Панчево

Из Википедије, слободне енциклопедије

Панчево
Статуа Стевана Шупљикца испред болнице
(Грб)	(Застава)
Основни подаци
Званични назив:	Град Панчево
Површина:  - шира градска област:	148,8 km² 759 km²
Популација (2002)  - ужа градска област:  - шира градска област:  - густина:	77.087 127.162 518 ст./km²
Надморска висина:	205 m
Часовна зона:	UTC+1 (CET) (Летње време: UTC+2 (CEST)
Дан града:
Градови побратими:
Положај
Покрајина:	Војводина
Управни округ:	Јужнобанатски
Општина:	Панчево
Географске координате:	44° 52′ ′′ с.г.ш. 20° 38′ ′′ и.г.д.
Панчево Панчево на карти Србије
Ознаке града
Ауто ознака:	PA
Позивни број:	013
Поштански број:  - за делове града:	26000 26101 26103 26104 26105 26106 26107 26108 26109 26110 26112
Политика
Градоначелник:	Весна Мартиновић
Владајуће странке:
Последњи избори:	11.05.2008.
Званична адреса града Панчева
Адреса:	26000 Панчево
Телефон:	(013)
Факс:
Интернет страна:	www.pancevo.rs
Електронска пошта:

Координате: 44° 52′ ′′ СГШ, 20° 38′ ′′ ИГД

Панчево (мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, словачки: Pánčevo) је град у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и Јужно-Банатског округа (Војводина, Србија). У самом граду живи 76.654 људи, на подручју општине 130.280. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.

Садржај 1 Историја 2 Привреда 2.1 Привреда до 1919. године 2.2 Привреда од 1920. до 1991. године 3 Култура и образовање 3.1 Карневал 3.2 Спорт 4 Насеља Панчева 5 Популација и бројније етничке групе у Панчеву 5.1 Остали 6 Демографија 7 Референце 8 Галерија 9 Литература 10 Види још 11 Мапе 12 Спољашње везе

[уреди] Историја

Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10. веку, Бансиф у 12. веку, у 15. веку Панчал и Пенсеј, у 17. веку Пајчова или Панзиова и Банчова чак и у раном 18. веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153. године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15. веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустро-Угарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште. 1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8.11. 1918. ушла је у Панчево српска војска.

31.1. 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Јевреја 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.

У близини Панчева налази се и Српски православни манастир Баваниште са краја XVI века који је посвећен рођењу Богородице.

[уреди] Привреда

[уреди] Привреда до 1919. године

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

[уреди] Привреда од 1920. до 1991. године

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева , Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

• Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
• Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
• Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
• Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
• Пивара - Основана 1722. године
• ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
• Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
• Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
• Фабрика скроба − основана 1937. године
• Фабрика обуће − основана 1955. године
• ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
• Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
• Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
• Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
• Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
• Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
• Кудељара − Прерада кудеље
• Гај − Индустрија намештаја
• ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
• Лука Дунав − Основан 1947. године
• ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
• АТП − Предузеће за превоз путника и робе
• Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
• Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
• ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
• Трудбеник − Предионица предива
• Баначанка − Производња одеће
• ШИК − Прерада дрвета
• Електродистрибуција
• Минел
• РО Стандард − Комунални послови
• На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
• Такође постоје два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
• Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA" (прва два слова имена града писано латиницом).

[уреди] Култура и образовање

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом. Међу њима су Прота Васа Живковић, Јован Јовановић Змај, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт, Урош Предић, Јован Бандур, др. Коста Милутиновић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Милан Ћурчин, Оља Ивањицки, Стојан Трумић, Божидар Јововић, Слободанка Шобота, Томислав Сухецки, Пал Дечов, Миленко Првачки, Мирослав Антић, Васко Попа, Милорад Павић, Никола Рацков, Добривоје Путник, глумац Мирослав Жужић, балерина Ашхен Атаљанц и многи други.

Информативне новине Панчевац су основане 1869. године, а покренуо их је Јован Павловић.

Панчево има неколико основних школа и то су ОШ "Васа Живковић", ОШ Ђура Јакшић, ОШ "Мирослав Антић-Мика", ОШ "Јован Јовановић Змај", ОШ "Стевица Јовановић", ОШ "Олга Петров", ОШ "Исидора Секулић", ОШ "Свети Сава", ОШ "Бранко Радичевић". Поред основних школа постоје и гимназија "Урош Предић",СМШ "Јован Бандур", средњо хемијска ХТТШ, средња медицинска школа, средња машинска и електротехничка школа, економска, занатска, школа ученика у привреди ШУП, Раднички универзитет

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

[уреди] Карневал

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града“ у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

[уреди] Спорт

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, шах, хокеј на трави, рагби, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали мадаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

[уреди] Насеља Панчева

• Центар, Панчево
• Доњи град, Панчево
• Горњи град, Панчево
• Караула, Панчево
• Котеж 1, Панчево
• Котеж 2, Панчево
• Кудељарски Насип, Панчево
• Маргита, Панчево
• Миса, Панчево
• Младост, Панчево
• Мали Лондон, Панчево
• Пепељара, Панчево
• Содара, Панчево
• Солара, Панчево
• Стрелиште, Панчево
• Утвина Колонија, Панчево
• Тесла, Панчево
• Топола, Панчево
• Војловица, Панчево

[уреди] Популација и бројније етничке групе у Панчеву

Година	Укупно	Срби	Немци	Југословени	Мађари	Словаци	Македонци	Црногорци	Хрвати	Остали
1910.	20,808	41.88%	35.89%	0.00%	16.17%	1.17%	0.00%	0.00%	0.65%	4.24%
1991.	72,793	72.57%	н.п	8.75%	5.56%	2.20%	2.40%	1.88%	1.35%	5.29%
2002.	77,087	79.08%	н.п	2.35%	4.25%	1.82%	1.55%	1.03%	0.92%	9.00%

[уреди] Остали

Поред наведених у Панчеву још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Муслимани, Немци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словенци, Украјинци и Чеси. Према попису из 2002. било је 77087 становника (према попису из 1991. било је 72793 становника).

[уреди] Демографија

У насељу Панчево живи 62516 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 27890 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 30516 [1] 1953. 34748 1961. 46679 1971. 61588 1981. 71009 1991. 72793 71801 2002. 78938 77087

Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби			60.963	79,08%
Мађари			3.279	4,25%
Југословени			1.816	2,35%
Словаци			1.407	1,82%
Македонци			1.196	1,55%
Роми			946	1,22%
Црногорци			800	1,03%
Румуни			746	0,96%
Хрвати			712	0,92%
Муслимани			254	0,32%
Немци			172	0,22%
Бугари			168	0,21%
Словенци			121	0,15%
Руси			48	0,06%
Чеси			43	0,05%
Албанци			42	0,05%
Горанци			36	0,04%
Бошњаци			35	0,04%
Украјинци			30	0,03%
Русини			29	0,03%
Буњевци			17	0,02%
Власи			6	0,00%
непознато			1.646	2,13%

[уреди] Референце

[уреди] Галерија

Успенска црква	Католичка црква	Евангелистичка црква	Народни музеј
Железничка станица	Железничка станица	Аутобуска станица	Болница
Тамиш код Панчева	Рибарска кућа на Тамишу	Корзо

[уреди] Литература

• Народна енциклопедија (1927 г.), чланак Д. Поповића;
• Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
• Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).

[уреди] Види још

• Општина Панчево
• Панчево, село у јужној Бугарској

[уреди] Мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

[уреди] Спољашње везе

• Званична презентација Града Панчева
• Јужнобанатски интернет водич К-013, увек актуелне информације из Панчева и околине
• Панчево веб портал - све о Панчеву на једном месту
• Народни музеј Панчево
• Туристичка организација општине Панчево
• Незванична презентација града

Градови у Републици Србији
Београд • Ваљево • Врање • Зајечар • Зрењанин • Јагодина • Крагујевац • Краљево • Крушевац • Лесковац • Лозница • Ниш • Нови Пазар • Нови Сад • Панчево • Пожаревац • Приштина • Смедерево • Сомбор • Сремска Митровица • Суботица • Ужице • Чачак • Шабац

п • р • у Насељена места општине Панчево
Банатски Брестовац • Банатско Ново Село • Глогоњ • Долово • Иваново • Јабука • Качарево • Омољица • Панчево • Старчево