Панцер IV

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панцер IV

Панцер IV на Калемегдану
Панцер IV на Калемегдану

Основне карактеристике
Земља порекла Застава Немачке Нацистичка Немачка
Намена средњи тенк
Брзина на путу 48 km/h
Досег 210 km на путу km
Димензије и маса
Дужина 5,93 m
Ширина 3,70 m
Висина 2,88 m
Маса 23,3 T
Опрема
Главно наоружање топ 75 mm КвК 40 Л/43
Споредно наоружање 2 х МГ34, 7.92 mm
Оклоп 80/30/20 mm
Мотор линијски дизел-мотор Мајбах ХЛ 120 ТРМ В-12
Посада
Посада заповедник, тобџија, возач, радиста, пунилац

Панцер IV (PanzerKampfwagen IV) је био немачки средњи тенк. Панцер IV је био једини немачки тенк који је био у константној производњи током читавог Другог светског рата.

Развој[уреди]

Настао је на основу спецификације немачке војске из 1935. године која је предвиђала да ће битке у будућности водити две врсте тенкова, бројнија верзија Панцер III наоружана противтенковским топом намењена за борбу против непријатељских тенкова и тенк намењен за пружање ватрене подршке наоружан топом великог калибра способним да испаљује гранате са високо експлозивним пуњењем. Ова улога била је намењена Панцер IV тенку. Према спецификацијама тенк је требало да буде наоружан краткоцевним здепастим топом 7.5 cm KwK L/24, са једном од најширих цеви које су имали тенковски топови. Почетна брзина пројектила износила је само 384 метра у секунди. Због свог кратког домета тај топ је нарочито био неприкладан за борбу против тенкова. Али ако би се успео приближити непријатељском тенку на удаљеност од око 500 метара и да га погоди, његов пројектил је могао да пробије оклоп до 40 mm дебљине, а до 1939. мало је тенкова имало дебљи оклоп. Тежина пројектила је износила око 7.5 килограма. Тежина тенка није смела да буде већа од 23.62 t.

Возило је и поред другачије намене по конструкцији требало да буде веома слично са тенком Панцер III. Тек 1939. године немачка војска почела је да добија прве значајније испоруке модела Д овог тенка. Иако су до септембра 1939. фабрике испоручиле само 211 комада Панцера IV модел је ипак учествовао у пољској и у француској кампањи као и у нападу на СССР 1941. године током којег су до изражаја дошла сва његова ограничења и недостаци.

Део сталне поставке Војног музеја у Београду.

Панцер IV модел Д био је незнатно већи од тенка Панцер III али је концепцијска сличност између ова два тенка била очигледна. Простор унутар тенка је био подељен на три одељка. Возач и радио оператер налазили су се у предњем одељку, а један од два митраљеза МГ 34 био је монтиран десно од возача. У борбеном одељку налазили су се командир тенка, нишанџија и послужилац. Куполу је покретао електромотор док је у тенку Панцер III купола покретана ручно. Мотор се налазио у задњем одељку. Борбени комплет је био сачињен од 80 граната калибра 75 mm и 2.800 метака за митраљез.

Оперативна историја[уреди]

Борбено искуство је показало да је Панцер IV поуздан тенк солидне конструкције али да је његова оклопна заштита преслаба да би могао да испуњава свој задатак пружања ватрене подршке јер су противнички тенкови углавном били боље оклопљени. Поучена овим искуством немачка војска је покренула програм сталне модернизације овог тенка који је трајао све до завршетка Другог светског рата. После модела Д уследио је модел Е који је имао дебљи фронтални оклоп и нову куполу. Следећи модел Ф требало је да постане главна производна верзија тенка али је врло брзо замењен моделом Ф2 наоружаним топом са дугом цеви калибра 75 mm. Ново наоружање је у потпуности изменило улогу овог тенка који је од средине 1941. године почео да замењује Панцер III у борби против непријатељских тенкова. Модел Ф је произведен у великом броју и борио се на свим фронтовима. Затим је уследила верзија Г која је имала бољу оклопну заштиту која је појачана додатним бочним оклопним плочама монтираним на специјалним носачима на куполи и трупу. 1943. године Панцер IV је наоружан новим топом 7.5 cm KwK 40 L/48 што му је омогућило да се успешно супротстави било ком савезничком тенку, а нарочито руском Т-34 који му је био најбројнији противник. На последњем моделу Ј који је направљен 1944. године додатне оклопне плоче на носачима на трупу су због недостатка материјала замењене плочама од плетене челичне жице.

До 1945. године произведено је и испоручено преко 8.000 различитих модела тенка Панцер IV. Последње борбено ангажовање Панцер IV имао је 1967. године у Арапско-израелском рату и то на сиријској страни.

Варијанте[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Корисници[уреди]

Литература[уреди]

  • "World War II tanks and fighting vehicles" - Christopher F. Foss, Salamander Books Ltd., London, 1981.
  • "German tanks of World War II" - Dr. F.M. von Senger und Etterlin, A&W Visual Library, 1969.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Панцер IV