Папа Иноћентије III
| Иноћентије III Innocent III |
|
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Lotario de' Conti di Segni |
| Датум рођења | 1160/1. |
| Место рођења | Гавињано (.svg){kind=small} Папска држава) |
| Датум смрти | 16. јул 1216 (54-55 год.) |
| Место смрти | Перуђа ( Папска држава) |
| Редослед | 176. |
| Понтификат | 8. јануар 1198 - 16. јул 1216 |
| Претходник | Целестин III |
| Наследник | Хонорије III |
 Грб папе Иноћентијa III |
|
Папа Иноћентије III (Innocent - Невини; рођен као Lotario de' Conti di Segni; 1161 — 1216), покретач IV крсташког рата; уздигао моћ римокатоличке цркве и први од римских папа изрекао начело да су папе божји намесници на земљи; водио катарски крсташки рат против албижана у јужној Француској (1209 — 1229); озваничио Инквизицију (1215) и први почео продају индулгенција.
Живот [уреди]
Рођен је 1161, а преминуо 16. јуна 1216. у Перуђи, Италија.
Лотарио 1181. године долази у Рим, где је обављао разне поверљиве црквене дужности.[1] За папу је изабран 1198. Проглашава супремацију духовне над свјетовном влашћу. Године 1202. у були "Venerabilem" меша се у избор цара између претендената Филипа Швапског и Отона. Покреће IV крсташки рат у коме 24. новембра 1202. тешко страда Задар. Сведочи пад Византије 1204. године и оснивање Латинског царства.
Папа Иноћентије III 11. октобра 1202. од угарског краља Емерика тражи да очисти земљу Босну од јеретика (патарена). У успех Иноћентија III на Балкану спада и Билинопољска изјава и одрицање бана Кулина од јереси 1203. године.
Године 1209. доноси почетну регулу реда св. Фрање у којој истицањем јеванђеоског сиромаштва настоји предупредити пропаганду катара против богаства цркве. Такође потврђује ред светог Доменика, намењен обраћању јеретика речју, инквизицијом и ломачом. Заговара катарски крсташки рат у Јужној Француској који пустоши цветајућу земљу од 1209. до 1229. године. Круну његових напора представља IV Латерански сабор (концил) који 1215. легализује нове редове и инквизицију. И Бугарска и Србија се окрећу од слабе Византије према папи Иноћентију III. Ту оријентацију касније неко време следи Немањин син Стеван Првовенчани, који од папе Хонорија III добија краљевску круну.[2]
Готово слеп, Иноћентије III умире 1216. године.
Напомене [уреди]
- ^ Pope Innocent III, Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ Josip Vrandečić, Crkva bosanska i Crkva dalmatinska: Srednjovjekovna hereza u Dalmaciji, Приступљено 17. 4. 2013.
Спољашње везе [уреди]
