Панкрти

С Википедије, слободне енциклопедије
Панкрти
Панкрти на фестивалу Нисомнија 2009.
Музички рад
Активни период1977—1987, 2007-данас
Место оснивањаЉубљана, Словенија
ЖанрПанк рок
Чланови
Садашњи члановиПетер Ловшин (активан члан од 2007)
Бого Претнар (активан)
Душан Жебнар
Марц Каваш
Борис Крамберг (активан)
Славц Цолнарич (активан)
Митја Пријатељ
Грегор Томц
Матјаж Гантар
Иван Карл (турнеја 2007)

Панкрти (Копилад на словеначком) је словеначки панк-рок бенд из Љубљане који је био активан од 1977. до 1987, а од 2007. бенд је поново активан.

Чланови бенда су били Петер Ловшин (композитор/певач), Борис Крамбергер (бас), Душан Жиберна (гитара), Бого Претнар (гитара), Марко Каваш (гитара), Славц Цолнарич (бубњеви), Митја Пријатељ (гитара), Грегор Томц (композитор/менаџер) и једно време Матјаж Гантар (био је један од најбогатијих Словенаца и бизнисмен до 2018, када је умро). Од 2007. и поновне активације бенда, чланови су Ловшин, Претнар, Крамбергер и Цолнарич.

Они су један од најважнијих југословенских панк бендова и један од првих панк бендова формираних у некој комунистичкој држави.

Историја[уреди | уреди извор]

Панкрти су основани 1977. у Кодељеву, предграђу Љубљане. Први наступ су имали 18. октобра 1977. у гимназији на Мостама, где су се представили са компилацијама од Секс Пистолса, Клеша, Њујорк долса, Дед бојса уз неколико властитих ствари. Занимљиво је да су након тог наступа, концерти у тој средњој школи били забрањени следећих десет година. Уз помоћ Игора Видмара издали су свој први сингл Лублана је булана / Лепи ин празни (снимљен у италијанској Горици), који је постигао приличан успех како у Југославији тако и изван ње.

Први албум су издали 1980. под називом „Долгцајт“ (Досада) и тада постају популарни широм Југославије. 1982. издају свој други албум „Државни љубимци“, а иако је од словеначких критичара овај албум дочекан „на нож“, најпознатији југословенски музички часопис за савремену музику, „Џубокс“, прогласио је „Државне љубимце“ за плочу године.

Две године касније, 1984, Панкрти снимају свој трећи албум, по већини критичара најбољи - „Рдечи албум“ (Црвени албум). Тај албум највише је остао запамћен по песми „Bandiera rossa“ (Црвена застава), али и песмама попут „Гора“ и „Ударник силе“. Рдечи албум остао је најпродаванији албум Панкрта.

Годину касније, 1985. издају четврти албум, „Песми справе“, а пети и последњи студијски албум пре разлаза бенда, „Секспок“, издају 1987. године, снимљен је у студио Смолец у Загребу.

Један од последњих концерата су имали 10. децембра 1987. у љубљанској Хали Тиволи, а назвали су га „Задњи пого“.

Панкрти 1. децембра 2007. одржавају повратнички концерт у распродатој Хали Тиволи, на месту њиховог опроштајног концерта, као прославу њихове 30. годишњице, а после Љубљане као део слављеничке турнеје одржали су концерте у Осијеку, Новом Саду, Београду, Дубровнику и Загребу. Тада је поред Петра Ловшина, Бога Претнара, Бориса Крамбергера и Славца Цолнарича, свирао и гитариста Иван Карл.[1][2] Од тада су имали више наступа у Словенији, Хрватској и Србији.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Омот албума DOLGCAJT из 1980.

Албуми[уреди | уреди извор]

  • 1978. - Lublana je bulana
  • 1980. - Dolgcajt
  • 1982. - Državni ljubimci
  • 1984. - Rdeči album
  • 1985. - Pesmi sprave
  • 1987. - Sexpok

Синглови / ЕП-ови[уреди | уреди извор]

  • 1978. - Lublana je bulana / Lepi in prazni
  • 1981. - Namesto tebe
  • 1985. - Slovan / Adijo Lublana

Албуми уживо[уреди | уреди извор]

  • 1982. - Svoboda '82
  • 2007. - Behind The Iron Curtain Live

Компилације[уреди | уреди извор]

  • 1981. - Novi punk val
  • 1992. - Zbrana dela 1977—1988
  • 1994. - Zbrana dela II
  • 1996. - Zaboj (Antologija 77-87)
  • 2006. - Pankrti 06 (Tribute to Pankrti)
  • 2008. - Nič se ne premakne

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Панкрти поново свирају заједно, www.popboks.com Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2011), Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Lublana je bila znova bulana, www.popboks.com Архивирано на сајту Wayback Machine (12. март 2008), Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]