Панчево

Панчево
Народни музеј у Панчеву
Опширније
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Округ	Јужнобанатски округ
Становништво
Становништво	76.203
Агломерација	123.414
Густина становништва	518 ст/km²
Положај
Координате	44°52′21″N 20°39′50″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина	205 m
Површина	148,8 km²
Панчево Панчево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник	Светозар Гавриловић
Поштански код	26000 26101 26103 26104 26105 26106 26107 26108 26109 26110 26112
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA
Веб-страна	www.pancevo.rs

Панчево је град у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоименог града као и Јужно-Банатског округа (Војводина, Србија). У самом граду живи 76.203 људи, а на подручју општине 123.414. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по претпоследњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.

Називи

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, свк. Pánčevo.

Историја

Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10. веку, Бансиф у 12. веку, у 15. веку Панчал и Пенсеј, у 17. веку Пајчова или Панзиова и Банчова чак и у раном 18. веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153. године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15. веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.

Панчево око 1770.

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустроугарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште. 1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8. новембра 1918. ушла је у Панчево српска војска.

31. јануара 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Јевреја 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.

У близини Панчева налази се и Српски православни манастир Баваниште са краја XVI века који је посвећен рођењу Богородице, а у јужном делу Панчева се налази Српски православни манастир Војловица који је по неким изворима саграђен 1383. године.

Привреда

Привреда до 1919. године

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Привреда од 1920. до 1991. године

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

• Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
• Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
• Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
• Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
• Пивара - Основана 1722. године
• ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
• Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
• Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
• Фабрика скроба − основана 1937. године
• Фабрика обуће − основана 1955. године
• ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
• Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
• Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
• Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
• Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
• Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
• Кудељара − Прерада кудеље
• Гај − Индустрија намештаја
• ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
• Лука Дунав − Основан 1947. године
• ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
• АТП − Предузеће за превоз путника и робе
• Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
• Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
• ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
• Трудбеник − Предионица предива
• Банаћанка − Производња одеће
• ШИК − Прерада дрвета
• Електродистрибуција
• Минел
• РО Стандард − Комунални послови
• На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
• Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
• Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA" (прва два слова имена града писано латиницом).

Саобраћај

Град се налази на друмско-железничком коридору ка Румунији. Панчево је саставни део градске железнице Београда - Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица. Железничком пругом град је повезан са Зрењанином и Какиндом на северу, као и са Вршцем и Румунијом на истоку.

У граду и општини градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево“. Линије градског саобраћаја су: 2 Котеж 2 - Ново Гробље; 3 Нова Утва - Ново Гробље, 4 Центар - Минел; 5 Рафинерија - Минел; 6 Центар - Стрелиште - Војловица; 12 Тесла - Рафинерија; 14 Котеж 2 - Рафинерија - Старчево - Омољица.

Култура и образовање

Гимназија Урош Предић

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом. Међу њима су Прота Васа Живковић, Јован Јовановић Змај, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт, Урош Предић, Јован Бандур, др. Коста Милутиновић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Милан Ћурчин, Оља Ивањицки, Стојан Трумић, Божидар Јововић, Слободанка Шобота, Томислав Сухецки, Јулија Бисак, Пал Дечов, Милан Јакшић, Нада Денић, Миленко Првачки, Мирослав Антић, Васко Попа, Милорад Павић, Никола Рацков, Добривоје Путник, глумац Мирослав Жужић, балерина Ашхен Атаљанц и многи други.

Информативне новине „Панчевац” су основане 1869. године, а покренуо их је Јован Павловић.

Панчево има неколико основних школа и то су ОШ „Васа Живковић”, ОШ „Ђура Јакшић”, ОШ „Мирослав Антић-Мика”, ОШ „Јован Јовановић Змај”, ОШ „Стевица Јовановић”, ОШ „Браца Петров”, ОШ „Исидора Секулић”, ОШ „Свети Сава”, ОШ „Бранко Радичевић”. Поред основних школа постоје и Гимназија „Урош Предић”, Пољопривредна шқола " Јосиф Панчић ", Електротехничка школа „Никола Тесла”, Музичка школа „Јован Бандур”, Техничка школа „23. мај”, Медицинска школа „Стевица Јовановић”, Машинска школа „Панчево”, Економско-трговинска школа „Паја Маргановић”, занатска, школа ученика у привреди ШУП, Раднички универзитет.

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Карневал

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Спорт

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Насеља Панчева

Месне заједнице Панчева

МЗ Војловица:

• Војловица, Панчево
• Топола, Панчево

МЗ Горњи Град:

• Горњи град, Панчево
• Котеж 1, Панчево
• Котеж 2, Панчево
• Маргита, Панчево
• Утвина Колонија, Панчево

МЗ Младост:

• Кудељарски Насип, Панчево
• Миса, Панчево
• Младост, Панчево

МЗ Стари Тамиш:

• Стари Тамиш, Панчево

МЗ Стрелиште:

• Стрелиште, Панчево

МЗ Тесла:

• Тесла, Панчево

МЗ Центар:

• Доњи град, Панчево
• Мали Лондон, Панчево
• Пепељара, Панчево
• Содара, Панчево
• Центар, Панчево

Популација и бројније етничке групе у Панчеву

Година	Укупно	Срби	Немци	Југословени	Мађари	Словаци	Македонци	Црногорци	Хрвати	Остали
1910.	20,808	41.88%	35.89%	0.00%	16.17%	1.17%	0.00%	0.00%	0.65%	4.24%
1991.	72,793	72.57%	н. п	8.75%	5.56%	2.20%	2.40%	1.88%	1.35%	5.29%
2002.	77,087	79.08%	н. п	2.35%	4.25%	1.82%	1.55%	1.03%	0.92%	9.00%

Остали

Поред наведених у Панчеву још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Јевреји, Муслимани, Немци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словенци, Украјинци и Чеси.

Према попису из 2002. било је 77087 становника (према попису из 1991. било је 72793 становника).

Демографија

Види још: Демографска историја Панчева.

У насељу Панчево живи 62516 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 27890 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 30516 1953. 34748 1961. 46679 1971. 61588 1981. 71009 1991. 72793 71801 2002. 78938 77087 2011. 76203

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			60.963	79,08%
Мађари			3.279	4,25%
Југословени			1.816	2,35%
Словаци			1.407	1,82%
Македонци			1.196	1,55%
Роми			946	1,22%
Црногорци			800	1,03%
Румуни			746	0,96%
Хрвати			712	0,92%
Муслимани			254	0,32%
Немци			172	0,22%
Бугари			168	0,21%
Словенци			121	0,15%
Руси			48	0,06%
Чеси			43	0,05%
Албанци			42	0,05%
Горанци			36	0,04%
Бошњаци			35	0,04%
Украјинци			30	0,03%
Русини			29	0,03%
Буњевци			17	0,02%
Власи			6	0,00%
непознато			1.646	2,13%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	300			327
80+	382			724
75-79	671			1243
70-74	1231			1858
65-69	1927			2315
60-64	2005			2347
55-59	1968			2246
50-54	3107			3385
45-49	3339			3630
40-44	2822			3080
35-39	2438			2662
30-34	2415			2485
25-29	2698			2836
20-24	2910			2900
15-19	2647			2647
10-14	2241			2168
5-9	1997			1791
0-4	1706			1639
просек	38.0			40.5

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 9925 11443 15835 20075 24347 25200 27890

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 6033 7099 6030 6338 1593 569 155 42 14 17 2.75

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	30860	9515	18666	1201	1322	156
Женски	34685	7981	18862	5295	2413	134

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15047	694	5	26	5932	502	849	2105	236	1243
Женски	12249	365	1	7	3011	153	230	2339	422	491
Оба	27296	1059	6	33	8943	655	1079	4444	658	1734
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	134	755	991	396	341	434	2	1	401
Женски	490	768	701	951	1700	414	12	3	191
Оба	624	1523	1692	1347	2041	848	14	4	592

Побратимљени градови

Панчево је побратимљено са следећим градовима:

• Мркоњић Град, Република Српска, (Босна и Херцеговина) — град побратим од 1994.
• Приједор, Република Српска, (Босна и Херцеговина) — град побратим од 1994.
• Неаполи (Грчка) — град побратим од 1994.
• Ставруполи (Грчка) — град побратим од 1994.
• Воскресенск (Русија) — град побратим од 1996.
• Провинција Равена (Италија) — побратимљени од 2008.
• Тарагона (Шпанија) — потписана повеља о намерама 2009.
• Боњхад (Мађарска) — град побратим од 2010.
• Бјала Слатина (Бугарска)
• Куманово (Македонија)
• Решица (Румунија)
• Булоњ Бијанкур (Француска)
• Занштад (Холандија)

Галерија

• 

  Успенска црква

• 

  Католичка црква

• 

  Евангелистичка црква

• 

  Статуа Стевана Шупљикца испред болнице

• 

  Железничка станица

• 

  Железничка станица

• 

  Аутобуска станица

• 

  Болница

• 

  Тамиш код Панчева

• 

  Рибарска кућа на Тамишу

• 

  Корзо

• 

  Куле светионици на Тамишу

• 

  Куле светионици на Тамишу

Литература

• Поповић, Д. (1927). „Панчево“. Народна енциклопедија. 
• Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
• Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).

Види још

• Град Панчево
• Списак улица Панчева
• Панчево (Бугарска), село у јужној Бугарској

Мапе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Спољашње везе

• Званична презентација Града Панчева
• Презентација Града Панчева
• Јужнобанатски интернет водич К-013, увек актуелне информације из Панчева и околине
• Панчево веб-портал - све о Панчеву на једном месту
• Народни музеј Панчево
• Туристичка организација општине Панчево
• Незванична презентација града
• Електротехничка школа „Никола Тесла”
• ОШ „Ђура Јакшић”
• Музичка школа „Јован Бандур”