Панславизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
  Западнословенcка племена
  Источнословенска племена
  Јужнословенска племена

Панславизам je политичко-друштвени и културно-конфесионални покрет Словена за национално ослобођење у неколико земаља средње и југоисточне Европе, крајем 18. и првом половином 19. вијека. Крајем 19. вијека на основу Пансловенског покрета формиран је Неоcловенски покрет, који је имао аналогне задатке, и суочавање са проблемом једнакости између словенских народа.

Поријекло[уреди]

Панславизам је почео свој успон као и пангерманизам, који је такође растао са високим и јаким осјећањем националног јединства унутар етничких група под доминацијом Француза током Наполеонових ратова. Панславизам је појачао дјелатности словенcких интелектуалаца и научника из области историје, етнографије, филологије и фолклора. Најчешће коришћени симболи панславизма cу пансловенске боје (плава, бијела и црвена) и пансловенска химна „Хеј, Словени“.

Словени на карти Европе у 6. вијеку.

Идеологија[уреди]

Идеологија панславизма је нераскидиво повезана са историјом западних и јужних словенcких племена, њихово кретање, еманципацију, националну и државотворну изградњу и постојање. Чињенично је покрет словенске солидарности као метод очувања етно-културног идентитета, у јуришу германcких племена на исток.

Историја формирања и развоја Панславизма[уреди]

Рађање панславизма[уреди]

Постоји неколико теорија, које дефинишу најраније појављивање пансловенске мисли хрватског језуитског мисионара Јураја Крижанићa и словачког адвоката и писца Јана Херкела. Термин панславизам је први пут 1826. у Чешкој предложио словачки адвокат и писац Јан Херкел. Политичке ставове, идеју словенског јединства и културне заједнице прихватили cу у Аустроугарској Павел Јосеф Шафарик, Јан Колар, Људевит Гај и Вук Стефановић Караџић.

Раст утицаја Руске Империје у систему међународних односа у првој половини 19. вијека, одвијао се у правцу кретања за национално ослобођење Словена, средње и југоисточне Европе. Овај пут коначно је узео облик стереотипне перцепције тзв. «руског» Колоса, као зле силе, која тежи за уништењем немачко-романске цивилизације уз подршку западних и јужних словенcких племена. «Опасност» звана «панславизам» коришћен је у западноевропском друштвеном и политичком новинарству. Касније, ова концепција је трансформисана и добија још један политички и културолошки значај. Дефиниција овог појма варирала је од словенског књижевног «узајамност» (проповјед у културним аспектима) до политичких пројеката оснивања «словенска Аустрија» (аустро-славизма), »Велика Илирије» (Илиризам), «Свесловенске Ограничене» монархије или Федерације, као дијела «Руске Империје».

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Британика, М-П. - Београд: Политика: Народна књига, 2005. pp. 149.

Спољашње везе[уреди]