Панонска кнежевина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панонска кнежевина
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Regnum of Braslav.PNG
Панонска кнежевина (884—896)
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Главни град Сисак
Друштво
Званични језици Старословенски језик
Религија Паганизам, хришћанство
Владавина
Облик владавине Кнежевина
Титула владара Кнез
Владар Војномир
Историјско доба Средњи век
Оснивање 790.
Престанак 925.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Historical map of the Balkans around 582-612 AD.jpg Аварски каганат Кнежевина Угарска Italy and Illyria 1084 v2.svg
Портал:Историја

Панонска кнежевина је била јужнословенска држава, која је постојала у 9. веку и заузимала највећим делом северне (панонске) пределе данашње Хрватске (Баније, Славоније, Загорја, итд), а у мањој мери и делове данашње Словеније, Босне и Херцеговине и Србије. Престоница државе био је град Сисак.

Назив[уреди]

Панонска кнежевина позната је у историографији и изворима под разним именима: Панонска Хрватска'[1], Посавска Хрватска[2], Савско-дравска кнежевина, Кнежевина између Драве и Саве,[3] Држава / краљевство између Драве и Саве (лат. "regnum inter Dravum et Savum")[4], Јужна Панонија[5], Панонија Савија[2], Доња Панонија (лат. "Pannonia Inferior")[2], Славонија[6][2], итд.

Франачки хроничар Ајнхард у својим Аналима, описијући устанак Људевита Посавског, који је владао великим делом овог подручја, назива тог словенског кнеза "... Људевитом, кнезом Доње Паноније..." (...Liudewiti, ducis Pannoniae inferioris...), који је бежећи пред Францима из Сиска пребегао "... Србима за који се народ казује да заузима велики део Далмације..." (...Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur...)[7].

Ова кнежевина позната је у хрватској и делу бивше југословенске историографије и под именом Панонска Хрватска, али тај назив није поткрепљен примарним историјским изворима[8], а промовисан је од стране хрватских историографа 19. века[9], у време националног буђења Хрвата, који су га једноставно преузели од "оца хрватске историографије" Ивана Лучића[8]. Појам је настао из потребе да се раносредњевековна Хрватска јужно од реке Купе, историјски и правно повеже са Панонском кнежевином.

Иако назив Панонска Хрватска није поткрепљен примарним историјским изворима, он се током времена усталио у домаћој и страној литератури, што је, према неким мишљењима, резултат извесних политичких компромиса у оквиру бивше југословенске заједнице. До таквих компромиса, по тумачењу одређених српских историчара, дошло је након националног изјашњавања католичког становништва Славоније штокавског наречја (Шокци), за које се до последњих деценија 19. века у неким изворима користио и назив Срби католици, а након хрватизације спроведене од стране аустроугарског чиновништва, назив Хрвати[10].

Према неким тумачењима, назив "Панонска Хрватска" се усталио у делу стране историографске литературе, због некритичког прихватања резултата историјских истраживања хрватских романтичарско-националистичких аутора, односно, као што наводи угледни амерички историчар Џон Фајн (John V. A. Fine Jr.):

Викицитати „Рана средњевековна хрватска историја се уклапа у смисао старе изреке: што више учиш, све мање знаш. Док сам био на основним студијама историје Балкана, мислио сам да знам доста тога о Хрватској. Међутим, како сам даље проучавао Хрватску, испоставило се да су једна по једна „чињеница“, које сам раније знао, заправо сумњиве, засноване на спорним или непостојећим изворима. Већина постојеће литературе на западњачким језицима о средњевековној Хрватској је изузетно оскудна, и често умрљана националистичким предрасудама. (...) Већина података написаних о средњевековној хрватској историји потиче из познијих (седамнаести и осамнаести век) наративних историја.“
(John V. A. Fine Jr, The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century, The University of Michigan Press, 1991, стр. 248)
Овај чланак је део серије о
историји Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске:

Становништво[уреди]

Као и у вези назива Панонске кнежевине, постоје размимоилажења и око виђења њеног етничког састава у времену досељења словенског становништва. Већина хрватских историчара од 19. века до данас, сматра да су је у раном средњем веку насељавали Хрвати, док одређени српски научници (историчари и археолози) тврде да се радило о Србима[11]. И једни и други своја теоретска упоришта траже у историјским изворима од 7-9. века, али за дефинитиван одговор на то спорно питање нису пронађени поуздани подаци. Такође постоји и "карантанско-панонска теорија", идејно зачета још крајем 18. и почетком 19. века код Антона Томажа Линхарта и Јернеја Копитара, по којој је велики део становништва данашње северозападне Хрватске, кајкавског наречја, од давнина био словеначког порекла[12].

Хрватски историографи се углавном ослањају на један извор из Порфирогенитовог дела "О управљању царством", где се наводи да се од Хрвата који су се населили у Далмацији део народа оделио и завладао Илириком и Панонијом[13]. Међутим, поједини хрватски стручњаци за историју средњег века, попут Наде Клаић, обратили су пажњу на нерешено питање - зашто се у Славонији током средњег века не појављују трагови хрватског имена?[14]. Такође је и међу угледним српским историчарима било оних који су сматрали да Људевит Посавски, један од поменутих владара Панонске кнежевине из раних средњевеконих извора, није могао да буде Хрват, пошто се у тадашњим примарним изворима (Ајнхардова "Франачка хроника") народ Хрвата, за разлику од Срба, још не помиње на тлу римских провинција Далмације и Паноније[15]. У прилог тој теорији стоји чињеница да је први утврђени документ у којем се појављују називи "Хрват" и "Хрватска", повеља кнеза Трпимира (Трпмимирова даровница) од 4. марта 852. године (најстарији препис из 1568. г.), чију аутентичност су оспорили одређени истакнути хрватски научници[16]. Хрватски историчар Иво Голдштајн закључује:

Викицитати „Дакле, у Ајнхардово време хрватско се име, према расположивом изворном материјалу, још уопште није прочуло - за све савремене писце то је или Далмација, Панонија, или уопште словенска земља, а становници су понајвише Словени, нема ни Хрвата ни Хрватске. До афирмације хрватског имена у иностранству дошло је стотињак година након Ајнхарда.“
(Иво Голдштајн, Поново о Србима у Хрватској у 9. стољећу, Хисторијски зборник, год. XXXVII (1), стр. 238.)

Постоје и теорије блиске ставовима тзв. "Српске аутохтонистичке школе" по којима су Срби живели на простору Панонске кнежевине још у време римске владавине Илириком, што се потврђује извесним "српским топонимима", попут старог назива за Градишку у Птолемејевој географији из 2. века, где је убележено место Serbinon или Serbinum. Према другим мишљењима, назив овог места се везује за таласе досељавања Сармата на подручје Панонске низије (Видети чланак: Иранска теорија о пореклу Срба).

Што се тиче "карантанско-панонске теорије", њу мање-више подупиру савремена истраживања хрватских научника, који на подручју бившег Вараждинског генералата проналазе Словенце у пописима из 16. и 17. века, помињући и чињеницу о посебном "Словенском орсагу" тога времена, "словенском језику" Антуна Врамеца ("Kronika vezda znovich zpravljena kratka szlouenzkim jezikom") и других писаца, итд.[17]

Владари[уреди]

Панонска кнежевина у време Браслава у деветом веку (према мађарском историчару Др. Шандору Маркију).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06, стр. 73-74.
  2. ^ а б в г Исто
  3. ^ Историја Југославије, Београд, 1972.
  4. ^ Хроника Хермана из Рајхенауа, г. 884
  5. ^ Hrvoje Gračanin, Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju. (od konca 4. do konca 11. stoljeća), Radovi Zavoda za hrvatsku povijest, Vol.43, No.1, Zagreb, Prosinac 2011, стр. 482.
  6. ^ Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.
  7. ^ Annales Regni Francorum (Annales Laurissenses Maiores), Приступљено 25.09.2013, http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html
  8. ^ а б Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06”, стр. 68-69.
  9. ^ Franjo Rački, Odlomci iz državnoga práva hrvatskoga za narodne dynastie, Beč, 1861, pp. 30.
  10. ^ Žutić Nikola S., 'Srbi svi i svuda' - 'hrvatske zemlje' bez Hrvata, Istorija 20. veka, vol. 23, br. 2, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005, pp. 31-50, UDK 323.1(=163.41) (497.5) (091)
  11. ^ Ђорђе Јанковић, Средњовековна култура Срба на граници према западној Европи, Традиционална култура Срба у Српској Крајини и у Хрватској, Етнографски музеј - каталог изложбе, Београд, 2000, стр. 9-22.
  12. ^ Dr Marko Zajc, Kje se slovensko neha in hrvaško začne: Slovensko-hrvaška meja v 19. in na začetku 20. stoletja, Prva izdaja, Modrijan, Ljubljana, 2006, стр. 23-24.
  13. ^ Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967, pp. 143.
  14. ^ Nada Klaić, Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku, II Izdanje, Školska knjiga, Zagreb, 1975, стр. 136-140
  15. ^ Новаковић, Реља (1981). Где се налазила Србија од VII до XII века. 1. Београд. стр. 23-38. 
  16. ^ Margetić, Krsni list hrvatske države (Trpimirova darovnica) i međunarodni položaj hrvatske države narodnih vladara, Starine, Knjiga 62, (2004). Zagreb. стр. 2. 
  17. ^ Hrvoje Petrić, O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća, Izvorni znanstveni članak, Cris: časopis Povijesnog društva Križevci, Vol.XI, No.1/2009, стр. 30-47.


Литература[уреди]

  • Новаковић, Реља (1981). Где се налазила Србија од VII до XII века. 1. Београд. стр. 23-38. 
  • Franjo Rački, Odlomci iz državnoga práva hrvatskoga za narodne dynastie, Beč, 1861.
  • Scriptores Rerum Germanicarum - Annales Fuldenses, Hannoverae, 1891.
  • Gyula Moravscik, Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio, Dumbarton Oaks, Washington, 1967.
  • Nada Klaić, Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku, II Izdanje, Školska knjiga, Zagreb, 1975.
  • Ivo Goldstein, Ponovo o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću, Historijski zbornik, god. XXXVII (1), pp. 235-246, Izvorni znanstveni članak , UDK 949.713 "8": 930.85 (=861), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Zagreb, 1984.
  • Fine, John Van Antwerp (1991). The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08149-3. 
  • The Times History of Europe, Times Books, London, 2002.
  • Margetić, Krsni list hrvatske države (Trpimirova darovnica) i međunarodni položaj hrvatske države narodnih vladara, Starine, Knjiga 62, (2004). Zagreb. стр. 2. 
  • Žutić Nikola S., 'Srbi svi i svuda' - 'hrvatske zemlje' bez Hrvata, Istorija 20. veka, vol. 23, br. 2, Institut za savremenu istoriju, Beograd, 2005, pp. 31-50, UDK 323.1(=163.41) (497.5) (091)
  • Dr Marko Zajc, Kje se slovensko neha in hrvaško začne: Slovensko-hrvaška meja v 19. in na začetku 20. stoletja, Prva izdaja, Modrijan, Ljubljana, 2006.
  • Hrvoje Gračanin, "Od Hrvata pak koji su stigli u Dalmaciju odvojio se jedan dio i zavladao Ilirikom i Panonijom": Razmatranja uz DAI c. 30, 75-78, Povijest u nastavi, Vol. VI No.11 (1), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Lipanj, 2008, UDK: 94(497.5)”06
  • Hrvoje Gračanin, Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju. (od konca 4. do konca 11. stoljeća), Radovi Zavoda za hrvatsku povijest, Vol.43, No.1, Zagreb, Prosinac 2011.

Спољашње везе[уреди]

  • Ivo Goldstein, Ponovo o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću, Historijski zbornik, god. XXXVII (1), pp. 235-246, Izvorni znanstveni članak , UDK 949.713 "8": 930.85 (=861), Društvo za hrvatsku povjesnicu, Zagreb, 1984, http://www.historiografija.hr/hz/1984/HZ_37_11_GOLDSTEIN.pdf
  • Hrvoje Petrić, O Kranjcima i "Slovencima" ili Slavoncima (Slovincima) u Križevačkoj županiji te Varaždinskom generalatu od kraja 16. do početka 18. stoljeća, Izvorni znanstveni članak, Cris: časopis Povijesnog društva Križevci, Vol.XI, No.1/2009, http://hrcak.srce.hr/file/79724