Папа Иноћентије III
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Папа Иноћентије III | |
|---|---|
 Покретач 4. крсташког рата и оснивач инквизиције |
|
| рођен: | 22. фебруар 1161. Гавињано (Италија) |
| преминуо: | 16. јун 1216. Перуђа (Италија) |
Папа Иноћентије III (Innocent - Невини; рођен као Lotario de' Conti di Segni; 1161-1216), покретач IV крсташког рата; уздигао моћ цркве и први од римских папа изрекао начело да су папе божји намесници на земљи; водио катарски крсташки рат против албижана у јужној Француској (1209 - 1229); озваничио Инквизицију (1215) и први почео продају индулгенција.
[уреди] Живот
Рођен је 1161, а преминуо 16. јуна 1216 у Перуђи, Италија.
Лотарио 1181. године долази у Рим, где је обављао разне поверљиве црквене дужности.[1] За папу је изабран 1198. Проглашава супремацију духовне над свјетовном влашћу. Године 1202. у були "Venerabilem" меша се у избор цара између претендената Филипа Швапског и Отона. Покреће IV крсташки рат у коме 24. новембра 1202. тешко страда Задар. Сведочи пад Византије 1204. године и оснивање Латинског царства.
Папа Иноћентије III 11. октобра 1202. од угарског краља Емерика тражи да очисти земљу Босну од јеретика (патарена). У успех Иноћентија III на Балкану спада и Билинопољска изјава и одрицање бана Кулина од јереси 1203. године.
Године 1209. доноси почетну регулу реда св. Фрање у којој истицањем јеванђеоског сиромаштва настоји предупредити пропаганду катара против богаства цркве. Такође потврђује ред светог Доменика, намењен обраћању јеретика речју, инквизицијом и ломачом. Заговара катарски крсташки рат у Јужној Француској који пустоши цветајућу земљу од 1209. до 1229. године. Круну његових напора представља IV Латерански сабор (концил) који 1215. легализује нове редове и инквизицију. И Бугарска и Србија се окрећу од слабе Византије према папи Иноћентију III. Ту орјентацију касније неко време следи Немањин син Стеван Првовенчани, који од папе Хонорија III добија краљевску круну. [2]
Готово слеп, Иноћентије III умире 1216. године.
