Панчево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панчево

Znamenitosti Pančeva.jpg

грб Панчева
Опширније

Застава Панчева
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Војводина
Округ Јужнобанатски округ
Становништво
Становништво 76.203
Агломерација 123.414
Густина становништва 512 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 44°54′00″N 20°40′00″E / 44.9, 20.666667
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 77 м
Површина 148,8 км²
Панчево на мапи Србије
{{{alt}}}
Панчево
Панчево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Павле Раданов (СНС)
Поштански код 26101
26103
26104
26105
26106
26107
26108
26109
26110
26112
Позивни број 013
Регистарска ознака PA
Веб-страна www.pancevo.rs


Координате: 44° 53′ 60" СГШ, 20° 40′ 00" ИГД
Панчево (мађ. Pancsova, нем. Pantschowa, свк. Pánčevo) је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника[1].

Географија[уреди]

Слика Панчева из висине

Панчево се налази на 77 метара надморске висине, и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18km североисточно од Београда, главног града Републике Србије, на ушћу Тамиша у Дунав. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја Војводине, са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних сата током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643mm.

Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).[2]

Етимологија[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, свк. Pánčevo.

Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч пачина/панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас н који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места[3].

Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места[4]:

  • Пануцеа/Паноча - називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира Гезе I
  • Бансиф - назив који потиче од арапског географа Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија, који га 1153. године наводи у свом делу „Познавање Балканског полуострва”
  • Панука - назив који спомиње Анонимус, нотар краља Беле бугарског војводе Глада од стране Ападове војске и приморала га да ту склопи мир
  • Панчал - назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
  • Пансег - назив који спомиње француски племић Бертрандон де ла Брокијер у свом извештају краљу Филипу Добром
  • Пајчова - назив који се налази у рукопису арапског писца Мехмеда Сипахи Заде, написаном 1605. година а носи назив „Најјаснији путеви за познавање земаља и градова”
  • Панзова - назив који потиче од турског путописца Евлије Челебије када је 1660. године пропутовао кроз Панчево
  • Чомва - назив који је дао генерал Флоримунд Мерси након протеривања Турака 1716. године
  • Панчова - назив за време владавине Аустријанаца и Мађара

Историја[уреди]

Средњи век[уреди]

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији.

Хабзбуршка монархија[уреди]

Тамишки банат[3][уреди]

План панчевачке тврђаве из 18. века, чији су делови пронађени 2013. године
Панчево 1718. године

Аустријски гроф Клаудије Флоримунд Мерси 1716. године ослобађа Панчево од владавине Турака и тада му даје име Чомва. Потписивањем Пожаревачког мира 1718. године између Османског царства са једне и Хабзбуршке монархије и Венеције са друге стране, формира се хабзбуршка покрајина Тамишки Банат. Покрајина је била подељена на 11 дистрикта, главни град покрајине је био Темишвар, а званични језик је био немачки језик.

Панчево је било главно место у једном од дистрикта Темишварског Баната. С'обзиром на ту чињеницу, велики број људи се настанио у Панчеву. Прво су се населили Срби из околине Темишвара 1720. године. Њихове куће од дрвета, које су стајале у неправилним улицама, су се налазиле северно од панчевачке тврђаве, а место у којем су живели су назвали Горња варош. 1722. године је почело насељавање Немаца из Франачке на територије Баната. Немци су добили територију јужно од тврђаве, коју су 1723. године назвали Немачко Панчево (Доња варош). За разлику од кућа из Горње вароши, зидови кућа из Немачког Панчева су се правили од плетара, а кровови од трске.

У овом периоду је Панчево веома напредовало. 1718. године је у Панчеву подигнута солара, док су 1719. године установљења бродарско и поштанско звање. Индустријалац Абрахам Кепиш, Јеврејин из Пожуна, добија дозволу 1722. године да сагради пивару, која је исте године почела са радом. Она и данас представља једну од најстаријих пивара овога краја. Међутим, у овом периоду је Панчево задесило много недаћа. Јак оркан је 26. маја 1733. године направио огромну штету на приватним и државним зградама; почетком јануара 1737. године избила је јака епидемија која је децимирала становништво, а у мају исте године велики пожар је захватио Доњу варош.

Велику штету је Панчево претрпело за време рата између Аустрије и Турске који је трајао годину дана. Ратна узнемиреност је почела у Панчеву 28. септембра 1738. године, када се кроз насеље пронела вест да су Турци код Оршаве прешли Дунав и са великом војском стигли до Нове Паланке и тамо победили цесарску војску. Након четири недеље, Панчево је из стратегијских разлога предат Турцима, који ће владати овом територијом 10 месеци. У том периоду су вођене две битке - у првој бици код Гроцке су Турци изашли као победници, док су у другој бици код Панчево Турци потучени од стране Аустријанаца. Док су се повлачили, Турци су спалили варош и веома оштетили тврђаву. Потписивањем Београдског мира 18. септембра 1739. године званично се завршио рат између Аустрије и Турске. Овим миром је Аустрија била у обавези да поруши све тврђаве на левој обали Дунава, што значи да је исте године почело рушење панчевачке тврђаве. (Почетком септембра 2013. године је у градском парку пронађен гранични камен од тврђаве.[5])

Војна крајина[6][уреди]

Панчево око 1770.

Да би се очувала гранична територија од упада Турака, кријумчарења и уношења заразних болести из турских крајева, Хабзбуршка монархија је територију Војне крајине проширила и на Банат. Уређење банатске Војне крајине је трајао од 1764. до 1768. године.

Аустроугарска монархија[уреди]

1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8. новембра 1918. ушла је у Панчево српска војска.

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Панчева.

Према попису из 2011. године, у Панчеву живи 63078 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,0 код мушкараца и 42,8 код жена). Ово насеље је углавном насељено Србима, а примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника 19. - 21. века

Број становника Панчева у 18. , 19. , 20. и 21. веку[7][8][9]

Година 1795. 1833. 1836. 1855. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. 2011.
Број становника 4588 10366 11204 12845 16880 17127 17948 18512 20201 19392 22089 30516 34748 46679 61588 71009 72793 78938 76203

Насеља Панчева[уреди]

Месне заједнице Панчева

МЗ Војловица:

МЗ Горњи Град:

MЗ Котеж:

  • Котеж 1
  • Котеж 2

МЗ Младост:

  • Кудељарски насип
  • Миса
  • Младост

МЗ Стари Тамиш:

  • Стари Тамиш

МЗ Стрелиште:

МЗ Тесла:

  • Тесла

МЗ Центар:

  • Доњи град
  • Зеленгора
  • Мали Лондон
  • Пепељара
  • Содара
  • Топола
  • Утвина колонија
  • Центар

МЗ-месна заједница

Привреда[уреди]

Привреда до 1919. године[уреди]

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Привреда од 1920. до 1991. године[уреди]

Бродоградилиште
Свилара

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

  • Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
  • Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
  • Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
  • Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
  • Пивара - Основана 1722. године
  • ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
  • Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
  • Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
  • Фабрика скроба − основана 1937. године
  • Фабрика обуће − основана 1955. године
  • ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
  • Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
  • Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
  • Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
  • Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
  • Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
  • Кудељара − Прерада кудеље
  • Гај − Индустрија намештаја
  • ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
  • Лука Дунав − Основан 1947. године
  • ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
  • АТП − Предузеће за превоз путника и робе
  • Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
  • Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
  • ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
  • Трудбеник − Предионица предива
  • Банаћанка − Производња одеће
  • ШИК − Прерада дрвета
  • Електродистрибуција
  • Минел
  • РО Стандард − Комунални послови
  • На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
  • Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
  • Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Култура[уреди]

Образовање[уреди]

Гимназија „Урош Предић”

На територији Панчева се налазе 11 основних и 9 средњих државних школа.

Основне школе:

  • ОШ „Мирослав Антић-Мика”
  • ОШ „Братсво-јединство”
  • ОШ „Васа Живковић”
  • ОШ „Ђура Јакшић”
  • ОШ „Јован Јовановић Змај”
  • ОШ „Стевица Јовановић”
  • ОШ „Браца Петров”
  • ОШ „Исидора Секулић”
  • ОШ „Свети Сава”
  • ОШ „Бранко Радичевић”
  • Школа за основно и средње образовање „Мара Мандић”

Средње школе:

  • Гимназија „Урош Предић”
  • Електротехничка школа „Никола Тесла”
  • Техничка школа „23. мај”
  • Машинска школа „Панчево”
  • Економско-трговинска школа „Паја Маргановић”
  • Медицинска школа „Стевица Јовановић”
  • Пољопривредна школа „Јосиф Панчић”
  • Музичка школа „Јован Бандур”
Мађарска краљевска државна женска грађанска школа (данашња Електротехничка школа „Никола Тесла”)

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Карневал[уреди]

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Спорт[уреди]

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Паркови[уреди]

Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је Народна башта. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. године је подигнута Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова. [10] Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру Народне баште је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у Народну башту је 1969. године постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.[11] Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана - фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.

Непокретна културна добра[уреди]

Фотографија Назив Адреса Врста културног добра
Манастир Војловица Спољностарчевачка бб Споменик културе од изузетног значаја
Pancevo oldchurch.jpg Српска православна црква Преображења Господњег Димитрија Туцовића Споменик културе од изузетног значаја
Pančevo Magistrat 3.jpg Зграда Магистрата Трг краља Петра I 7 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Uspenska crkva 2.jpg Успенска црква Димитрија Туцовића 8 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Tamiš Kule svetionici02.JPG Светионици на ушћу Тамиша у Дунав
-
Споменик културе од великог значаја
Pančevo narodna pivara 3.jpg Зграда народне пиваре Кеј Радоја Дакића Споменик културе од великог значаја
Pančevo Trg kralja Petra 11 3.jpg Зграда на Тргу краља Петра I 11 Трг краља Петра I 11 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Trg kralja Petra 8-10 5.jpg Зграда на Тргу краља Петра I 8-10 Трг краља Петра I 8-10 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Dimitrija Tucovića 2 4.jpg Зграда у улици Димитрија Туцовића 2 Димитрија Туцовића 2 Споменик културе од великог значаја
Pančevo Nikole Tesle 3 2.jpg Зграда у улици Николе Тесле 3 Николе Тесле 3 Споменик културе од великог значаја
Старо градско језгро Просторна културно - историјска целина од великог значаја
Pančevo železnička stanica Tamiš 6.jpg Железничка станица Тамиш Трг мученика 1 Значајан споменик културе
Pancevo hospital-1.jpg Зграда Опште болнице Значајан споменик културе
Јавно парно купатило Значајан споменик културе
Pančevo gimnazija 6.jpg Зграда Гимназије „Урош Предић” Игњата Барајевца 5 Значајан споменик културе
Gajićeva apoteka.JPG Гајићева апотека Светозара Милетића 11 Значајан споменик културе
Kuća Dude Boškovića.JPG Кућа Дуде Бошковића Браће Јовановића 17 Значајан споменик културе
Кућа Танацковића Косовска 1 Значајан споменик културе
Pančevo arhiv 6.jpg Зграда Историјског архива Немањина 7 Значајан споменик културе
Црква Св. Ане - Вајфертова капела.JPG Црква Св. Ане Ослобођења 72 Значајан споменик културе
Pančevo Crveni magacin 2.jpg Црвени магацин Др Жарка Фогараша 2 Значајан споменик културе
Pančevo spomenik streljanim rodoljubima iz Borče 3.jpg Споменик стрељаним родољубима из Борче Обала Тамиша бб Значајан споменик културе
Pančevo spomenik osnivačima pančevačke gimnazije 2.jpg Споменик оснивачима Панчевачке гимназије Димитрија Туцовића Значајан споменик културе
Pančevo Braće Jovanovića 13 2.jpg Зграда у улици Браће Јовановића 13 Браће Јовановића 13 Значајан споменик културе

Саобраћај[уреди]

Град Панчево представља „капију” на путном правцу север и југ Баната, односно везу са остатком Србије. Постоји разграната мрежа путева који Панчево повезује са многим градовима и насељима: државни пут првог реда 1.9 (Е-70): Београд - Панчево - Вршац - Румунија и државни пут првог реда 24: Ковин - Панчево - Ковачица.

Панчево у железничком саобраћају представља веома важно чвориште. Повезан је са Румунијом железничким коридором Београд - Панчево - Вршац - Румунија, као и са Кикиндом железничким коридором Панчево - Зрењанин - Кикинда. Панчево је саставни део градске железнице Београда - Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица.

Железничка станица Панчево Варош

Од међународног аеродрома „Никола Тесла” у Београду, Панчево је удаљено 40km. У северном делу Панчева се налази спортски аеродром који је ушао у историју светског ваздухопловства, пошто се 25. марта 1932. године догодио први ноћни лет на релацији Панчево - Букурешт, са линије Париз - Истанбул.[12]

На територији града Панчева, градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево”. Линије градског саобраћаја су:

Значајне личности[уреди]

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом.

Рођени у Панчеву[уреди]

Нађа Хигл, освајачица златне медаље на Светском првенству у пливању
Ђорђе Вајферт, Панчевац који је укупно 26 год. био гувернер Народне банке Србије
Оља Ивањицки, позната српска сликарка
Васа Живковић, аутор народне попевке „Радо иде Србин у војнике”

Личности које су се школовале, живеле или радиле у Панчеву[уреди]

Почасни грађани Панчева[уреди]

  • Антоније Јахимек (1840)[3]
  • Михајло Михалијевић (1842)[3]
  • Стефан Петровић Книћанин (1849)[3]
  • др Јаков Живановић (1849)[3]
  • Никола Костић (1849)[3]
  • Фердинанд Мајерхофер (1849)[3]
  • Ђорђе Станчић (1883) - велики жупан[3]
  • Павле Петер (1883) - градски начеоник[3]
  • Александар Николић де Рудна (1895) - велики жупан[3]
  • Ернест Даниел де Самош Ујвар (1900) - посланик[3]
  • др Игњат Дарањи (1903) - министар пољопривреде[3]
  • Никола Пашић (1923) - председник министарства[3]
  • Ђорђе Вајферт (1923) - индустријалац, гувернер Народне банке Србије[3]
  • Франческо Гиангранди (2010) - председник провинције Равена [13]
  • Кирил Кравченко (2011) - генерални директор Нафтне индустрије Србије
  • Милан Поповић (2013) - српски бизнисмен [14]

Побратимљени градови[уреди]

Панчево је побратимљено са следећим градовима:[15]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол - Републички завод за статистику, Београд, 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
  2. ^ http://www.pancevo.rs/documents/Profil-grada.pdf
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Срећко Микелер, Историја града Панчева, штампарија и комисиона продаја „Напредак”, Панчево 1925.
  4. ^ Istorija Pančeva
  5. ^ Ispod Gradskog parka pronađena tvrđava | Lokal | Vesti
  6. ^ др Миховил Томандл, Историја Панчева, Историјски архив Панчево, Панчево 2004. ISBN 86-83347-10-9
  7. ^ Панчевачки водич 92, Панчево 1992.
  8. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  9. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  10. ^ Зелена страна града, Туристичка организација Панчево, Панчево 2011.
  11. ^ Zanimljivosti - Narodna basta
  12. ^ BRUKA: Aerodrom u Pančevu, upisan u istoriju svetske avijacije, sada je smetlište na kojem pasu ovce! (FOTO) - Telegraf.rs
  13. ^ Počasni građanin grada Pančeva
  14. ^ Milan Popović postao počasni građanin Pančeva! - Telegraf.rs
  15. ^ Збратимљени градови - Званична презентација града Панчева, Приступљено 19. 8. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :