Пантљичара

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пантљичаре
сколекс пантљичаре Tenia solium
сколекс пантљичаре Tenia solium
Систематика
царство: Animalia
тип: Platyhelminthes
класа: Cestoda
поткласе

Cestodaria
Eucestoda

Екологија таксона

Пантљичаре (Cestodes) су класа пљоснатих црва која води искључиви ендопаразитски начин живота. Одрасле јединке живе у цреву човека и изазивају тешка обољења јер су веома патогене.

Тело им је издужено, дорзовентрално спљоштено (има облик пантљике) и подељено на велики број чланака (проглотиса) који заједно достижу дужину од 1 mm па до 10 m. на телу се разликују:

  • предњи део је у облику сићушне главе (scolex);
  • иза главе је сужење (вратни регион), који представља ембрионалну зону јер се у њему стално образују нови проглотиси; најмлађи проглотиси су они који су најближи вратном делу, а идући ка крају ланца чланци су све старији;
  • низ проглотиса који се означава као ланац (стробила).

Адаптације на паразитски начин живота[уреди]

  • пантљичаре су изгубиле цревни такт; храну узимају осмотским путем из црева домаћина преко целе површине тела; због тога се на површини тела образују трнолики израштаји који повећавају апсорпциону (упијајућу) површину;
  • у њиховом телу су нађене материје које неутралишу дејство цревних ензима домаћина, иначе би биле сварене од стране домаћина;
  • органи за причвршћивање су у облику пијавки и кукица и налазе се само на сколексу;
  • полни систем је хермафродитан и добро је развијен (боље развијен него код метиља); сваки проглотис је готово потпуно испуњен полним органима, како мушким тако и женским; у предњим, младим чланцима полни систем још није функционалан, у средњим је функционалан (производе се полне ћелије), а задњи су потпуно испуњени оплођеним јајима; задњи чланци се откидају и из њих се ослобађају јаја, која са фецесом домаћина доспевају у спољашњу средину;
  • развиће се одвија преко ларвалних облика; тако је трајни домаћин говеђе (Taenia saginata) и свињске пантљичаре (Taenia solium) човек, а прелазни домаћин је говече, односно свиња;
    • оплођена јаја доспевају са фецесом домаћина у спољашњу средину, а затим у прелазног домаћина – свињу;
    • у цреву свиње излеже се ларва онкосфера;
    • ларва кукицама пробија црево, улази у крв и крвљу доспева у јетру, мишиће, плућа, мозак; ** у тим органима онкосфера се развија у бобицу (фину);
    • човек се зарази једући недовољно кувано или печено бобичаво месо па се у његовом цреву из бобице развије пантљичара.

Псећа пантљичара (лат. Echinococcus granulosus) као трајног домаћина има пса, а као прелазни домаћин је човек. Цисте (ларве) псеће пантљичаре могу у телу човека изазвати тешке, некада смртоносне последице.

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пантљичара
  • Библиотека Планета Земља и живот на њој, Човек и животињски свет, ЗУНС и Српско биолошко друштво, Београд, 1987.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
  • Петров, Бригита, Радовић, И, Миличић, Драгана, Петров, И: Општа и систематска зоологија (практикум), Биолошки факултет, Београд, 2000.

Спољашње везе[уреди]