Палпација (медицина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Палпација (пипање) трбуха прстима руке

Палпација,пипање, (лат. palpatio), је поступак у медицини којим се процењује квалитет осећаја, који испитивач добија пипањем, рукама, одређених делова тела болесника. Палпација је једна од метода објективног (физикалног) прегледа и служи за прикупљање знакова болести. Палпација захтева од испитивача добро знање основних медицинских дисциплина (нормалне и патолошке анатомије, нормалне и патолошка физиологије итд.) али и велико, кроз свакодневну праксу стечено искуство, способност уочавања ненормалности и правилно тумачење резултата палпације.[1] [2]

Врсте осећаја у палпацији[уреди]

Стављењем руку на поједине делове тела испитаника, испитивач (лекар) прима следеће осећаје;

  • Осећај додира, омогућава испитивачу стварање различитих утисака о додирнутом делу тела, који се најбоље остварује врховима јагодица прстију, (који су најосетљивије на додир).
  • Осећај треперења, испитивач оставрује полагањем доње стране шаке на испитивани део тела.
  • Осећај покрета, испитивач остварује додиром коже пацијента дорзалном страном шаке или пристима.
  • Осећај положаја, испитивач остварује пипањем врховима прстију.
  • Осећај топлоте, (температуре), или температурне разлике појединих делова или целог тела, испитивч остварје прстима или горњом страном шаке, које полаже на површину коже.
  • Осећај чврстине, остварује се пипањем врховима прстију.

Врсте палпације[уреди]

Површна палпација[уреди]

Има за циљ, да на појединим деловима тела, утврди постојање остељивости и отпора на пипање. Изводи се лаганим пипањем, испруженим прстима и доњом страном шаке ...„која не сме да утоне више од једног сантиметра“... у испитивани део тела.

Дубока палпација[уреди]

Служи за утврђивање стања остљивости предела, који се налазе дубље испод површине тела и за евентуално утврђивање промена које нису откривене површним пипањем. Она се изводи након површне палпације, постављањем прстију руке на испитивани деоа тела ...„и њиховим утискивањем до дубине од 4 до 5 см“... Посебан облик дубоке палпације је оберучна палпација, којом се обема рукама обухвата нека маса, и на тај начин процењује њен квалитет.

Балотман[уреди]

Ударна палпација или балотман је посебан облик палпације којом се потискује наглим покретима прстију нека слободна чврста маса у дубини течности присутне у телу (асцитес), након чега се прима и процењује, осећај повратног удара те масе у прсте испитивача.

Треперење[уреди]

Је посебан начин испитивања грудног коша палпацијом, који има и назив фремитус (лат. fremitus pectoralis). Овом врстом палпације, која се изводи стављањем дланова и прстију интимно уз симетричне делове грудног коша, региструје се турбуленција ваздуха која пролази кроз дисајне путеве, након што испитаник гласно изговаа речи у којима је глас „р“ у средини речи испред самогласника (пример; тараба, труба, итд). У случају постојања било какве препреке у дисајним путевима, треперење је ослабљено или угашено (ателектаза, плеурални излив, прираслице плућне марамице, страно тело у бронху, упала плућа, тумори итд).

Палпација треперења примењује се и у кардиологији када се процењује треперење предсрчаног предела и великих крвних судова срца. треперење срца може бити синхроно са систолом или са дијастолом или може бити систоло-дијастолно треперење. Најчешће се среће код сужења великих крвних судова срца, промена на срчаним залисцима, дефекта коморске прегреде, ануризме грудне аорте итд.

Таласање[уреди]

Ова метода пипања примењује се за процену слободне течности у телеснаим шупљинама (трбух). Доказивање слободне течности постиже се пријемом осећаја таласања маса у длановима једне руке испитивача, након потискивања супротне стране зида испитиване шупљине другом шаком.

Флуктуација[уреди]

То је метода палпације која се примењује за пипање отечених предела тела (зглобови, поткожно ткиво, итд). Изводи се тако што се једном руком, врши притисак са бочне старне отеклине, а врховима прстију друге руке, постављене са супротне, бочне стране опипава покретање течног садржаја у отеченом делу тела.

Значај палпације[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  2. ^ Ристић С. М. Клиничка пропедевтика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990.
  3. ^ Пешић М. Х. Љ. Интерна пропедевтика, Просвета, Ниш 1991.
  4. ^ Поповац. Д, Болести плућа и пропедевтика, Привредни преглед, Београд 1987.

Види још[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Палпација (медицина)
Утврђивање болести
Историја болести ГенералијеАнамнезаСадашња болестСадашње стање по системимаРаније болестиНавике болесникаПородична анмнезаСоцијално-епидемиолошки подациАнамнезни закључак
Физикалан преглед ИнспекцијаПеркусијаПалпацијаАускултација
Допунска испитивања Инвазивна дијагностикаМинимално инвазивна дијагностикаНеинвазивна дијагностика