Панцер V Пантер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панцер V Пантер

PzKpfw V Panther
PzKpfw V Panther

Основне карактеристике
Земља порекла Застава Немачке Нацистичка Немачка
Намена средњи тенк
Брзина на путу 48 km/h
Досег 200 km на путу

177 km изван пута km

Димензије и маса
Дужина 6,88 m
Ширина 3,40 m
Висина 2,98 m
Маса 44,9 T
Опрема
Главно наоружање топ калибра 75 mm КвК 42/Л70
Споредно наоружање 2 х МГ34, 7.92 mm

1 х МГ 42, 7.92 mm, на куполи

Оклоп 85/40/40 mm
Мотор дванестоцилиндрични Мајбах ХЛ230 П30
Посада
Посада заповедник, тобџија, возач, радиста, пунилац

Панцер V (Sd.Kfz. 171) је био немачки средњи тенк који се користио у последња 24 месеца Другог светског рата.

Развој[уреди]

Како се комбинација тенкова Панцер III и Панцер IV показала успешном на ратиштима у западној Европи и северној Африци Немачка је још 1940. године обуставила сав развој потенцијалних нових модела сматрајући да ће добити рат пре него што они постану застарели. Неугодно изненађење борбених сусрета тих модела са Т-34 и КВ-1 у Совјетском Савезу је разбило то уверење и довело до тога да је у новембру 1941. Хитлер издао наредбу о производњи новог тенка који ће првобитно имати име Панцер V. Такмичење за изградњу новог тенка између Шкоде, Дајмлер-Бенца и МАН-а је добио овај потоњи у лето 1942. са својом унапређеном копијом совјетског Т-34. Почетак производње новог тенка догодио се тек у децембру 1942. године. По наређењу Хитлера овај тенк добија 1944. године име Пантера .

Рад на наследику Панзер IV серије је почео још 1937. Развој је био спор, тако да су се тек 1941. појавила два прототипа. Произвођачи су били Хеншел (модел VK 3001 (H)) и Порше (модел VK 3001 (P)). Спадали су у класу тенкова од 30 до 35 тона. Одустало се од даљег развоја и приоритет је добио чувени тенк Тигар. Када је немачка војска јуна 1941. напала Русију доживела је непријатан шок у виду тада монструозног тенка из КВ серије као и за класу лакшег Т-34. Руске оклопне јединице тада још нису комуницирале радиом, нити су биле довољно обучене, тако да нису имале већег утицаја на развој ситуације све до Стаљинградске битке.

Као одговор на ово, Хитлер је 25. новембра 1941. наредио да се почне развој новог 30-тонског тенка наоружаног са 75mm топом. За куполу је био задужен Рајнметал-Борсиг док су тело тенка радили Дајмлер-Бенц и МАН. Марта 1942. Дајмлер-Бенц је први представио прототип VK 3002 који је био базиран на претходно одбаченом VK 3001. Ово је у суштини било модификовани Т-34. Постојале су две верзије са различитим суспензијама.

МАН је завршио своју верзију почетком пролећа 1942. маја 11. 1942. VK 3002 је званично назван Пантер, а одмах затим је 14. маја одржан упоредни тест прототипова, после чега је МАН-ов званично пуштен у проиводњу иако је пре тога Хитлер наредио да се направио 200 тенкова које је Дајмлер-Бенц представио. Одлука је преиначена након проблема који су уочени, а за које би било потребно време да се исправе. Велики проблем би такође представљала велика сличност између Пантера и Т-34. Чак је и Шкода представила свој модел назива Т-25 заснованог на Т-34, али је и он одбачен.

Производња је била зацртана за децембар 1942. И то са 75mm топом L/100, на коме је инсинстирао Хитлер лично. Пошто топ дужине Л100 још увек није био развијен прешло се на краћи, KwK 42 L/70, који је био у стању да пробије оклоп дебљине 150mm на растојању од 1000m и тиме постигне боље резултате од Тигровог 88mm топа. Овиме је добијен изврстан тенк практично без мана. Уграђивање широких гусеница и јаког мотора је омогућило мањи специфични притисак и тиме се добило на управљивости. Ово је такође први немачки тенк са оклопом “под углом”. За разлику од Т-34 серије, Пантер је имао велике преклапајуће точкове као и првокласну суспензију чиме су омогућене велике брзине по лошем терену.

Прва серија од 20 комада је названа Панцеркампфваген V Пантер Аусферунг А и разликовала се од касније серије А. Били су лако оклопљени (60mm предњег оклопа), са мотором од 600КС (Мајбах ХЛ 210 П 45) И раном верзијом KwK 42 L/70 топа. Ови модели су касније названи Д1 и коришћени само за тренинг и обуку.

У децембру 1942. почела је са производњом нова серија – D. Наређена је производња од 250 комада до 12. маја 1943, а наредних 750 да буду готови што пре. Први Пантер верзије D је изашао из фабрике 11. јануара 1943. Главна унапређења су боља оклопљеност, нова верзија топа, као и купола. Првих 250 тенкова везије D је имало исте моторе као и Д1, а главна бољка је био бочни оклоп од само 40 до 50 милиметара. Прво борбено служење Пантер је доживео у операцији Цитадел, другачије званом Курска битка. Са њиме се први пут појавио и ловац на тенкове Фердинанд (Сд. Кфз 184). Многи нису ни учествовали због проблема са мотором, трансмијом и суспензијом који су тек касније решени. Сам Хајнц Гудеријан је признао да су превише подложни пожару. Само 43 Пантера од почетних 250 је било у исправном стању. Следећих 600 тенкова из серије су добили обележје Д2. Имали су ливену командирову турелу, јачи мотор од 700КС (ХЛ 230 П 30) као и додатни оклоп са стране.

Следећа верзија је била најбројнија у бици на Нормандију. То је верзија А, и до маја 1944. укупно 2200 Пантера ове серије је урађено. Урађена је нова купола, додат куглични МГ34 у предњем оклопу, као и држач на куполи за МГ34 који се користио против авиона. Током времена, укупно пет различитих издувника је коришћено.


Претпоследња и најбројнија серија припада верзији Г. Са производњом је почето марта 1944. и до априла 1945. је произведено око 2950 тенкова. Визир на предњем оклопу за возача је уклоњен, а касније је додат перископ. Редизајниран је простор за мотор као и издувни систем. Такође је било планирано да се користе челичне облоге на точковима уместо гумених, али је само мала серија од 24 тенка произведена са овим додатком.

Последња генерација није практично ни постојала али би имала доста боље перформансе. Верзија Ф би имала бољу оклопљеност, тотално нову уску куполу (Шмалтурм), и KwK L/100 и само са челиком обложеним точковима. Само један прототип је комплетно урађен док постоје непотврђене информације да их је урађено још неколико између априла 20.-23. тако да је могуће да су учествовали у борби.

Оперативна историја[уреди]

Ватрено крштење овај тенк доживљава у јулу 1943. године у Курској бици где је послат без тестирања по наредби Хитлера. Тај тест на бојном пољу био је тек донекле успешан јер се већина послатих тенкова покварила пре доласка до ватрене линије. Они који се нису покварили уништили су велики број противничких тенкова доказујући успех његовог војног дизајна. Када су почетне механичке бољке овог тенка биле делимично исправљене он је постао страх и трепет противника.

Црвена армија га је поштовала као противника на бојном пољу, али и сматрала прескупим тенком који се лако квари, тако да је наредила уништење свих заробљених модела када се први пут покваре за разлику од Панцера IV који је остајао у употреби. С друге стране, када би америчке или британске војне (оклопне или пешадијске) трупе имале сусрет с Панцером V наступала би општа паника са позивом ваздухопловству за хитно бомбардовање. Западни савезници су редовно користили све заробљене тенкове Панцер V сматрајући их далеко бољим од било ког свог тенка.

По америчкој статистици за уништење једног Панцера V било је потребно изгубити 5 Шермана[1] или 9 совјетских Т-34, а стварни је однос можда био и већи пошто се у септембру 1943. седам Пантера сукобило са 70 тенкова Т-34 и уништило више од 25 противника без губитака.

Иако првобитно замишљено да овај тенк улази у борбу заједно са својим старијим и јачим братом имена Панцер VI Тигар то се веома ретко испуњавало због сталних недостатака овог другог легендарног тенка што је на крају био недостатак који се ретко примећивао због његовог властитог квалитета.

Опрема[уреди]

За разлику од својих претходника овај тенк није током свог животног века имао значајније разлике у циљу повећања оклопа, топа и друге опреме. Тенк произведен 1943. био је идентичан оном из 1945. Предњи оклоп износио је 100 mm, а основно наоружање чинио је топ од 75 mm. Тежина тенка била је 45 тона што је двоструко више од Панцера IV, а највећа брзина износила је 46 km/h. Укупно је било произведено 5.995 примерака овог тенка.

Априла месеца 1945. године у употреби налазило се још 627 тенка Пантер

Производња[уреди]

  • 1943. године (1750 тенка )

Јануар - 4, Фебруар - 18, Март - 68, Април - 84, Мај - 194, Јун - 132, Јул - 190, Август - 118, Септембар - 186, Октобар - 257, Новембар - 232, Децембар - 267

  • 1944. године (3793 тенка )

Јануар - 278, Фебруар - 266, Март - 271, Април - 310, Мај - 346, Јун - 370, Јул - 379, Август -356, Септембар - 340, Октобар - 274, Новембар - 318, Децембар - 285

  • 1945. године (452 тенка )

Јануар - 209, фебруар - 128, Март - 66, Април - 49

Варијанте[уреди]

Јагдпанцер V Јагдпантер

Једина практична пренамена овог тенка била је у ловац тенкова Јагдпантер (ловећи пантер) који је произвођен 1944. и 1945. године. То је био Панцер V без куполе, али с топом од 88 mm и јачим оклопом што га је учинило веома тешким противником за савезничке тенкове. Произведено их је 392 комада.

  • Befehlswagen Ausf D/A/G (Sd.Kfz.267) – командни тенк,
  • Beobachtungspanzer Panther Ausf D – извиђачки тенк,
  • Bergepanther (Sd.Kfz.179) – возило за поправку,
  • Munitionspanzer Panther – носач муниције,
  • Panzerjager Jagdpanther (Sd.Kfz.173),
  • Flakpanzer V Coelian - 2 x 37mm/55mm AA
  • Flakpanzer V / Grille 10 – AA, прототип,
  • Minenraumpanzer Panther- тенк за чишћење мина (прототип),
  • Ramschaufelpanzer Panther – тенк булдожер,
  • Grille 12 - 128mm K 43/44 - самоходна (планирано),
  • Skorpion - 128mm K 43 - самоходна (планирано),
  • Grille 15 - 150mm sFH 43/44 - самоходна (планирано),
  • 88mm AA Panter,
  • Sturmpanther - 150mm StuH 43/1 - самоходна,
  • Пантер са 105mm лансером ракета,
  • Пантер II

Каснија употреба[уреди]

Најмасовније је Панцер V после рата користила Француска која их имала у саставу своје војске до почетка педесетих година. У мањем броју кориштен је и у Бугарској, Чехословачкој, Мађарској, Румунији и Југославији. Израел је искористио Пантеров топ за модификацију Шермана под називом Супер Шерман.

Референце[уреди]

  1. ^ An Illustrated Guide to World War II Tanks and Fighting Vehicles, Christopher F. Foss, Salamander Books Ltd. 1981, стр. 55. ISBN 0-86101-083-3

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Панцер V Пантер