузеном и када је договорено да обојица освајају византијску територију Душан је заузео Бер, важан град у Тракији. У њега је као заштитни корпус упућена Палманова јединица. Међутим, Кантакузен је касније те године на превару повратио Бер и допустио Палману да са својом војском напусти град док је Србе задржао као таоце.

У лето 1355. године, посланици папе, предвођени бискупом Петром Томом су стигли у Србију са мисијом да цара Душана и царску породицу преведу у Унијатску веру и припреме Србију за покрштавање. Душан је, променивши мишљење о унији, забранио католицима у својој војсци да присуствују миси коју је бискуп одржао, запретивши да ће ослепети свакога ко ту наредбу прекрши. Палман и читава алеманска гарда су пркосно присуствовали миси говорећи да је њима важнија вера од службе цару. Бискуп Петар Тома је у повратку, после неуспешно извршеног задатка, посетио Мађарског краља Луиса Првог и заговарао рат против Србије.

После Душанове смрти[уреди]

Стефан Душан умро је 20. децембра 1355. године. После тог догађаја Палман је отишао у службу Душанове сестре Теодоре, удовице хрватског бана Младена III Шубића који је умро за време куге 1348. године. У њеној служби је остао вероватно до краја живота јер о његовој даљој судбини нема података. Претпоставља се да је умро око 1363 у Дубровнику.

Извори[уреди]