Панчево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панчево

Народни музеј у Панчеву
Народни музеј у Панчеву

грб Панчева
Опширније
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Војводина
Округ Јужнобанатски округ
Становништво
Становништво 76.203
Агломерација 123.414
Густина становништва 518 ст/km²
Положај
Координате 44°52′21″N 20°39′50″E / 44.8726, 20.6638
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 205 m
Површина 148,8 km²
Панчево на мапи Србије
{{{alt}}}
Панчево
Панчево на мапи Србије
Остали подаци
Градоначелник Светозар Гавриловић
Поштански код 26000
26101
26103
26104
26105
26106
26107
26108
26109
26110
26112
Позивни број 013
Регистарска ознака PA
Веб-страна www.pancevo.rs


Координате: 44° 52′ 21" СГШ, 20° 39′ 50" ИГД
Панчево је град у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоименог града као и Јужно-Банатског округа (Војводина, Србија). У самом граду живи 76.203 људи, а на подручју општине 123.414. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по претпоследњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.

Садржај

Називи[уреди]

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, свк. Pánčevo.

Историја[уреди]

Најстарији назив насеља које се налазило на месту данашњег Панчева, на ушћу Тамиша у Дунав, јесте Панука. Због честих промена господара (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места. Од Пануке постаје Пануцеа или Пануча у 10. веку, Бансиф у 12. веку, у 15. веку Панчал и Пенсеј, у 17. веку Пајчова или Панзиова и Банчова чак и у раном 18. веку као Чомва. Први пут се у историји помиње као град, трговачка варош, 1153. године коју између осталих насељавају и Грци, наравно због трговине. У 15. веку га заузимају Турци и држе га под својом влашћу до 1716. године. Под Аустро−Угарском носи име Чомва па онда Панчова, а од 1918. године Панчево.

Панчево око 1770.

У средњем веку Панчево је припадало ковинској жупанији. После Пожаревачког мира и ослобођења од Турака (1716.) године, цео Банат улази у састав Аустроугарске монархије као аутономна област под називом Тамишки Банат. Тада почиње нагло насељавање ових крајева. Велики број српских породица досељава се у Панчево из Темишвара и околине, а досељавају се и Немци из Франачке. Од 1716. до 1764. Панчево је било коморско, а од 1764. до 1794. војно-граничарско трговиште. 1848/49 Панчево је много страдало током револуције. 1873. постало је муниципални град. У другој половини тог века почиње у Панчеву у већој мери насељавање Мађара. 8. новембра 1918. ушла је у Панчево српска војска.

31. јануара 1921. године имао је 19.362 становника од којих је било; Срба 9.422, Мађара 887, Немаца 7.237, Јевреја 600; православних 9.874, католика 6.350, евангелиста 2.500.

У близини Панчева налази се и Српски православни манастир Баваниште са краја XVI века који је посвећен рођењу Богородице, а у јужном делу Панчева се налази Српски православни манастир Војловица који је по неким изворима саграђен 1383. године.[1]

Привреда[уреди]

Привреда до 1919. године[уреди]

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Привреда од 1920. до 1991. године[уреди]

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

  • Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
  • Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
  • Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
  • Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
  • Пивара - Основана 1722. године
  • ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
  • Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
  • Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
  • Фабрика скроба − основана 1937. године
  • Фабрика обуће − основана 1955. године
  • ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
  • Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
  • Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
  • Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
  • Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
  • Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
  • Кудељара − Прерада кудеље
  • Гај − Индустрија намештаја
  • ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
  • Лука Дунав − Основан 1947. године
  • ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
  • АТП − Предузеће за превоз путника и робе
  • Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
  • Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
  • ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
  • Трудбеник − Предионица предива
  • Банаћанка − Производња одеће
  • ШИК − Прерада дрвета
  • Електродистрибуција
  • Минел
  • РО Стандард − Комунални послови
  • На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
  • Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
  • Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

Телефонски позивни број за Панчево је 013, а поштански број (од 1974. до 2005. године) 26000, аутомобилска ознака је "PA" (прва два слова имена града писано латиницом).

Саобраћај[уреди]

Град се налази на друмско-железничком коридору ка Румунији. Панчево је саставни део градске железнице Београда - Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица. Железничком пругом град је повезан са Зрењанином и Какиндом на северу, као и са Вршцем и Румунијом на истоку.

У граду и општини градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево“. Линије градског саобраћаја су: 2 Котеж 2 - Ново Гробље; 3 Нова Утва - Ново Гробље, 4 Центар - Минел; 5 Рафинерија - Минел; 6 Центар - Стрелиште - Војловица; 12 Тесла - Рафинерија; 14 Котеж 2 - Рафинерија - Старчево - Омољица.

Култура и образовање[уреди]

Гимназија Урош Предић

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом. Међу њима су Прота Васа Живковић, Јован Јовановић Змај, Михајло Пупин, Ђорђе Вајферт, Урош Предић, Јован Бандур, др. Коста Милутиновић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Милан Ћурчин, Оља Ивањицки, Стојан Трумић, Божидар Јововић, Слободанка Шобота, Томислав Сухецки, Јулија Бисак, Пал Дечов, Милан Јакшић, Нада Денић, Миленко Првачки, Мирослав Антић, Васко Попа, Милорад Павић, Никола Рацков, Добривоје Путник, глумац Мирослав Жужић, балерина Ашхен Атаљанц и многи други.

Информативне новине „Панчевац” су основане 1869. године, а покренуо их је Јован Павловић.

Панчево има неколико основних школа и то су ОШ „Васа Живковић”, ОШ „Ђура Јакшић”, ОШ „Мирослав Антић-Мика”, ОШ „Јован Јовановић Змај”, ОШ „Стевица Јовановић”, ОШ „Браца Петров”, ОШ „Исидора Секулић”, ОШ „Свети Сава”, ОШ „Бранко Радичевић”. Поред основних школа постоје и Гимназија „Урош Предић”, Пољопривредна шқола " Јосиф Панчић ", Електротехничка школа „Никола Тесла”, Музичка школа „Јован Бандур”, Техничка школа „23. мај”, Медицинска школа „Стевица Јовановић”, Машинска школа „Панчево”, Економско-трговинска школа „Паја Маргановић”, занатска, школа ученика у привреди ШУП, Раднички универзитет.

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Карневал[уреди]

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Спорт[уреди]

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс... где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић-Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић-Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Насеља Панчева[уреди]

Месне заједнице Панчева

МЗ Војловица:

МЗ Горњи Град:

МЗ Младост:

МЗ Стари Тамиш:

МЗ Стрелиште:

МЗ Тесла:

МЗ Центар:

Популација и бројније етничке групе у Панчеву[уреди]

Година Укупно Срби Немци Југословени Мађари Словаци Македонци Црногорци Хрвати Остали
1910. 20,808 41.88% 35.89% 0.00% 16.17% 1.17% 0.00% 0.00% 0.65% 4.24%
1991. 72,793 72.57% н. п 8.75% 5.56% 2.20% 2.40% 1.88% 1.35% 5.29%
2002. 77,087 79.08% н. п 2.35% 4.25% 1.82% 1.55% 1.03% 0.92% 9.00%

Остали[уреди]

Поред наведених у Панчеву још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Горанци, Јевреји, Муслимани, Немци, Роми, Румуни, Руси, Русини, Словенци, Украјинци и Чеси.

Према попису из 2002. било је 77087 становника (према попису из 1991. било је 72793 становника).

Демографија[уреди]

Види још: Демографска историја Панчева.

У насељу Панчево живи 62516 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,3 година (38,0 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 27890 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 30516 [2]
1953. 34748
1961. 46679
1971. 61588
1981. 71009
1991. 72793 71801
2002. 78938 77087
2011. 76203[3]
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
60.963 79,08%
Мађари
  
3.279 4,25%
Југословени
  
1.816 2,35%
Словаци
  
1.407 1,82%
Македонци
  
1.196 1,55%
Роми
  
946 1,22%
Црногорци
  
800 1,03%
Румуни
  
746 0,96%
Хрвати
  
712 0,92%
Муслимани
  
254 0,32%
Немци
  
172 0,22%
Бугари
  
168 0,21%
Словенци
  
121 0,15%
Руси
  
48 0,06%
Чеси
  
43 0,05%
Албанци
  
42 0,05%
Горанци
  
36 0,04%
Бошњаци
  
35 0,04%
Украјинци
  
30 0,03%
Русини
  
29 0,03%
Буњевци
  
17 0,02%
Власи
  
6 0,00%
непознато
  
1.646 2,13%



Побратимљени градови[уреди]

Панчево је побратимљено са следећим градовима:[6]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Манастир Војловица, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 28.10.2012.
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  6. ^ Збратимљени градови - Званична презентација града Панчева, Приступљено 17. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Поповић, Д. (1927). „Панчево“. Народна енциклопедија. 
  • Н. Милутиновић, Наше вароши, л (1922);
  • Б. Јанкулов, Прилокер, Историја града Панчева (1925).

Види још[уреди]

Мапе[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :